Први васељенски сабор

Κανόνες τῆς ἐν Νικαίᾳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Α´ Συνόδου

Никеја, 325. · сазивач: цар Константин · 20 канона · Први васељенски сабор (Никеја, 325) на мапи

Двадесет правила са сабора који је осудио Арија и написао први део Символа вере. Она уређују чин великих престола, поновни пријем оних који су отпали у гоњењу, степене покајања, и зашто нико не клечи у недељу нити у дане Педесетнице.

Канон 1 Они који су сами себе ушкопили искључују се из клира

Ако је неко у болести оперисан од стране лекара, или је ушкопљен од варвара, такав нека остане у клиру. Ако ли је неко, будући здрав, сам себе ушкопио, такав, ако се и налази у клиру, ваља да престане; и убудуће ниједан такав не сме бити произвођен. А пошто је очигледно да је ово речено о онима који то намерно чине и усуђују се сами себе ушкопити, тако, ако су неки од варвара или господара ушкопљени, а иначе се нађу достојни, такве канон прима у клир.

Εἴ τις ἐν νόσῳ ὑπὸ ἰατρῶν ἐχειρουργήθη, ἢ ὑπὸ βαρβάρων ἐξετμήθη, οὗτος μενέτω ἐν τῷ κλήρῳ. Εἰ δέ τις ὑγιαίνων ἑαυτὸν ἐξέτεμε, τοῦτον καὶ ἐν τῷ κλήρῳ ἐξεταζόμενον, πεπαῦσθαι προσήκει· καὶ ἐκ τοῦ δεῦρο, μηδένα τῶν τοιούτων χρῆναι προάγεσθαι. Ὥσπερ δὲ τοῦτο πρόδηλον, ὅτι περὶ τῶν ἐπιτηδευόντων τὸ πρᾶγμα, καὶ τολμώντων ἑαυτοὺς ἐκτέμνειν εἴρηται· οὕτως, εἴ τινες ὑπὸ βαρβάρων, ἢ δεσποτῶν εὐνουχίσθησαν, εὑρίσκοιντο δὲ ἄλλως ἄξιοι, τοὺς τοιούτους εἰς κλῆρον προσίεται ὁ κανών.

Канон 2 Неофити (новокрштени) не рукополажу се одмах после крштења

Пошто се много тога, било услед нужде, било на други начин по притиску људи, чинило противно црквеном канону, тако да су људи који су тек из незнабожачког живота приступили вери, и за кратко време били оглашени, одмах вођени на духовно купатило, и, чим би били крштени, произвођени у епископство или у презвитерство – показало се добрим да убудуће ништа такво не бива; јер је и оглашеном потребно време, а и после крштења даље искушавање. Јер је јасно апостолско писмо које каже: „Не новокрштени, да не би, надувши се, упао у суд и замку ђавољу.“ Ако ли се, временом, нађе неки душевни грех у том лицу, и буде изобличен од два или три сведока, такав нека престане [бити] у клиру. А ко чини противно овоме, као онај који се дрзнуо противно великом сабору, сâм ће бити у опасности за своје место у клиру.

Ἐπειδὴ πολλά, ἤτοι ὑπὸ ἀνάγκης, ἢ ἄλλως ἐπειγομένων τῶν ἀνθρώπων, ἐγένετο παρὰ τὸν κανόνα τὸν ἐκκλησιαστικόν, ὥστε ἀνθρώπους ἀπὸ ἐθνικοῦ βίου ἄρτι προσελθόντας τῇ πίστει, καὶ ἐν ὀλίγῳ χρόνῳ κατηχηθέντας, εὐθὺς ἐπὶ τὸ πνευματικὸν λουτρὸν ἄγειν, καὶ ἅμα τῷ βαπτισθῆναι προάγειν εἰς ἐπισκοπήν, ἢ εἰς πρεσβυτέριον, καλῶς ἔδοξεν ἔχειν, τοῦ λοιποῦ μηδὲν τοιοῦτο γίνεσθαι· καὶ γὰρ καὶ χρόνου δεῖ τῷ κατηχουμένῳ, καὶ μετὰ τὸ βάπτισμα, δοκιμασίας πλείονος. Σαφὲς γὰρ τὸ ἀποστολικὸν γράμμα, τὸ λέγον· Μὴ νεόφυτον, ἵνα μὴ τυφωθεὶς εἰς κρῖμα ἐμπέσῃ, καὶ παγίδα τοῦ διαβόλου. Εἰ δέ, προϊόντος τοῦ χρόνου, ψυχικόν τι ἁμάρτημα εὑρεθείη περὶ τὸ πρόσωπον, καὶ ἐλέγχοιτο ὑπὸ δύο, ἢ τριῶν μαρτύρων, πεπαύσθω ὁ τοιοῦτος τοῦ κλήρου. Ὁ δὲ παρὰ ταῦτα ποιῶν, ὡς ὑπεναντία τῇ μεγάλῃ συνόδῳ θρασυνόμενος, αὐτὸς κινδυνεύσει περὶ τὸν κλῆρον.

