Други васељенски сабор

Κανόνες τῆς ἐν Κωνσταντινουπόλει Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Β´ Συνόδου

Цариград, 381. · сазивач: цар Теодосије Велики · 7 канона · Други васељенски сабор (Цариград, 381) на мапи

Седам правила са сабора који је довршио Символ вере. Прво потврђује веру Никеје и именује јереси које осуђује; треће даје цариградском епископу првенство части после римског епископа, зато што је Нови Рим; седмо прописује како се примају обраћеници из сваке јереси, миропомазањем или крштењем.

Канон 1 Потврђује се никејска вера и предају се анатеми јереси

Свети Оци сабрани у Константинопољу одредише да се не одбацује вера тристо осамнаест Отаца који су се сабрали у Никеји Витинијској; него да она остане на снази, и да се преда анатеми свака јерес; а посебно она Евномијанâ, то јест Евдоксијанâ, и она Полуаријанацâ, то јест Духоборацâ, и она Савелијанâ, и она Маркеловацâ, и она Фотинијанâ, и она Аполинаристâ.

Ὥρισαν οἱ ἐν Κωνσταντινουπόλει συνελθόντες ἅγιοι Πατέρες, μὴ ἀθετεῖσθαι τὴν πίστιν τῶν Πατέρων τῶν τριακοσίων δέκα ὀκτώ, τῶν ἐν Νικαίᾳ τῆς Βιθυνίας συνελθόντων· ἀλλὰ μένειν ἐκείνην κυρίαν, καὶ ἀναθεματισθῆναι πᾶσαν αἵρεσιν· καὶ εἰδικῶς τὴν τῶν Εὐνομιανῶν, εἴτ᾿ οὖν Εὐδοξιανῶν, καὶ τὴν τῶν Ἡμιαρείων, εἴτ᾿ οὖν Πνευματομάχων, καὶ τὴν τῶν Σαβελλιανῶν, καὶ τὴν τῶν Μαρκελλιανῶν, καὶ τὴν τῶν Φωτεινιανῶν, καὶ τὴν τῶν Ἀπολλιναριστῶν.

Канон 2 Епископи да не прелазе преко своје диоцезе

Епископи да не прелазе преко своје диоцезе у цркве изван својих граница, нити да мешају цркве; него, по канонима, епископ Александрије нека управља само стварима у Египту; а епископи Истока нека управљају само Истоком, при чему се чувају првенства дата у никејским канонима цркви Антиохијанâ; и епископи Азијске диоцезе нека управљају само стварима Азијске [диоцезе]; и они Понтске [диоцезе] само стварима Понтске; а они Тракије нека управљају само стварима Тракијске. Епископи да не прелазе, непозвани, преко своје диоцезе ради хиротоније, или неких других црквених управа. А пошто се чува горе написани канон о диоцезама, очигледно је да ће стварима сваке области управљати сабор те области, сагласно ономе што је одређено у Никеји. А цркве Божије међу варварским народима треба да се управљају по обичају Отаца који је преовладао.

Τοὺς ὑπὲρ διοίκησιν ἐπισκόπους ταῖς ὑπερορίοις ἐκκλησίαις μὴ ἐπιέναι, μηδὲ συγχέειν τὰς ἐκκλησίας· ἀλλὰ κατὰ τοὺς κανόνας, τὸν μὲν Ἀλεξανδρείας ἐπίσκοπον, τὰ ἐν Αἰγύπτῳ μόνον οἰκονομεῖν· τοὺς δὲ τῆς Ἀνατολῆς ἐπισκόπους, τὴν Ἀνατολὴν μόνην διοικεῖν· φυλαττομένων τῶν ἐν τοῖς κανόσι τοῖς κατὰ Νίκαιαν πρεσβείων τῇ Ἀντιοχέων ἐκκλησίᾳ· καὶ τοὺς τῆς Ἀσιανῆς διοικήσεως ἐπισκόπους, τὰ κατὰ τὴν Ἀσιανὴν μόνον διοικεῖν· καὶ τοὺς τῆς Ποντικῆς, τὰ τῆς Ποντικῆς μόνον· καὶ τοὺς τῆς Θρᾴκης τὰ τῆς Θρᾳκικῆς μόνον οἰκονομεῖν. Ἀκλήτους δὲ ἐπισκόπους ὑπὲρ διοίκησιν μὴ ἐπιβαίνειν ἐπὶ χειροτονίᾳ, ἤ τισιν ἄλλαις οἰκονομίαις ἐκκλησιαστικαῖς. Φυλαττομένου δὲ τοῦ προγεγραμμένου περὶ τῶν διοικήσεων κανόνος, εὔδηλον ὡς τὰ καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν ἡ τῆς ἐπαρχίας σύνοδος διοικήσει, κατὰ τὰ ἐν Νικαίᾳ ὡρισμένα. Τὰς δὲ ἐν τοῖς βαρβαρικοῖς ἔθνεσι τοῦ Θεοῦ ἐκκλησίας, οἰκονομεῖσθαι χρὴ κατὰ τὴν κρατήσασαν συνήθειαν τῶν Πατέρων.

