Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу

Анонимно руско казивање, први пут објављено у Казању 1881. и допуњено 1884. године, о страннику који је на Литургији чуо да се чита „Молите се без престанка“ (1. Сол. 5, 17), а није могао да нађе никога ко би му рекао како. Најзад му то каже један старац: даје му Добротољубље и Исусову молитву и налаже му да је изговара три хиљаде пута дневно, затим шест хиљада, затим дванаест, док молитва не пређе са његових усана у срце и не почне сама да се изговара. Поклоник затим пешачи преко Русије ка Сибиру, са двопеком, Библијом и Добротољубљем у торби, и приповеда шта је молитва учинила њему и људима које је срео. Старац из саме књиге наглашава да се молитва учи у послушности, а православни писци од тада упозоравају да се књига не чита као техника коју човек испробава сам. Њен писац никада није поуздано утврђен. На енглеском је постала најпознатија књига о Исусовој молитви, чему је допринео и Џ. Д. Селинџер, чија је јунакиња Френи носи у ташни.