Кенозис (самоунижење)

Он је „себе понизио узевши обличје слуге“ (Флп. 2, 7). Православно читање тог стиха пажљиво је према томе шта је тај кенозис: Син не одлаже Своје божанство нити га у било чему обуставља, јер божанство које се може одложити није божанство. Кенозис јесте примање. Оно што Он прима јесте цело наше стање, са глађу, умором, незнањем по човештву, страхом у врту и смрћу, и прима га не престајући ни за тренутак да као Бог испуњава све. Зато новије кенотичке теорије, по којима се Логос, да би постао човек, лишава свезнања или свемоћи, нису дубље смирење, него стара заблуда која Оваплоћење претвара у одузимање.