Канон 3 Епископ Константинопоља долази одмах после Рима

Епископ Константинопоља, међутим, нека има првенство части после епископа Рима, зато што је он [град] Нови Рим.

Τὸν μέν τοι Κωνσταντινουπόλεως ἐπίσκοπον ἔχειν τὰ πρεσβεῖα τῆς τιμῆς μετὰ τὸν τῆς Ῥώμης ἐπίσκοπον, διὰ τὸ εἶναι αὐτὴν νέαν Ῥώμην.

Канон 4 Поништавају се епископство и хиротоније Максима Киника

О Максиму Кинику, и нереду који се због њега догодио у Константинопољу: да Максим нити је постао, нити је епископ, нити су они које је он хиротонисао у било ком степену клира; пошто су поништене све ствари, и оне учињене у вези с њим, и оне учињене од њега.

Περὶ Μαξίμου τοῦ Κυνικοῦ, καὶ τῆς κατ᾿ αὐτὸν ἀταξίας τῆς ἐν Κωνσταντινουπόλει γενομένης· ὥστε μήτε Μάξιμον ἐπίσκοπον ἢ γενέσθαι, ἢ εἶναι, μήτε τοὺς παρ᾿ αὐτοῦ χειροτονηθέντας, ἐν οἱῳδήποτε βαθμῷ κλήρου· πάντων καὶ τῶν περὶ αὐτόν, καὶ τῶν παρ᾿ αὐτοῦ γενομένων ἀκυρωθέντων.

Канон 5 Општење са онима у Антиохији који исповедају једно Божанство

О тому Западних: примисмо и оне у Антиохији који исповедају једно Божанство Оца и Сина и Светога Духа.

Περὶ τοῦ τόμου τῶν δυτικῶν, καὶ τοὺς ἐν Ἀντιοχείᾳ ἀπεδεξάμεθα, τοὺς μίαν ὁμολογοῦντας Πατρὸς καὶ Υἱοῦ καὶ Ἁγίου Πνεύματος Θεότητα.

