Знаменско појање

Појање Руске Цркве од покрштавања Руса до XVII века, записивано нотацијом кукица (крјуки) и певано једногласно, без хармоније и без инструмената. Не гради се од лествица, него од образаца: појац учи попевке, мелодијске обрте својствене сваком од осам гласова, и од њих се слаже напев. Вишегласје које је са Запада стигло у XVII и XVIII веку замало га није угасило, а знаменско појање опстало је међу староверцима и у неколико манастира. Од краја XIX века оно се обнавља, и многе руске парохије данас бар гласове поју знаменским напевом.