Преподобни Максим Исповедник (око 580–662)

Дворски чиновник који је постао монах, и богослов који је Цркву сачувао у исповедању пуног човештва Христовог када су се цар, патријарси трију престола и готово сви остали сложили да уче о једној вољи у Њему. Максим је одговорио да природа без сопствене воље није природа, те да Христос без људске воље није спасао људску вољу, а управо је њу требало спасти: у Гетсиманском врту Он је као човек хтео оно што је као Бог хтео. Зато што је одбио да ћути, суђено му је у Цариграду, одсечени су му језик и десна рука, и умро је у изгнанству у Лазики 662. године. Шести васељенски сабор оправдао га је осамнаест година касније. Његове Амбигве и списи о логосима творевине спадају у најдубље што православно богословље има. Спомен: 21. јануар.