Канон 6 Ко може да подигне оптужбу против епископа

Пошто многи, желећи да помету и преврну црквени добри поредак, непријатељски и клеветнички измишљају неке оптужбе против православних епископâ који управљају црквама, не покушавајући ништа друго до да оцрне углед свештеника, и да произведу немире мирног народа; због тога се допало светом сабору епископâ који су се сабрали у Константинопољу, да се тужиоци не примају без испитивања, нити да се свима допушта да подижу оптужбе против оних који управљају црквама, али ни да се сви искључе. Него ако неко подигне против епископа неку своју, то јест приватну, притужбу, као онај који је преварен, или је од њега претрпео нешто друго противправно, у таквим оптужбама нека се не испитује ни лице тужиоца, ни његова вера. Јер треба на сваки начин да и савест епископа буде слободна, и да онај који каже да му се чини неправда, ма које вере био, добије [своје] право. Ако ли је оптужба која се подиже против епископа црквена, онда треба испитати лица тужилаца; да, најпре, јеретицима не буде допуштено да подижу оптужбе против православних епископâ за црквене ствари. Јеретицима пак називамо и оне који су одавно одбачени од Цркве, и оне које смо после тога ми предали анатеми; а поред тога, и оне који се праве да исповедају здраву веру, а одвојили су се, и одржавају супротна сабрања насупрот нашим канонским епископима. Затим, и ако су неки од оних из Цркве раније осуђени за неке кривице и одбачени, или без општења, било из клира било из лаичког реда, ни њима нека не буде допуштено да оптужују епископа, пре него што се претходно ослободе своје сопствене кривице. Слично и они који су под претходном оптужбом, да не буду примани на оптужбу епископа, или других клирика, пре него што докажу себе невинима од кривица које су им приписане. Ако ли неки нису ни јеретици, ни без општења, ни осуђени, ни раније оптужени за неке преступе, а кажу да имају неку црквену оптужбу против епископа, њима свети сабор наређује да прво пред свим епископима области поднесу оптужбе, и пред њима докажу кривице епископа против кога постоје неке оптужбе; ако ли се деси да епископи те области не буду у стању да исправе кривице које се приписују епископу, тада нека они приступе већем сабору, на који се сазивају епископи оне диоцезе ради тог случаја; и нека не подижу оптужбу пре него што се писмено обавежу да ће сами себи наметнути исту казну, ако се, у току поступка, докаже да су клеветали оптуженог епископа. Ако ли неко, презревши оно што је по горе изложеном одлучено, усуди се или да узнемирава царске уши, или судове световних владара, или да узбуни васељенски сабор, обешчастивши све епископе те диоцезе, такав нека уопште не буде примљен на оптужбу, као онај који је наружио каноне, и наштетио црквеном добром поретку.