Канон 3 Забрањено је клирицима да имају уведене жене

Велики сабор је потпуно забранио да ни епископу, ни презвитеру, ни ђакону, нити уопште икоме од оних у клиру, буде допуштено да има уведену жену, осим само мајке, или сестре, или тетке, или она лица једино која су избегла сваку сумњу.

Ἀπηγόρευσε καθόλου ἡ μεγάλη σύνοδος, μήτε ἐπισκόπῳ, μήτε πρεσβυτέρῳ, μήτε διακόνῳ, μήτε ὅλως τινὶ τῶν ἐν κλήρῳ, ἐξεῖναι συνείσακτον ἔχειν, πλὴν εἰ μὴ ἄρα μητέρα, ἢ ἀδελφήν, ἢ θείαν, ἢ ἃ μόνα πρόσωπα πᾶσαν ὑποψίαν διαπέφευγεν.

Канон 4 Епископи се постављају у области, а потврђује их митрополит

Приличи да епископ буде постављен пре свега од свих [епископа] у области; ако ли би то било тешко, било због хитне нужде, било због дужине пута, нека се свакако сакупе тројица на исто место, а одсутни нека такође гласају и сагласе се писмом, тада нека се врши хиротонија; потврду пак онога што је учињено нека даје у свакој области митрополит.

Ἐπίσκοπον προσήκει μάλιστα μὲν ὑπὸ πάντων τῶν ἐν τῇ ἐπαρχίᾳ καθίστασθαι· εἰ δὲ δυσχερὲς εἴη τὸ τοιοῦτο, ἢ διὰ κατεπείγουσαν ἀνάγκην, ἢ διὰ μῆκος ὁδοῦ, ἐξ ἅπαντος τρεῖς ἐπὶ τὸ αὐτὸ συναγομένους, συμψήφων γινομένων καὶ τῶν ἀπόντων, καὶ συντιθεμένων διὰ γραμμάτων, τότε τὴν χειροτονίαν ποιεῖσθαι· τὸ δὲ κῦρος τῶν γενομένων δίδοσθαι καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν τῷ μητροπολίτῃ.

Канон 5 Искључени из општења прегледају се на саборима два пута годишње

О онима који су постали без општења, било од оних у клиру, било од оних у лаичком реду, од стране епископâ сваке области, нека важи одлука, по канону који налаже да оне које су одбацили једни не примају други. Нека се пак испита да ли су постали одвојени од сабрања из малодушности, или свађе, или неке такве нетрпељивости епископове. Да би ово добило приличну проверу, показало се добрим да се сваке године, у свакој области, одржавају сабори двапут годишње; да би се, кад се сви епископи области заједно сакупе на исто место, таква питања разматрала, и да би тако они који су заиста увредили епископа, с разлогом свима изгледали без општења, докле год заједници епископâ не изгледа [добрим] да за њих изда човекољубивију пресуду. Сабори нека буду, један пре Четрдесетнице, да би се, уклоњена свака малодушност, чист дар приносио Богу; а други, око јесењег доба.

