Богословље и догмати
Перихореза (узајамно прожимање)
Свако Лице Свете Тројице пребива цело у другима, без мешања и не престајући да буде оно што јесте. Преподобни Јован Дамаскин даје тој речи њено устаљено богословско значење: Три Лица имају своје биће једно у другом, тако да где је једно, тамо су сва три, а дела Божја ван Њега Самог никада нису подељена међу Њима. Иста реч врши и другу службу у христологији, где се две Христове природе узајамно прожимају без сливања, и тако Црква може да каже да је Бог распет и да се човеку одаје поклоњење, а да одбацује и Евтихијево мешање и Несторијево раздељивање.
Извори
- St. John of Damascus, An Exact Exposition of the Orthodox Faith I.8 and I.14 NPNF
- St. Gregory the Theologian, Oration 31 (Fifth Theological Oration) Богословске беседе
- St. Maximus the Confessor, Ambigua
- Fourth Ecumenical Council (451 AD), the Definition of Faith