Ἐπειδὴ πολλοὶ τὴν ἐκκλησιαστικὴν εὐταξίαν συγχεῖν καὶ ἀνατρέπειν βουλόμενοι, φιλέχθρως καὶ συκοφαντικῶς αἰτίας τινὰς κατὰ τῶν οἰκονομούντων τὰς ἐκκλησίας ὀρθοδόξων ἐπισκόπων συμπλάσσουσιν, οὐδὲν ἕτερον, ἢ χραίνειν τὰς τῶν ἱερέων ὑπολήψεις, καὶ ταραχὰς τῶν εἰρηνευόντων λαῶν κατασκευάζειν ἐπιχειροῦντες· τούτου ἕνεκεν ἤρεσε τῇ ἁγίᾳ συνόδῳ τῶν ἐν Κωνσταντινουπόλει συνδραμόντων ἐπισκόπων, μὴ ἀνεξετάστως προσίεσθαι τοὺς κατηγόρους, μηδὲ πᾶσιν ἐπιτρέπειν τὰς κατηγορίας ποιεῖσθαι κατὰ τῶν οἰκονομούντων τὰς ἐκκλησίας, μηδὲ μὴν πάντας ἀποκλείειν. Ἀλλ᾿ εἰ μέν τις οἰκείαν τινὰ μέμψιν, τουτέστιν ἰδιωτικήν, ἐπαγάγοι τῷ ἐπισκόπῳ ὡς πλεονεκτηθείς, ἢ ἄλλο τι παρὰ τὸ δίκαιον παρ᾿ αὐτοῦ πεπονθώς, ἐπὶ τῶν τοιούτων κατηγοριῶν μὴ ἐξετάζεσθαι, μήτε πρόσωπον τοῦ κατηγόρου, μήτε τὴν θρησκείαν. Χρὴ γὰρ παντὶ τρόπῳ, τό τε συνειδὸς τοῦ ἐπισκόπου ἐλεύθερον εἶναι, καὶ τὸν ἀδικεῖσθαι λέγοντα, οἵας ἂν ᾖ θρησκείας, τῶν δικαίων τυγχάνειν. Εἰ δὲ ἐκκλησιαστικὸν εἴη τὸ ἐπιφερόμενον ἔγκλημα τῷ ἐπισκόπῳ, τότε δοκιμάζεσθαι χρὴ τῶν κατηγορούντων τὰ πρόσωπα· ἵνα, πρῶτον μὲν αἱρετικοῖς μὴ ἐξῇ κατηγορίας κατὰ τῶν ὀρθοδόξων ἐπισκόπων ὑπὲρ ἐκκλησιαστικῶν πραγμάτων ποιεῖσθαι. Αἱρετικοὺς δὲ λέγομεν, τούς τε πάλαι τῆς ἐκκλησίας ἀποκηρυχθέντας, καὶ τοὺς μετὰ ταῦτα ὑφ᾿ ἡμῶν ἀναθεματισθέντας· πρὸς δὲ τούτοις, καὶ τοὺς τὴν πίστιν μὲν τὴν ὑγιῆ προσποιουμένους ὁμολογεῖν, ἀποσχίσαντας δέ, καὶ ἀντισυνάγοντας τοῖς κανονικοῖς ἡμῶν ἐπισκόποις. Ἔπειτα δέ, καὶ εἴ τινες τῶν ἀπὸ τῆς ἐκκλησίας ἐπὶ αἰτίαις τισὶ προκατεγνωσμένοι εἶεν καὶ ἀποβεβλημένοι, ἢ ἀκοινώνητοι, εἴτε ἀπὸ κλήρου, εἴτε ἀπὸ λαϊκοῦ τάγματος, μηδὲ τούτοις ἐξεῖναι κατηγορεῖν ἐπισκόπου, πρὶν ἂν τὸ οἰκεῖον ἔγκλημα πρότερον ἀποδύσωνται. Ὁμοίως δὲ καὶ τοὺς ὑπὸ κατηγορίαν προλαβοῦσαν ὄντας, μὴ πρότερον εἶναι δεκτοὺς εἰς ἐπισκόπου κατηγορίαν, ἢ ἑτέρων κληρικῶν, πρὶν ἂν ἀθώους ἑαυτοὺς τῶν ἐπαχθέντων αὐτοῖς ἀποδείξωσιν ἐγκλημάτων. Εἰ μέντοι τινὲς μήτε αἱρετικοί, μήτε ἀκοινώνητοι εἶεν, μήτε κατεγνωσμένοι, ἢ προκατηγορημένοι ἐπί τισι πλημμελήμασι, λέγοιεν δὲ ἔχειν τινὰ ἐκκλησιαστικὴν κατὰ τοῦ ἐπισκόπου κατηγορίαν, τούτους κελεύει ἡ ἁγία σύνοδος, πρῶτον μὲν ἐπὶ τῶν τῆς ἐπαρχίας πάντων ἐπισκόπων ἐνίστασθαι τὰς κατηγορίας, καὶ ἐπ᾿ αὐτῶν ἐλέγχειν τὰ ἐγκλήματα τοῦ ἐν αἰτίαις τισὶν ἐπισκόπου· εἰ δὲ συμβαίη ἀδυνατῆσαι τοὺς ἐπαρχιώτας πρὸς διόρθωσιν τῶν ἐπιφερομένων ἐγκλημάτων τῷ ἐπισκόπῳ, τότε αὐτοὺς προσιέναι μείζονι συνόδῳ, τῶν τῆς διοικήσεως ἐκείνης ἐπισκόπων ὑπὲρ τῆς αἰτίας ταύτης συγκαλουμένων· καὶ μὴ πρότερον ἐνίστασθαι τὴν κατηγορίαν, πρὶν ἢ ἐγγράφως αὐτοὺς τὸν ἴσον ἑαυτοῖς ἐπιτιμήσασθαι κίνδυνον, εἴπερ ἐν τῇ τῶν πραγμάτων τάξει συκοφαντοῦντες τὸν κατηγορούμενον ἐπίσκοπον ἐλεγχθεῖεν. Εἰ δέ τις καταφρονήσας τῶν κατὰ τὰ προδηλωθέντα δεδογμένων, τολμήσειεν ἢ βασιλικὰς ἐνοχλεῖν ἀκοάς, ἢ κοσμικῶν ἀρχόντων δικαστήρια, ἢ οἰκουμενικὴν σύνοδον ταράσσειν, πάντας ἀτιμάσας τοὺς τῆς διοικήσεως ἐπισκόπους, τὸν τοιοῦτον τὸ παράπαν εἰς κατηγορίαν μὴ εἶναι δεκτόν, ὡς καθυβρίσαντα τοὺς κανόνας, καὶ τὴν ἐκκλησιαστικὴν λυμηνάμενον εὐταξίαν.