Περὶ τῶν ἀκοινωνήτων γενομένων, εἴτε τῶν ἐν κλήρῳ, εἴτε τῶν ἐν λαϊκῷ τάγματι, ὑπὸ τῶν καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν ἐπισκόπων, κρατείτω ἡ γνώμη, κατὰ τὸν κανόνα τὸν διαγορεύοντα, τοὺς ὑφ᾿ ἑτέρων ἀποβληθέντας ὑφ᾿ ἑτέρων μὴ προσίεσθαι. Ἐξεταζέσθω δέ, μὴ μικροψυχία, ἢ φιλονεικία, ἤ τινι τοιαύτῃ ἀηδίᾳ τοῦ ἐπισκόπου, ἀποσυνάγωγοι γεγένηνται. Ἵνα οὖν τοῦτο τὴν πρέπουσαν ἐξέτασιν λαμβάνοι, καλῶς ἔχειν ἔδοξεν, ἑκάστου ἐνιαυτοῦ, καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν δὶς τοῦ ἔτους συνόδους γίνεσθαι· ἵνα κοινῇ πάντων τῶν ἐπισκόπων τῆς ἐπαρχίας ἐπὶ τὸ αὐτὸ συναγομένων, τὰ τοιαῦτα ζητήματα ἐξετάζηται, καὶ οὕτως οἱ ὁμολογουμένως προσκεκρουκότες τῷ ἐπισκόπῳ, κατὰ λόγον ἀκοινώνητοι παρὰ πᾶσιν εἶναι δόξωσι, μέχρις ἂν τῷ κοινῷ τῶν ἐπισκόπων δόξῃ τὴν φιλανθρωποτέραν ὑπὲρ αὐτῶν ἐκθέσθαι ψῆφον. Αἱ δὲ σύνοδοι γινέσθωσαν, μία μὲν πρὸ τῆς Τεσσαρακοστῆς, ἵνα πάσης μικροψυχίας ἀναιρουμένης, τὸ δῶρον καθαρὸν προσφέρηται τῷ Θεῷ· δευτέρα δέ, περὶ τὸν τοῦ μετοπώρου καιρόν.

Канон 6 Задржавају се древна првенства Александрије, Рима и Антиохије

Нека важе древни обичаји, они у Египту и Либији и Пентапољу, тако да епископ Александрије има власт над свима њима; пошто је то уобичајено и за епископа Рима. Слично и у Антиохији, и у другим областима, нека се црквама сачувају првенства. А ово је уопште очигледно: да, ако неко постане епископ без сагласности митрополита, такав, по одредби великог сабора, не треба да буде епископ. Ако ли пак, при заједничком гласању свих, које је разложно и по црквеном канону, двојица или тројица противрече из личне свађе, нека важи глас већине.

Τὰ ἀρχαῖα ἔθη κρατείτω, τὰ ἐν Αἰγύπτῳ, καὶ Λιβύῃ καὶ Πενταπόλει, ὥστε τὸν ἐν Ἀλεξανδρείᾳ ἐπίσκοπον πάντων τούτων ἔχειν τὴν ἐξουσίαν· ἐπειδὴ καὶ τῷ ἐν Ῥώμῃ ἐπισκόπῳ τοῦτο σύνηθές ἐστιν. Ὁμοίως δὲ καὶ κατὰ τὴν Ἀντιόχειαν, καὶ ἐν ταῖς ἄλλαις ἐπαρχίαις, τὰ πρεσβεῖα σῴζεσθαι ταῖς ἐκκλησίαις. Καθόλου δὲ πρόδηλον ἐκεῖνο· ὅτι, εἴ τις χωρὶς γνώμης τοῦ μητροπολίτου γένοιτο ἐπίσκοπος, τὸν τοιοῦτον ἡ μεγάλη σύνοδος ὥρισε μὴ δεῖν εἶναι ἐπίσκοπον. Ἐὰν μέντοι τῇ κοινῇ πάντων ψήφῳ, εὐλόγῳ οὔσῃ, καὶ κατὰ κανόνα ἐκκλησιαστικόν, δύο, ἢ τρεῖς δι᾿ οἰκείαν φιλονεικίαν ἀντιλέγωσι, κρατείτω ἡ τῶν πλειόνων ψῆφος.

Канон 7 Епископ Елије задржава своју уобичајену част

Пошто је преовладао обичај, и древно предање, да се епископ у Елији поштује, нека има за тим следствену част, при чему се митрополији чува њено достојанство.

Ἐπειδὴ συνήθεια κεκράτηκε, καὶ παράδοσις ἀρχαία, ὥστε τὸν ἐν Αἰλίᾳ ἐπίσκοπον τιμᾶσθαι, ἐχέτω τὴν ἀκολουθίαν τῆς τιμῆς· τῇ μητροπόλει σῳζομένου τοῦ οἰκείου ἀξιώματος.

