Светоотачка типологија

Оци читају Стари Завет као низ праслика које свој смисао налазе у Христу, и тај метод нису они измислили: Свети Павле каже да је стена у пустињи била Христос и Адама назива прасликом Онога који ће доћи. Тако је пролазак кроз Црвено море крштење, мана је Евхаристија, три дана Јонина су гроб, купина која гори а не сагорева јесте Дева која носи Бога, а исто то је и лествица коју је видео Јаков. То није алегорија у слободном смислу: праслика је стварни догађај, који се заиста збио и који значи више него што је сам знао. Химнографија Цркве готово је сва саздана од праслика, и зато читалац који их не познаје не може да прати богослужења.