Образ и подобије Божје

Бог у Књизи постања говори о стварању човека по Своме образу и по Своме подобију (1 Мој. 1, 26), и Оци су тим двема речима придавали велики значај. Почев од Свештеномученика Иринеја Лионског, многи су образ схватали као оно што сваки човек има по стварању (разум, слободу, способност за заједницу с Богом), а подобије као оно ради чега образ постоји, уподобљавање Богу, што је обожење. Једно поседујемо по стварању, писао је један од њих, а друго стичемо слободним избором. Нису сви Оци тако раздвајали те две речи, али су сви учили да грех образ помрачује, а никада не уништава, и да је Христос, истински Образ Оца, дошао да га обнови. Образ није део човека, него цео човек, тело и душа, и Црква поступа у складу с тим: на Литургији ђакон кади иконе, а затим народ, јер су и људи иконе.