ФилокалијаМапа знања

Богословље и догмати

Света Тројица

Света Тројица, аутор: Andrei Rublev, 1412
Andrei Rublev, 1412 Public domain

Један Бог у три Лица, Отац, Син и Свети Дух: не три бога, и не једно лице под три маске. Сва три Лица имају једну суштину, једну вољу и једно дејство, а разликују се само по томе како свако од Њих има Своје биће: Отац је нерођен, Син је рођен, а Дух исходи. Отац је извор и узрок другој Двојици, и зато Црква исповеда једнога Бога: Божје јединство је Лице, а не апстракција која стоји иза Тројице. Ово учење није најпре измишљено, па онда брањено: речима га је изнудило само богослужење Цркве, која је од почетка крштавала у једно име Тројице, а утврђено је у Никеји и Цариграду против оних који би од Сина или од Духа начинили створење. Свака група псалама на богослужењима завршава се славословљем Тројици, и свака се православна молитва упућује унутар Тројице. Црква је позвана да буде икона Свете Тројице: многе личности, један живот.

Тек што помислим Једно, а већ ме обасјава Тројица; тек што разликујем Тројицу, а већ бивам узнесен ка Једноме.

Текст

Трисвето

Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас.

Ἅγιος ὁ Θεός, Ἅγιος Ἰσχυρός, Ἅγιος Ἀθάνατος, ἐλέησον ἡμᾶς.

Пева се на Литургији пре читања, а изговара на почетку готово сваког богослужења и сваког молитвеног правила. Трипут, а затим „Слава Оцу“.

Извори

Везе

Пронађи на мапи