Јерусалимски сабор (1672)

Сазван је у Витлејему под патријархом јерусалимским Доситејем да би одговорио на калвинистичко исповедање вере које је кружило под именом цариградског патријарха Кирила Лукариса. Његово Исповедање Доситејево одбацује предодређење без обзира на вољу, веру без дела и свођење Светих Тајни на знаке; оно потврђује стварно претварање Дарова у Евхаристији, поштовање икона и светих и анагиноскомена (ἀναγινωσκόμενα), књиге које се читају, као истинско Свето Писмо. То је у Православљу оно што је најближе званичном одговору на Реформацију, и то је помесни сабор високог ауторитета, а не васељенски.