Псалмопојање и химнографија
Исон (издржани тон)
Један или више појаца држе један тон, док се мелодија креће изнад њега. Исон није хармонија ни басова линија: то је основни тон гласа учињен чујним, тако да се сваки интервал који мелодија поје чује према тлу коме припада. Помера се само када се помера глас, а добар исократ мења га касно и тихо. Богословски гледано, то је оно што је у псалтичкој уметности најближе расправи о њој самој, јер многи гласови поју једну мелодију над једним непроменљивим тоном, а византијско предање никада није желело звучно ткиво у коме гласови иду сваки својим путем.
Извори
- Chrysanthos of Madytos, Great Theoretikon of Music (1832)
- The Papadike (the Byzantine chant manuals)
- The Typikon OCA, богослужења
- St. Nikodemos the Hagiorite, on chanting, in the Rudder Кормило, енглеско издање из 1957, за позајмљивање