Свети канони Труло Канон 16
Канон 16 Седморица из Дела апостолских нису били богослужбени ђакони
Κανόνες τῆς ἐν Τρούλλῳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Πενθέκτης Συνόδου
Сабор у Трули · Цариград, 691–692. · сазивач: цар Јустинијан II · Пето-шести сабор (Трулски, 692) на мапи
Пошто књига Дела предаје да су седморица ђакона постављени од Апостола, а они на сабору Неокесаријском тако су у изложеним од њих правилима јасно изнели да ђакона треба да буде седам, по правилу, макар град био врло велик; а уверићеш се о томе и из књиге Дела; ми смо, применивши ум на апостолску реч Отаца, нашли да код њих реч није била о мужевима који служе тајнама, него о служби у потребама трпеза, пошто књига Дела говори овако: У оне дане, кад се умножише ученици, поче роптање Јелиниста против Јевреја, што су се удовице њихове занемаривале у свакодневном служењу. Тада дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Није право да ми, оставивши реч Божју, служимо трпезама. Изаберите, дакле, браћо, међу собом седам мужева на добром гласу, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову потребу; а ми ћемо остати непрестано у молитви и у служби речи. И свиде се та реч свему мноштву; и изабраше Стефана, мужа пуног вере и Духа Светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије, које поставише пред Апостоле. Ово тумачећи, учитељ Цркве Јован Златоусти овако излаже: Достојно је чуђења како се мноштво није раздвојило поводом избора ових мужева, како Апостоли нису били одбачени од њих. Али какво су, дакле, ови имали достојанство, и какво су примили рукоположење, потребно је сазнати. Да ли оно ђаконско? Али то у црквама није тако. Или је то домострој презвитерски? А ипак тада још није било ниједног епископа, него само Апостоли; одакле мислим да ово име није било јасно ни очигледно ни за ђаконе ни за презвитере. На основу овога, дакле, и ми проповедамо да се напред речена седморица ђакона не узимају за оне који служе тајнама, по напред протумаченом учењу, него да су то они којима је поверен домострој заједничке потребе тада сабраних; који су нам постали образац човекољубља и ревности према онима у потреби.
Ἐπειδὴ ἡ τῶν Πράξεων βίβλος ἑπτὰ διακόνους ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων καταστῆναι παραδίδωσιν, οἱ δὲ τῆς κατὰ Νεοκαισάρειαν συνόδου οὕτως ἐν τοῖς ἐκτεθεῖσι παρ᾿ αὐτῶν κανόσι σαφῶς διεξῆλθον, ὅτι διάκονοι ἑπτὰ ὀφείλουσιν εἶναι, κατὰ τὸν κανόνα, κἂν πάνυ μεγάλη ἡ πόλις ᾖ· πεισθήσῃ δὲ καὶ ἐκ τῆς βίβλου τῶν Πράξεων· ἡμεῖς τῷ ἀποστολικῷ ῥητῷ τὸν νοῦν ἐφαρμόσαντες τῶν Πατέρων, εὕρομεν, ὡς ὁ λόγος αὐτοῖς οὐ περὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων ἀνδρῶν ἦν, ἀλλὰ περὶ τῆς ἐν ταῖς χρείαις τῶν τραπεζῶν ὑπουργίας, τῆς τῶν Πράξεων βίβλου οὕτως ἐχούσης· Ἐν ταῖς ἡμέραις ἐκείναις, πληθυνόντων τῶν μαθητῶν, ἐγένετο γογγυσμὸς τῶν Ἑλληνιστῶν πρὸς τοὺς Ἑβραίους, ὅτι παρεθεωροῦντο ἐν τῇ διακονίᾳ τῇ καθημερινῇ αἱ χῆραι αὐτῶν. Προσκαλεσάμενοι οὖν οἱ δώδεκα τὸ πλῆθος τῶν μαθητῶν, εἶπον· οὐκ ἀρεστὸν ἡμᾶς καταλείψαντας τὸν λόγον τοῦ Θεοῦ, διακονεῖν τραπέζαις. Ἐπισκέψασθε οὖν, ἀδελφοί, ἄνδρας ἐξ ὑμῶν μαρτυρουμένους ἑπτά, πλήρεις Πνεύματος ἁγίου καὶ σοφίας, οὓς καταστήσωμεν, ἐπὶ τῆς χρείας ταύτης· ἡμεῖς δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ διακονίᾳ τοῦ λόγου προσκαρτερήσομεν· καὶ ἤρεσεν ὁ λόγος ἐνώπιον παντὸς τοῦ πλήθους· καὶ ἐξελέξαντο Στέφανον, ἄνδρα πλήρη πίστεως καὶ Πνεύματος ἁγίου, καὶ Φίλιππον, καὶ Πρόχορον, καὶ Νικάνορα, καὶ Τίμωνα, καὶ Παρμενᾶν, καὶ Νικόλαον, προσήλυτον Ἀντιοχέα, οὓς ἔστησαν ἐνώπιον τῶν Ἀποστόλων. Ταῦτα διερμηνεύων ὁ τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλος Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, οὕτω διέξεισι. Θαυμάσαι ἄξιον, πῶς οὐκ ἐσχίσθη τὸ πλῆθος ἐπὶ τῇ αἱρέσει τῶν ἀνδρῶν, πῶς οὐκ ἀπεδοκιμάσθησαν ὑπ᾿ αὐτῶν οἱ Ἀπόστολοι· ὁποῖον δὲ ἆρα ἀξίωμα οὗτοι εἶχον, καὶ ποίαν ἐδέξαντο χειροτονίαν, ἀναγκαῖον μαθεῖν. Ἆρα τὴν τῶν διακόνων; καὶ μὴν τοῦτο ἐν ταῖς ἐκκλησίαις οὐκ ἔστιν· ἀλλὰ τῶν πρεσβυτέρων ἐστὶν ἡ οἰκονομία; καίτοι οὐδέπω οὐδεὶς ἐπίσκοπος ἦν, ἀλλ᾿ οἱ Ἀπόστολοι μόνον· ὅθεν οὔτε διακόνων, οὔτε πρεσβυτέρων οἶμαι τὸ ὄνομα εἶναι δῆλον καὶ φανερόν. Ἐπὶ τούτοις οὖν κηρύσσομεν καὶ ἡμεῖς, ὥστε τοὺς προειρημένους ἑπτὰ διακόνους, μὴ ἐπὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων λαμβάνεσθαι, κατὰ τὴν προερμηνευθεῖσαν διδασκαλίαν· ἀλλὰ τοὺς τὴν οἰκονομίαν τῆς κοινῆς χρείας τῶν τότε συνηθροισμένων ἐγχειρισθέντας, τούτους ὑπάρχειν· οἳ τύπος ἡμῖν κἂν τούτῳ γεγόνασι τῆς περὶ τοὺς δεομένους φιλανθρωπίας τε καὶ σπουδῆς.
Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.