Канон 8 Клирици Катара примају се полагањем руке

О онима који су себе некада називали Катарима, а сада приступају католичанској и апостолској Цркви, показало се добрим светом и великом сабору да, пошто им се положи рука, тако остају у клиру. Пре свега пак приличи да ово писмено исповеде, да ће се сагласити и следити догмате католичанске и апостолске Цркве; то јест да ће имати општење и са двобрачнима, и са онима који су посрнули у гоњењу, за које је одређено и време и утврђен рок; тако да они следе у свему догматима католичанске Цркве. Где, дакле, било у селима, било у градовима, сви они који се затекну хиротонисани буду само од њих, они који се затекну у клиру биће у истом степену. Ако ли неки приступе тамо где има епископ или презвитер католичанске Цркве, очигледно је да ће епископ Цркве имати достојанство епископа, а онај који се код тзв. Катара назива епископом, имаће част презвитера, осим ако би се епископу учинило [добрим] да он учествује у части имена. Ако ли то њему не буде по вољи, измислиће за њега место или хорепископа, или презвитера, да би се сматрало да је бар уопште у клиру, да не би у граду било два епископа.

Περὶ τῶν ὀνομαζόντων μὲν ἑαυτοὺς Καθαρούς ποτε, προσερχομένων δὲ τῇ καθολικῇ καὶ ἀποστολικῇ ἐκκλησίᾳ, ἔδοξε τῇ ἁγίᾳ καὶ μεγάλῃ συνόδῳ, ὥστε χειροθετουμένους αὐτούς, μένειν οὕτως ἐν τῷ κλήρῳ. Πρὸ πάντων δὲ τοῦτο ὁμολογῆσαι αὐτοὺς ἐγγράφως προσήκει, ὅτι συνθήσονται καὶ ἀκολουθήσουσι τοῖς τῆς καθολικῆς καὶ ἀποστολικῆς ἐκκλησίας δόγμασι· τοὐτέστι καὶ διγάμοις κοινωνεῖν, καὶ τοῖς ἐν τῷ διωγμῷ παραπεπτωκόσιν, ἐφ᾿ ὧν καὶ χρόνος τέτακται, καὶ καιρὸς ὥρισται· ὥστε αὐτοὺς ἀκολουθεῖν ἐν πᾶσι τοῖς δόγμασι τῆς καθολικῆς ἐκκλησίας. Ἔνθα μὲν οὖν πάντες, εἴτε ἐν κώμαις, εἴτε ἐν πόλεσιν, αὐτοὶ μόνοι εὑρίσκοιντο χειροτονηθέντες, οἱ εὑρισκόμενοι ἐν τῷ κλήρῳ, ἔσονται ἐν τῷ αὐτῷ σχήματι. Εἰ δὲ τοῦ τῆς καθολικῆς ἐκκλησίας ἐπισκόπου, ἢ πρεσβυτέρου ὄντος, προσέρχονταί τινες, πρόδηλον, ὡς ὁ μὲν ἐπίσκοπος τῆς ἐκκλησίας ἕξει τὸ ἀξίωμα τοῦ ἐπισκόπου· ὁ δὲ ὀνομαζόμενος παρὰ τοῖς λεγομένοις Καθαροῖς ἐπίσκοπος, τὴν τοῦ πρεσβυτέρου τιμὴν ἕξει· πλὴν εἰ μὴ ἄρα δοκοίη τῷ ἐπισκόπῳ, τῆς τιμῆς τοῦ ὀνόματος αὐτὸν μετέχειν. Εἰ δὲ τοῦτο αὐτῷ μὴ ἀρέσκοι, ἐπινοήσει τόπον ἢ χωρεπισκόπου, ἢ πρεσβυτέρου, ὑπὲρ τοῦ ἐν τῷ κλήρῳ ὅλως δοκεῖν εἶναι· ἵνα μὴ ἐν τῇ πόλει δύο ἐπίσκοποι ὦσιν.

Канон 9 Одбацују се презвитери рукоположени без испита или после исповести грехова

Ако су неки без испита произведени у презвитере, или су, испитивани, исповедили своје грехе, и, иако су они то исповедили, људи који су поступили противно канону положили руку на такве, ове канон не прима; јер католичанска Црква захтева да [клирик] буде беспрекоран.

Εἴ τινες ἀνεξετάστως προήχθησαν πρεσβύτεροι, ἢ ἀνακρινόμενοι ὡμολόγησαν τὰ ἁμαρτήματα αὐτοῖς, καὶ, ὁμολογησάντων αὐτῶν, παρὰ κανόνα κινούμενοι οἱ ἄνθρωποι τοῖς τοιούτοις χεῖρα ἐπιτεθείκασι, τούτους ὁ Κανὼν οὐ προσίεται· τὸ γὰρ ἀνεπίληπτον ἐκδικεῖ ἡ καθολικὴ ἐκκλησία.

