Свети Григорије Чудотворац (око 210–270)

Рођен у Неокесарији у Понту око 210. године, од угледних незнабожачких родитеља, пошао је да учи право, а уместо тога нашао је школу Оригенову у Кесарији Палестинској, где је остао пет година и постао хришћанин. Поставши епископ свог родног града, затекао је у њему седамнаест хришћана, а каже се да је, када је умро, око 270. године, у граду остало седамнаест незнабожаца. Григорије Ниски написао је његово житије, које казује како су му се јавили Богородица и Јован Богослов и предали му исповедање вере у Свету Тројицу које носи његово име; Василије Велики наводи га у спису „О Светом Духу“ као сведока вере, коју је Василијева баба Макрина научила од његових ученика. Чудеса која је чинио у Понту донела су му име Чудотворац. Спомен: 17. новембар.