Мистичко богословље Источне Цркве

Књига Владимира Лоског, објављена на француском у Паризу 1944. и на енглеском 1957. године, за многе читаоце на Западу први приказ православног богословља његовим сопственим појмовима. Њена почетна теза управља свим осталим: нема хришћанске мистике без богословља, а пре свега нема богословља без мистике. Одатле она прелази на апофатички пут Ареопагита, на Тројицу као темељ свега, на разликовање Божије суштине и Његових енергија, на личност насупрот природи, на дело Сина и дело Духа, и на обожење као циљ свега. Лоски је писао као син руске емиграције и критичар софиологије протојереја Сергија Булгакова, и заједно са протојерејем Георгијем Флоровским обликовао је повратак Оцима који је обележио православно богословље XX века. Каснији православни научници нашли су да је његова супротстављеност Истока и Запада на појединим местима пренаглашена, и рекли су то, не престајући да га читају.