Четврти васељенски сабор (Халкидон, 451)

Определио је две природе Христове, божанску и човечанску, у једној Личности, „несливено, непроменљиво, нераздељиво, неразлучно“. Осудио је Евтихијево учење о једној природи. Каноном 28 цариградској столици дата су преимућства једнака преимућствима старијег Рима, а у поретку јој је дато друго место, после њега; Рим је одбио да потврди тај канон, иако је примио определење вере. На сабору је учествовало 630 епископа, и то је био највећи од древних сабора.