Канон 7 Како се примају они који долазе из јереси

Оне који из јеретика приступају православљу, и делу оних који се спасавају, примамо по следећем реду и обичају. Аријанце, и Македонијане, и Саватијане, и Наватијане, оне који себе називају Катарима и Аристерима, и Четрнаестодневнике, то јест Тетрадите, и Аполинаристе, примамо кад дају писмене изјаве, и предају анатеми сваку јерес која не мисли онако како мисли света Божија католичанска и апостолска Црква, и запечаћују се, то јест помазују се, најпре светим миром на челу, и очима, и ноздрвама, и устима, и ушима; и запечаћујући их, говоримо: „Печат дара Духа Светога.“ Евномијане пак, који се крштавају једним потапањем, и Монтанисте, који се овде називају Фригијцима, и Савелијане, који уче синоочинство, и чине и нека друга тешка [дела], и све остале јереси (пошто их овде има много, а нарочито оних који долазе из земље Галата), све оне од њих који хоће да приступе православљу, примамо као незнабошце; и првог дана их чинимо хришћанима, а другог – оглашенима; потом, трећега дана их заклињемо, уз троструко дување у лице и у уши, и тако их оглашавамо, и чинимо да проведу време у цркви и да слушају Писма, и тек тада их крштавамо.

Τοὺς προστιθεμένους τῇ ὀρθοδοξίᾳ, καὶ τῇ μερίδι τῶν σῳζομένων, ἀπὸ αἱρετικῶν, δεχόμεθα κατὰ τὴν ὑποτεταγμένην ἀκολουθίαν, καὶ συνήθειαν. Ἀρειανοὺς μέν, καὶ Μακεδονιανούς, καὶ Σαββατιανούς, καὶ Ναυατιανούς, τοὺς λέγοντας ἑαυτοὺς Καθαροὺς καὶ Ἀριστερούς, καὶ τοὺς Τεσσαρεσκαιδεκατίτας, εἴτουν Τετραδίτας, καὶ Ἀπολλιναριστάς, δεχόμεθα διδόντας λιβέλλους, καὶ ἀναθεματίζοντας πᾶσαν αἵρεσιν, μὴ φρονοῦσαν, ὡς φρονεῖ ἡ ἁγία τοῦ Θεοῦ καθολικὴ καὶ ἀποστολικὴ ἐκκλησία, καὶ σφραγιζομένους, ἤτοι χριομένους, πρῶτον τῷ ἁγίῳ μύρῳ τό τε μέτωπον, καὶ τοὺς ὀφθαλμοὺς καὶ τὰς ῥίνας, καὶ τὸ στόμα, καὶ τὰ ὦτα· καὶ σφραγίζοντες αὐτούς, λέγομεν· Σφραγὶς δωρεᾶς Πνεύματος ἁγίου. Εὐνομιανοὺς μέντοι τοὺς εἰς μίαν κατάδυσιν βαπτιζομένους, καὶ Μοντανιστάς, τοὺς ἐνταῦθα λεγομένους Φρύγας, καὶ Σαβελλιανούς, τοὺς υἱοπατορίαν διδάσκοντας, καὶ ἕτερά τινα καὶ χαλεπὰ ποιοῦντας, καὶ τὰς ἄλλας πάσας αἱρέσεις· (ἐπειδὴ πολλοί εἰσιν ἐνταῦθα, μάλιστα οἱ ἀπὸ τῶν Γαλατῶν χώρας ὁρμώμενοι), πάντας τοὺς ἀπ᾿ αὐτῶν θέλοντας προστίθεσθαι τῇ ὀρθοδοξίᾳ, ὡς Ἕλληνας δεχόμεθα· καὶ τὴν πρώτην ἡμέραν ποιοῦμεν αὐτοὺς Χριστιανούς, τὴν δὲ δευτέραν κατηχουμένους· εἶτα τῇ τρίτῃ ἐξορκίζομεν αὐτούς, μετὰ τοῦ ἐμφυσᾷν τρίτον εἰς τὸ πρόσωπον, καὶ εἰς τὰ ὦτα, καὶ οὕτω κατηχοῦμεν αὐτούς, καὶ ποιοῦμεν χρονίζειν εἰς τὴν ἐκκλησίαν, καὶ ἀκροᾶσθαι τῶν γραφῶν, καὶ τότε αὐτοὺς βαπτίζομεν.

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.