Преподобни Јевтимије Велики

Свештеник из Мелитине у Јерменији, који је 406. године отишао у Палестину и постао отац монаха Јудејске пустиње, оснивајући лавре у којима су пустињаци преко седмице живели сами, а суботом и недељом се сабирали заједно. Крстио је једног арапског поглавицу и његово племе, који су се настанили поред лавре и добили свог епископа. После Халкидонског сабора, када га је већина палестинских монаха одбацила, он га се држао готово сам, и његов савет вратио је царицу Евдокију у заједницу са Црквом. Међу његовим ученицима био је и Свети Сава Освећени. Упокојио се 473. године, у доби од деведесет шест година. Спомен: 20. јануар.