Свето Писмо
Стари Завет
Црква чита Стари Завет у Септуагинти, грчком тексту који наводе апостоли и тумаче Оци. Поред књига заједничких са јеврејским каноном она прима и анагиноскомена, „оне које се читају“: Товит, Јудита, Премудрост Соломонова, Премудрост Исуса сина Сирахова, Варух са Посланицом Јеремијином, додаци Књизи пророка Данила и Књизи о Јестири, Друга књига Јездрина (у Септуагинти 1. Јездрина), 1, 2. и 3. књига Макавејска, Молитва Манасијина и 151. псалам. Четири од њих налазе се у грчкој и словенској Библији, а нема их у римском канону. Православна Црква никада није издала затворен списак на начин Тридентског сабора: ове књиге су Свето Писмо по употреби коју Црква од њих чини, јер се читају на богослужењима и наводе их Оци.
Извори
- Septuagint (LXX), as printed in the Greek and Slavonic Bibles Elpenor, грчки текст са енглеским преводом
- Synod of Jerusalem (1672), Confession of Dositheus, Question 3 Акта и одлуке
- Quinisext Council (692), Canon 2 канон, на грчком и енглеском
- St. Athanasius, 39th Festal Letter (367 AD) - on the books appointed to be read NPNF
Везе
- Анагиноскомена (књиге које се читају)
- Велики канон Светог Андреја Критског
- Дванаест пророка
- Јерусалимски сабор (1672)
- Псалтир (Књига псалама)
- Свети Андреј Критски
- Свети апостол и јеванђелист Матеј
- Свети Јован Претеча и Крститељ
- Свети пророк Илија
- Свето Писмо
- Светоотачка типологија
- Септуагинта (LXX)
- Сретење Господње (Ипапанти): 2. фебруар
- Стварање и космологија