Ум (нус) и срце

Ум (νοῦς) је око душе, моћ којом човек непосредно познаје Бога, и није исто што и разум. Православни подвижнички списи описују га као помраченог страстима и расејаног по стварима, тако да је дело духовног живота да се он сабере и спусти у срце, које у овом предању значи средиште целога човека, а не седиште осећања. Ум у срцу, пажљив и нерасејан, Оци називају молитвом срца. Та разлика је важна јер управо она одваја православно созерцање од напорног размишљања о Богу.