Три стила појања

Византијско појање поје у три брзине, а брзина је одлука о томе чему текст служи. Ирмолошки стил је близак начелу један тон на слог, брз је и користи се тамо где много текста треба да прође: у канонима и сталним деловима Литургије. Стихирарски је спорији и украшенији, за стихире које тумаче празник. Пападички је спор, мелизматичан и може да потраје неколико минута над једним стихом, а припада тренуцима када су речи мање важне од мирног стајања: Херувимској песми, причастену. Исти глас и исти текст звуче као различита дела у та три стила.