Канон 10 Посрнули који су хиротонисани свргавају се када буду откривени

Колико их је од посрнулих произведено [у клир], било из незнања, било и уз претходно знање оних који су их произвели, ово не иде на штету црквеног канона; јер, кад буду познати, свргавају се.

Ὅσοι προεχειρίσθησαν τῶν παραπεπτωκότων, κατ᾿ ἄγνοιαν, ἢ καὶ προειδότων τῶν προχειρισαμένων, τοῦτο οὐ προκρίνει τῷ κανόνι τῷ ἐκκλησιαστικῷ· γνωσθέντες γάρ, καθαιροῦνται.

Канон 11 Покајање за оне који су посрнули за време Ликинија

О онима који су погрешили без нужде, или без одузимања имовине, или без опасности, или нечег таквог, а што се догодило за време тираније Ликинија, показало се добрим сабору да, и ако су били недостојни човекољубља, ипак покаже доброту према њима. Колико их се, дакле, искрено кају, три ће године провести међу слушаоцима, као верни, а седам година биће међу онима који падају ничице; а две године ће се причешћивати с народом на молитвама, без приноса.

Περὶ τῶν παραβάντων χωρὶς ἀνάγκης, ἢ χωρὶς ἀφαιρέσεως ὑπαρχόντων, ἢ χωρὶς κινδύνου, ἤ τινος τοιούτου, ὃ γέγονεν ἐπὶ τῆς τυραννίδος Λικινίου, ἔδοξε τῇ συνόδῳ εἰ καὶ ἀνάξιοι ἦσαν φιλανθρωπίας, ὅμως χρηστεύσασθαι εἰς αὐτούς. Ὅσοι οὖν γνησίως μεταμέλονται, τρία ἔτη ἐν ἀκροωμένοις ποιήσουσιν, ὡς πιστοί, καὶ ἑπτὰ ἔτη ὑποπεσοῦνται· δύω δὲ ἔτη χωρὶς προσφορᾶς κοινωνήσουσι τῷ λαῷ τῶν προσευχῶν.

Канон 12 Покајање за оне који су се вратили у војну службу

А они који су, позвани благодаћу, показали прву ревност, и одбацили опасаче, а после тога се вратили на своју бљувотину, као пси, тако да су неки чак и новце давали и повластицама успели да се врате у војску – они нека десет година падају ничице, после времена тригодишњег слушања. У свим овим случајевима пак приличи испитати намеру и врсту покајања. Јер они који страхом, и сузама, и трпљењем, и добрим делима показују обраћење делом, а не спољашњим обликом, ти, испунивши одређено време слушања, с правом ће се причестити на молитвама, при чему је епископу допуштено да и нешто човекољубивије одлучи о њима. А они који су то поднели равнодушно, и сматрали да им за обраћење довољан спољашњи облик уласка у цркву, нека свакако испуне [цело] време.

Οἱ δὲ προσκληθέντες μὲν ὑπὸ τῆς χάριτος, καὶ τὴν πρώτην ὁρμὴν ἐνδειξάμενοι, καὶ ἀποθέμενοι τὰς ζώνας, μετὰ δὲ ταῦτα ἐπὶ τὸν οἰκεῖον ἔμετον ἀναδραμόντες, ὡς κύνες, ὡς τινὰς καὶ ἀργύρια προέσθαι, καὶ βενεφικίοις κατορθῶσαι τὸ ἀναστρατεύσασθαι· οὗτοι δέκα ἔτη ὑποπιπτέτωσαν, μετὰ τὸν τῆς τριετοῦς ἀκροάσεως χρόνον. Ἐφ᾿ ἅπασι δὲ τούτοις, προσήκει ἐξετάζειν τὴν προαίρεσιν καὶ τὸ εἶδος τῆς μετανοίας. Ὅσοι μὲν γὰρ φόβῳ, καὶ δάκρυσι, καὶ ὑπομονῇ, καὶ ἀγαθοεργίαις, τὴν ἐπιστροφὴν ἔργῳ, καὶ οὐ σχήματι, ἐπιδείκνυνται, οὗτοι πληρώσαντες τὸν χρόνον τὸν ὡρισμένον τῆς ἀκροάσεως, εἰκότως τῶν εὐχῶν κοινωνήσουσι, μετὰ τοῦ ἐξεῖναι τῷ ἐπισκόπῳ καὶ φιλανθρωπότερόν τι περὶ αὐτῶν βουλεύσασθαι. Ὅσοι δὲ ἀδιαφόρως ἤνεγκαν, καὶ τὸ σχῆμα τοῦ εἰσιέναι εἰς τὴν ἐκκλησίαν ἀρκεῖν ἑαυτοῖς ἡγήσαντο πρὸς τὴν ἐπιστροφήν, ἐξ ἅπαντος πληρούτωσαν τὸν χρόνον.

