Иконоборство

Више од једног века током кога су византијски цареви ратовали против икона. Започео га је Лав III 720-их година, Константин V отишао је још даље и дао да га потврди сабор у Хијерији 754. године, а највише су страдали монаси: Свети преподобномученик Стефан Нови убијен је 765. године. Седми васељенски сабор, сабран у Никеји 787. године за време царице Ирине и Светог Тарасија, вратио је иконе, али их је Лав V поново забранио 815. године, а Преподобни Теодор Студит предводио је отпор из изгнанства. Царица Теодора и Свети патријарх Методије коначно су их вратили 843. године, и то Торжество Православља Црква и данас празнује у прву недељу Великог поста, Недељу Православља. Спор се водио око Христа: ако је Логос постао тело, Он се може изобразити, а одбацити икону значи сумњати у Оваплоћење. Преподобни Јован Дамаскин јасно је рекао да се не поклања материји, него Творцу материје, Који је ради њега постао материја. Част која се указује икони, учио је Сабор са Светим Василијем Великим, прелази на онога кога она приказује, а богопоклоњење припада једино Богу.