Сабори и њихови канони
Други васељенски сабор (Цариград, 381)
Сабор сто педесет епископа који се састао у Цариграду 381. године, за владе Теодосија, пошто аријанских царева више није било. Свети Григорије Богослов председавао је једним његовим делом и током њега поднео оставку. Сабор је исповедио божанство Духа Светога насупрот онима који су Га сматрали створењем и дао Символу вере облик у коме га Црква и данас изговара: „Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“, и чланове о Цркви, крштењу, васкрсењу и животу будућег века. Његов трећи канон дао је цариградском епископу прво место после Рима, зато што је Цариград нови Рим, и отуда почиње поредак Цркава. Био је то сабор само Истока, а васељенским је постао када га је примио Халкидонски сабор.
Извори
- Second Ecumenical Council (381 AD), the Symbol of Faith and Canon 3 канон, на грчком и енглеском
- Theodoret, Ecclesiastical History V.7-9 NPNF
- St. Gregory the Theologian, Oration 42 (Farewell Oration) NPNF
- Fourth Ecumenical Council (451 AD), the Acts
Везе
- Аријанство
- Једносуштан (омоусиос)
- Никејско-цариградски Символ вере
- О Светом Духу (Свети Василије)
- Пентархија
- Пневматологија (Свети Дух)
- Света Тројица
- Свети Амфилохије Иконијски (око 340–394)
- Свети Василије Велики (330–379)
- Свети Григорије Богослов (329–390)
- Свети Григорије Ниски (око 335–395)
- Свети Кирило Јерусалимски
Канони
Канони овог сабора, њих 7, налазе се на овом сајту на грчком, са нашим преводом: Други васељенски сабор, канони.