Канон 13 Умирући се не лишавају причешћа

О онима који одлазе [из живота], нека се и сада сачува стари и канонски закон, тако да, ако неко одлази, не буде лишен последње и најнужније опреме за пут. Ако ли, пошто је био очајан и добио причешће, поново буде затечен међу живима, нека буде са онима који се причешћују само молитвом. А уопште, за сваког ко одлази, а тражи да учествује у Евхаристији, епископ, по испитивању, нека му удели од приноса.

Περὶ δὲ τῶν ἐξοδευόντων, ὁ παλαιὸς καὶ κανονικὸς νόμος φυλαχθήσεται καὶ νῦν, ὥστε, εἴ τις ἐξοδεύοι, τοῦ τελευταίου καὶ ἀναγκαιοτάτου ἐφοδίου μὴ ἀποστερεῖσθαι. Εἰ δὲ ἀπογνωσθείς, καὶ κοινωνίας τυχών, πάλιν ἐν τοῖς ζῶσιν ἐξετασθῇ, μετὰ τῶν κοινωνούντων τῆς εὐχῆς μόνης ἔστω. Καθόλου δέ, καὶ περὶ παντὸς οὑτινοσοῦν ἐξοδεύοντος, αἰτοῦντος τοῦ μετασχεῖν εὐχαριστίας, ὁ ἐπίσκοπος μετὰ δοκιμασίας μεταδιδότω τῆς προσφορᾶς.

Канон 14 Посрнули оглашени слушаоци су три године

О оглашенима који су посрнули, показало се добрим светом и великом сабору, да они, будући три године само слушаоци, после тога моле се заједно с оглашенима.

Περὶ τῶν κατηχουμένων, καὶ παραπεσόντων, ἔδοξε τῇ ἁγίᾳ καὶ μεγάλῃ συνόδῳ, ὥστε, τριῶν ἐτῶν αὐτοὺς ἀκροωμένους μόνον, μετὰ ταῦτα εὔχεσθαι μετὰ τῶν κατηχουμένων.

Канон 15 Клирици не прелазе из града у град

Због великог немира и раздора који настају, показало се [добрим] да се сасвим уклони обичај, нађен противно апостолском канону у неким крајевима, тако да ни епископ, ни презвитер, ни ђакон не прелази из града у град. Ако ли неко, после одредбе светог и великог сабора, покуша тако нешто, или се преда таквом делу, дело ће се потпуно поништити, и он ће бити враћен цркви у којој је, било епископ било презвитер, хиротонисан.

Διὰ τὸν πολὺν τάραχον, καὶ τὰς στάσεις τὰς γινομένας, ἔδοξε παντάπασι περιαιρεθῆναι τὴν συνήθειαν, τὴν παρὰ τὸν ἀποστολικὸν κανόνα εὑρεθεῖσαν ἔν τισι μέρεσιν, ὥστε ἀπὸ πόλεως εἰς πόλιν μὴ μεταβαίνειν, μήτε ἐπίσκοπον, μήτε πρεσβύτερον, μήτε διάκονον. Εἰ δέ τις, μετὰ τὸν τῆς ἁγίας καὶ μεγάλης συνόδου ὅρον, τοιούτῳ τινὶ ἐπιχειρήσειεν, ἢ ἐπιδοίη ἑαυτὸν πράγματι τοιούτῳ, ἀκυρωθήσεται ἐξ ἅπαντος τὸ κατασκεύασμα, καὶ ἀποκατασταθήσεται τῇ ἐκκλησίᾳ, ἐν ᾗ ὁ ἐπίσκοπος, ἢ ὁ πρεσβύτερος ἐχειροτονήθη.

Канон 16 Клирици који напусте своју цркву не примају се другде

Колико их год, безобзирно, немајући страх Божији пред очима, нити знајући црквени канон, оставе своју цркву – презвитери, или ђакони, или уопште они који се убрајају у канон – ови никако не смеју бити примљени у другој цркви; него треба на њих извршити сваку принуду, да се врате у своје епархије; или, ако устрају, приличи да буду без општења. Ако ли се неко усуди да отме онога који припада другоме, и да га хиротонише у својој цркви, без сагласности његовог сопственог епископа, од кога је отишао онај који се убраја у канон, хиротонија нека буде неважећа.

