Оваплоћење

Логос, Који је био у Бога и Који је био Бог, постао је тело: вечни Син примио је од Деве потпуну људску природу, тело и словесну душу, и проживео људски живот од зачећа до смрти, не престајући да буде Бог. Он није само изгледао као човек, како су говорили докети, нити је позајмио људско тело као оруђе божанског ума, како је говорио Аполинарије, а разлог због кога су Оци на томе истрајавали изрекао је Свети Григорије Богослов: што није примљено, није ни исцељено. Зато је једно Лице, Син, Онај Који се рађа, плаче, гладује, умире и васкрсава, и зато је Његова Мајка Богородица и зато се Бог може сликати. Празници од Благовести до Вазнесења прослављају га редом, и на њему почива цело спасење: Бог је дошао тамо где смо ми, да бисмо ми отишли тамо где је Он.