Други васељенски сабор (Цариград, 381)

Сабор сто педесет епископа који се састао у Цариграду 381. године, за владе Теодосија, пошто аријанских царева више није било. Свети Григорије Богослов председавао је једним његовим делом и током њега поднео оставку. Сабор је исповедио божанство Духа Светога насупрот онима који су Га сматрали створењем и дао Символу вере облик у коме га Црква и данас изговара: „Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“, и чланове о Цркви, крштењу, васкрсењу и животу будућег века. Његов трећи канон дао је цариградском епископу прво место после Рима, зато што је Цариград нови Рим, и отуда почиње поредак Цркава. Био је то сабор само Истока, а васељенским је постао када га је примио Халкидонски сабор.