Ὅσοι ῥιψοκινδύνως, μήτε τὸν φόβον τοῦ Θεοῦ πρὸ ὀφθαλμῶν ἔχοντες, μήτε τὸν ἐκκλησιαστικὸν κανόνα εἰδότες, ἀναχωρήσωσι τῆς ἰδίας ἐκκλησίας, πρεσβύτεροι, ἢ διάκονοι, ἢ ὅλως ἐν τῷ κανόνι ἐξεταζόμενοι, οὗτοι οὐδαμῶς δεκτοὶ ὀφείλουσιν εἶναι ἐν ἑτέρᾳ ἐκκλησίᾳ· ἀλλὰ πᾶσαν αὐτοῖς ἀνάγκην ἐπάγεσθαι χρή, ἀναστρέφειν εἰς τὰς ἑαυτῶν παροικίας· ἤ, ἐπιμένοντας, ἀκοινωνήτους εἶναι προσήκει. Εἰ δὲ καὶ τολμήσειέ τις ὑφαρπάσαι τὸν τῷ ἑτέρῳ διαφέροντα, καὶ χειροτονῆσαι ἐν τῇ αὑτοῦ ἐκκλησίᾳ, μὴ συγκατατιθεμένου τοῦ ἰδίου ἐπισκόπου, οὗ ἀνεχώρησεν ὁ ἐν τῷ κανόνι ἐξεταζόμενος, ἄκυρος ἔστω ἡ χειροτονία.

Канон 17 Клирици који дају новац на камату свргавају се

Пошто су многи од оних који се убрајају у канон, тежећи користољубљу и срамном добитку, заборавили божанско писмо које каже: „Сребро своје не даде на камату“, и, кад позајмљују, захтевају камату – показало се праведним светом и великом сабору, да, ако се неко нађе, после ове одредбе, да узима камату, било трговином, било на други начин бавећи се тим послом, било захтевајући камату увећану за половину, или уопште измишљајући нешто друго ради срамног добитка, такав ће се свргнути из клира и биће туђ канону.

Ἐπειδὴ πολλοὶ ἐν τῷ κανόνι ἐξεταζόμενοι, τὴν πλεονεξίαν, καὶ τὴν αἰσχροκέρδειαν διώκοντες, ἐπελάθοντο τοῦ θείου γράμματος λέγοντος· Τὸ ἀργύριον αὐτοῦ οὐκ ἔδωκεν ἐπὶ τόκῳ· καὶ δανείζοντες, ἑκατοστὰς ἀπαιτοῦσιν· ἐδικαίωσεν ἡ ἁγία καὶ μεγάλη σύνοδος, ὡς εἴ τις εὑρεθείη μετὰ τὸν ὅρον τοῦτον τόκους λαμβάνων, ἐκ μεταχειρίσεως, ἢ ἄλλως μετερχόμενος τὸ πρᾶγμα, ἢ ἡμιολίας ἀπαιτῶν, ἢ ὅλως ἕτερόν τι ἐπινοῶν αἰσχροῦ κέρδους ἔνεκα, καθαιρεθήσεται τοῦ κλήρου, καὶ ἀλλότριος τοῦ κανόνος ἔσται.

Канон 18 Ђакони остају на свом месту, испод презвитера

Дошло је до светог и великог сабора да у неким местима и градовима ђакони дају причешће презвитерима; што нити канон, нити обичај предаде – да они који немају власт да приносе дају тело Христово онима који приносе. Постало је познато и то, да неки од ђакона већ и пре епископâ дотичу Евхаристију. Нека се, дакле, све ово уклони, и нека ђакони остану у својим сопственим границама, знајући да су слуге епископа, а мањи од презвитера. Нека примају причешће по реду после презвитера, било да им га удељује епископ, било презвитер. Али ни седети међу презвитерима нека није допуштено ђаконима; јер оно што се чини противно је канону и противно реду. Ако ли неко неће да се покорава ни после ових одредаба, нека престане [бити] ђакон.

