Иконопис и црквена уметност
Богословље иконе
Иконе нису пука религиозна уметност: оне су „богословље у бојама“, прозори у небеску стварност. Поштовање икона утемељено је на Оваплоћењу: пошто је Бог у Христу постао видљив, могуће је и прилично изображавати Га. „Ко је видио мене, видио је Оца“ (Јн. 14, 9). Част која се указује икони (εἰκών) прелази на праобраз (πρωτότυπον).
Извори
- St. John of Damascus, Three Treatises on the Divine Images Fordham, превод Allies
- Seventh Ecumenical Council (787) Акта, NPNF
- Leonid Ouspensky, Theology of the Icon
Везе
- Деисис
- Иконоборство
- Иконографски типови Богородице
- Крст (символ и предмет)
- Нерукотворени образ (Свети Убрус)
- Образ и подобије Божје
- Оваплоћење
- Пето-шести сабор (Трулски, 692)
- Преподобни Јован Дамаскин (око 676–749)
- Преподобни Теодор Студит (759–826)
- Света Софија
- Свети преподобномученик Андреј са Крита († 767)
- Свети Тарасије, патријарх цариградски
- Свето Предање
- Седми васељенски сабор (Никеја, 787)
- Силазак у ад
- Сликарски приручник (Ерминија)
- Тачно изложење Православне вере
- Торжество Православља
- Христос Пантократор (иконографски тип)