Сабори и њихови канони
Пети васељенски сабор (Цариград, 553)
Сазвао га је цар Јустинијан, а председавао му је патријарх цариградски Евтихије; његове акте потписало је 165 епископа. Задатак му је био да утврди како треба читати Халкидон: осудио је Три поглавља, то јест личност и списе Теодора Мопсуестијског, списе Теодорита Кирског против Светог Кирила и посланицу Иве Едеског Марију, да се две природе никада не би могле схватити као два субјекта. Исповедио је да је Један од Свете Тројице пострадао телом, примио дванаест анатематизама Светог Кирила као мерило Халкидона и назвао Богородицу Приснодевом. Поименце је осудио Оригена, заједно с Аријем, Несторијем и Евтихијем, а петнаест анатематизама против оригенизма Предање прима заједно са сабором, иако је спорно да ли их је издао сам сабор или неки синод непосредно пре њега. Папа Вигилије био је у граду, али није хтео да учествује, писао је у одбрану Три поглавља и пристао тек накнадно, а северна Италија упала је у раскол због Три поглавља, Аквилеја на више од једног века. Сабор није вратио оне који су одбацили Халкидон, а управо је то Јустинијан од њега највише желео.
Извори
- Acts of the Fifth Ecumenical Council (Constantinople II, 553 AD) Акта, NPNF
- Anathemas of the Fifth Ecumenical Council (Constantinople II, 553) Акта, NPNF
- St. Cyril of Alexandria, Twelve Anathemas документи Ефеског сабора
- Emperor Justinian, Edict on the Three Chapters (544)
- St. Justinian the Emperor, Confession of Faith