Ἦλθεν εἰς τὴν ἁγίαν καὶ μεγάλην σύνοδον, ὅτι ἔν τισι τόποις καὶ πόλεσι, τοῖς πρεσβυτέροις τὴν εὐχαριστίαν οἱ διάκονοι διδόασιν· ὅπερ οὔτε ὁ κανών, οὔτε ἡ συνήθεια παρέδωκε, τοὺς ἐξουσίαν μὴ ἔχοντας προσφέρειν, τοῖς προσφέρουσι διδόναι τὸ σῶμα τοῦ Χριστοῦ. Κἀκεῖνο δὲ ἐγνωρίσθη, ὅτι ἤδη τινὲς τῶν διακόνων καὶ πρὸ τῶν ἐπισκόπων τῆς εὐχαριστίας ἅπτονται. Ταῦτα οὖν πάντα περιῃρήσθω, καὶ ἐμμενέτωσαν οἱ διάκονοι τοῖς ἰδίοις μέτροις, εἰδότες, ὅτι, τοῦ μὲν ἐπισκόπου ὑπηρέται εἰσί, τῶν δὲ πρεσβυτέρων ἐλάττους. Λαμβανέτωσαν δὲ κατὰ τὴν τάξιν τὴν εὐχαριστίαν μετὰ τοὺς πρεσβυτέρους, ἢ τοῦ ἐπισκόπου μεταδιδόντος αὐτοῖς, ἢ τοῦ πρεσβυτέρου. Ἀλλὰ μηδὲ καθῆσθαι ἐν μέσῳ τῶν πρεσβυτέρων ἐξέστω τοῖς διακόνοις· παρὰ κανόνα γάρ, καὶ παρὰ τάξιν ἐστὶ τὸ γινόμενον. Εἰ δέ τις μὴ θέλοι πειθαρχεῖν καὶ μετὰ τούτους τοὺς ὅρους, πεπαύσθω τῆς διακονίας.

Канон 19 Павлијанисти се при уласку у Цркву прекрштавају

О онима који су били павлијанисти, а затим прибегли католичанској Цркви, установљен је услов да се они свакако прекрштавају. Ако ли су неки у прошлом времену били убројани у клир, ако се покажу беспрекорни и незазорни после прекрштавања, нека их хиротонише епископ католичанске Цркве. Ако ли их испитивање нађе неспособнима, приличи да се свргну. Слично пак и о ђаконисама, и уопште о онима који се убрајају у клир, сачуваће се исти образац. Споменусмо пак ђаконисе које су убројане у [тај] чин, пошто оне немају никакво полагање руке, тако да се оне свакако убрајају међу лаике.

Περὶ τῶν παυλιανισάντων, εἶτα προσφυγόντων τῇ καθολικῇ ἐκκλησίᾳ, ὅρος ἐκτέθειται ἀναβαπτίζεσθαι αὐτοὺς ἐξάπαντος. Εἰ δέ τινες τῷ παρεληλυθότι χρόνῳ, ἐν τῷ κλήρῳ ἐξητάσθησαν, εἰ μὲν ἄμεμπτοι καὶ ἀνεπίληπτοι φανεῖεν ἀναβαπτισθέντες, χειροτονείσθωσαν ὑπὸ τοῦ τῆς καθολικῆς ἐκκλησίας ἐπισκόπου. Εἰ δὲ ἡ ἀνάκρισις ἀνεπιτηδείους αὐτοὺς εὑρίσκοι, καθαιρεῖσθαι αὐτοὺς προσήκει. Ὡσαύτως δὲ καὶ περὶ τῶν διακονισσῶν, καὶ ὅλως περὶ τῶν ἐν τῷ κλήρῳ ἐξεταζομένων, ὁ αὐτὸς τύπος παραφυλαχθήσεται. Ἐμνήσθημεν δὲ τῶν διακονισσῶν τῶν ἐν τῷ σχήματι ἐξετασθεισῶν, ἐπεὶ μηδὲ χειροθεσίαν τινὰ ἔχουσιν, ὥστε ἐξάπαντος ἐν τοῖς λαϊκοῖς αὐτὰς ἐξετάζεσθαι.

Канон 20 Нема клечања недељом ни у дане Педесетнице

Пошто неки клече недељом, и у дане Педесетнице, ради тога да се све у свакој епархији подједнако сачува, показало се добрим светом сабору да, стојећи, узносе своје молитве Богу.

Ἐπειδή τινές εἰσιν ἐν τῇ Κυριακῇ γόνυ κλίνοντες, καὶ ἐν ταῖς τῆς Πεντηκοστῆς ἡμέραις· ὑπὲρ τοῦ πάντα ἐν πάσῃ παροικίᾳ ὁμοίως παραφυλάττεσθαι, ἑστῶτας ἔδοξε τῇ ἁγίᾳ συνόδῳ τὰς εὐχὰς ἀποδιδόναι τῷ Θεῷ.

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.