Свети пророк Илија

Тесвићанин, који је на три године затворио небо због идолопоклонства Ахава и Језавеље, кога су код потока хранили гаврани, а у Сарепти удовица чијег је сина васкрсао, и који је на Кармилу низвео огањ пред Валовим пророцима. Бежећи да спасе живот, ишао је четрдесет дана до Хорива и нашао Бога не у ветру, ни у трусу, ни у огњу, него у гласу тихом и танком (3. Цар. 19, 12). Није умро: огњена кола узнела су га, и поново се јавио са Мојсијем на Тавору, говорећи са Христом о Његовом исходу. Монаси Кармила и сваке пустиње узели су га за свог оца, а у Грчкој и на Кипру његове капеле стоје на врховима брда, што ближе небу, куда је и он отишао. Спомен: 20. јул.