Дванаест пророка

Осија, Јоил, Амос, Авдија, Јона, Михеј, Наум, Авакум, Софоније, Агеј, Захарија и Малахија: дванаест пророка чије су књиге преписиване као један свитак, Књига Дванаесторице, и који се називају малим пророцима због дужине својих књига, а не због њихове тежине. Септуагинта, Стари Завет Цркве, чува их у сопственом поретку (Осија, Амос, Михеј, Јоил, Авдија, Јона и тако даље). Они говоре кроз три века, од Израиљског царства пре његовог пада до Јерусалима обновљеног после изгнанства, и Црква у њима слуша Христа: Михеј именује Витлејем (5, 2), Захарија цара који долази на магарцу (9, 9), Јона три дана у утроби китовој (Мт. 12, 40), Малахија весника посланог пред Господом. Њихове речи читају се као паримије на вечерњу великих празника, цела Књига пророка Јоне на Велику суботу, и сваки од њих има свој дан: Осија 17. октобра, Јоил 19. октобра, Авдија 19. новембра, Наум 1. децембра, Авакум 2. децембра, Софоније 3. децембра, Агеј 16. децембра, Малахија 3. јануара, Захарија 8. фебруара, Амос 15. јуна, Михеј 14. августа, Јона 21. септембра (у словенским Црквама 22. септембра).