Апостолски канони

Осамдесет пет правила предатих под именом Апостола, најстарији зборник црквеног права који Православна Црква прима. Ти канони састављени су у Сирији крајем IV века као завршни део Апостолских установа, а Црква је примила каноне и Установе оставила по страни: други канон Трулског сабора (692) примио је тих осамдесет пет, а остало одбацио као искварено од јеретика. Сабори су их већ сматрали обавезујућим; петнаести канон Првог никејског сабора позива се на „апостолско правило“ против клирика који прелази из града у град. Они стоје на првом месту у свакој збирци и у Пидалиону и уређују рукоположење (епископа рукополажу два или три епископа), владање клирика, примање јеретика, рачунање Васкрса и, у осамдесет петом, то које се књиге имају сматрати Светим Писмом.