Прародитељски грех (насупрот првородном греху)

Оно што човечанство наслеђује од Адама јесте, у православном схватању, стање, а не кривица: смртност, трулежност, страсти и воља склона греху, стање у коме се рађа сваки човек и у коме затим свако греши сам. Грчки текст Посланице Римљанима (5, 12) каже да је смрт прешла на све људе зато што су сви сагрешили; латински превод прочитао је исте речи у смислу да су сви сагрешили у њему, то јест у Адаму, и блажени Августин је на том читању изградио учење о кривици која се преноси на свако дете. Исток га није следио. Образ Божји је помрачен, а не уништен, и слобода остаје. Зато Православној Цркви није потребан латински догмат о безгрешном зачећу, нити га она прима: он постоји да би Деву изузео од кривице о којој Исток никада није учио. Крштење је за опроштење грехова и за ново рођење у живот Христов.