Богословље и догмати
Образ и подобије Божје
Бог у Књизи постања говори о стварању човека по Своме образу и по Своме подобију (1 Мој. 1, 26), и Оци су тим двема речима придавали велики значај. Почев од Свештеномученика Иринеја Лионског, многи су образ схватали као оно што сваки човек има по стварању (разум, слободу, способност за заједницу с Богом), а подобије као оно ради чега образ постоји, уподобљавање Богу, што је обожење. Једно поседујемо по стварању, писао је један од њих, а друго стичемо слободним избором. Нису сви Оци тако раздвајали те две речи, али су сви учили да грех образ помрачује, а никада не уништава, и да је Христос, истински Образ Оца, дошао да га обнови. Образ није део човека, него цео човек, тело и душа, и Црква поступа у складу с тим: на Литургији ђакон кади иконе, а затим народ, јер су и људи иконе.
Извори
- Genesis 1:26-27 Септуагинта
- St. Irenaeus, Against Heresies V.6.1 ANF
- St. Maximus the Confessor, Ambigua 7
- Vladimir Lossky, Mystical Theology, Ch. 6 CCEL
- St. Gregory of Nyssa, On the Making of Man NPNF
- St. Basil the Great (attr.), On the Origin of Humanity I.16
Везе
- Богословље иконе
- О оваплоћењу Логоса (Свети Атанасије)
- Обожење
- Оваплоћење
- Православно схватање личности
- Прародитељски грех (насупрот првородном греху)
- Преподобни Максим Исповедник (око 580–662)
- Свети Василије Велики (330–379)
- Свети Григорије Ниски (око 335–395)
- Свети свештеномученик Иринеј Лионски (око 130–202)
- Стварање и космологија