О оваплоћењу Логоса (Свети Атанасије)

Кратка расправа Светог Атанасија Великог о томе зашто је Логос постао тело, друга половина јединственог дела чија је прва половина „Против јелина“. Написана је у његовој младости, пре аријанског спора, по традиционалном рачунању, или у његовом првом изгнанству, 330-их година, по једном каснијем. Њена аргументација почиње од пада као клизања натраг ка небићу из кога је човечанство створено: Бог није могао да допусти да Његов образ пропадне, нити је могао да повуче Своју реч да ће за преступом уследити смрт. Зато је Логос узео тело способно да умре, предао га за све и васкрсао га, и смрт је разорена изнутра. Портрет који је оштећен, каже он, не баца се: поново долази онај кога приказује, да би се лик обновио на истом дрвету. При њеном крају стоји њена најнавођенија реченица: „Он је постао човек да бисмо се ми обожили“. К. С. Луис написао је предговор њеном енглеском преводу из 1944. године и искористио прилику да читаоце подстакне да уз сваку нову књигу прочитају и по једну стару.