Свето Писмо
Четири Јеванђеља
Четири повести о животу, смрти и васкрсењу Христовом које је Црква примила од апостола: Јеванђеља по Матеју и по Јовану написали су двојица од Дванаесторице, по Марку сапутник Светог Петра, чију је проповед, како сведочи Папија, записао, а по Луки лекар који је путовао са Светим Павлом. Свети Иринеј је у II веку доказивао да их не може бити ни више ни мање, као што постоје четири ветра и четири жива бића пред престолом, и та жива бића постала су њихови символи у свакој цркви. Јеванђеље се не само чита: оно лежи на Часној трпези, износи се на Малом входу и целива се. Током године читање прелази с једног Јеванђеља на друго: Јован од Васкрса до Педесетнице, затим Матеј, затим Лука од седмица после Воздвижења Часног Крста, а Марко углавном суботом и недељом Великог поста, тако да цела Црква слуша Јеванђеља истим редом у исто време.
Није могуће да Јеванђеља буду ни бројем више него што их има, ни, опет, мање. Јер, будући да постоје четири предела света у коме се налазимо и четири главна ветра…
Извори
Везе
- Нови Завет
- Одигитрија (Путеводитељица)
- Против јереси (Свети Иринеј)
- Света мироносица равноапостолна Марија Магдалина
- Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
- Свети апостол и јеванђелист Лука
- Свети апостол и јеванђелист Марко
- Свети апостол и јеванђелист Матеј
- Свети апостол Тома
- Свети Јован Златоусти (око 349–407)
- Свети Јован Претеча и Крститељ
- Свети мученик Лонгин Сотник
- Свети свештеномученик Иринеј Лионски (око 130–202)
- Сретење Господње (Ипапанти): 2. фебруар