Једносуштан (омоусиос)

Једносуштан, то јест једне суштине: реч коју је Први васељенски сабор унео у Символ вере да би рекао да је Син Бог у потпуно истом смислу у коме је то и Отац, а не нижи бог нити прво од створења. Ту реч није било лако изабрати. Нема је у Светом Писму, била је употребљена у смислу који је осуђен у Антиохији 268. године, а пола века после Никеје епископи који нису били аријанци радије су говорили омиусиос, сличне суштине, што се од омоусиос разликује за једно слово. Свети Атанасије Велики сматрао је да ништа мање од тога није довољно, а Кападокијски Оци придобили су оне који су се колебали, показавши да једна суштина не значи нужно и једно лице. Други васељенски сабор потврдио ју је 381. године. Халкидонски сабор је потом исту реч употребио двапут: Христос је једносуштан Оцу по божанству и једносуштан нама по човештву.