Сабор у Трули

Κανόνες τῆς ἐν Τρούλλῳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Πενθέκτης Συνόδου

Цариград, 691–692. · сазивач: цар Јустинијан II · 102 канона · Пето-шести сабор (Трулски, 692) на мапи

Сто два правила, највеће законодавно дело које је икада један сабор дао Цркви. Пети и Шести васељенски сабор одредили су догму, а нису издали правила, па су се епископи поново сабрали у сводчастој дворани (труло) палате да их допуне: Пето-Шести, Трулски сабор. Његово друго правило именује сваки зборник који Црква прима, од Апостолских правила до Отаца; остала уређују клир, манастире, богослужење, постове, брак, иконе и пријем јеретика.

Канон 1 Вера шест сабора остаје неизмењена

Врло је добар ред, на почетку сваке речи и сваког дела, почети од Бога и у Богу почивати, по гласу Богослова. Стога, пошто се побожност већ гласно проповеда од нас, и Црква, којој је Христос положен за темељ, непрестано расте и напредује, тако да се простире изнад кедрова ливанских; и сада, чинећи почетак светих речи по божанској благодати, одређујемо да чувамо неизмењену новотаријама и невређену веру која нам је предана и од самовидаца и служитеља Речи, богоизабраних Апостола, а још и од триста осамнаест светих и блажених Отаца који су се сабрали у Никеји за цара Константина, који беше наш цар, против безбожног Арија и незнабожачког иноверја, или, да се тачније каже, многобоштва, које је он као догму поставио; који су, једномишљу вере, открили нам и појаснили једносушност у три ипостаси богоначалне природе, не допустивши да ово остане скривено под судом незнања, него јавно научивши верне да се клањају Оцу и Сину и Светоме Духу једним поклоњењем; и који су срушили и растргли учење о неједнаким степенима Божанства, оборивши и преврнувши дечије играчке, које су јеретици сазидали од песка против Православља. Исто тако утврђујемо и веру проповедану за Теодосија Великог, који беше наш цар, од стотину педесет светих Отаца сабраних у овом царском граду, прихватајући богословске речи, и изгонећи, заједно са ранијим непријатељима истине, скврног Македонија, који се дрско усудио да оно што влада назове робом, и изабра да разбојнички раздели недељиву Јединицу, да за нас тајна наде не би остала непотпуна; осуђујући заједно са овим гнусним, који је беснео и против истине, и Аполинарија, тајника злобе, који је безбожно изригао да је Господ примио тело без ума и без душе, закључујући тиме и он да је наше спасење учињено непотпуним. Осим тога, печатимо и учења изложена од двеста богоносних Отаца који су се раније сабрали у граду Ефешана за Теодосија, сина Аркадијева, који беше наш цар, као непоколебиву тврђаву побожности, проповедајући једног Христа, Сина Божјег, и оваплоћеног, и славећи ону која га је бесемено родила, пречисту Приснодјеву, као својствено и истинито Богородицу; и одбацујући, као прогнано из божанског дела, безумно раздвајање Несторијево, који је учио да је један Христос посебно човек а посебно Бог, и обнављао јудејску безбожност. И не само то, него православно потврђујемо и веру уписану на стубу од шест стотина тридесет богоизабраних Отаца у митрополији Халкидонаца за Маркијана, који је такође био наш цар; која је гласно предала до крајева земље да је један Христос, Син Божји, састављен из две природе и слављен у тим истим двема природама, и изагнала из светих ограда Цркве, као нешто гнусно и као сквернавост, сујетоумног Евтихија, који је изјавио да се велика тајна домостроја извршила привидно; а с њим и Несторија и Диоскора, једног бранитеља и поборника раздвајања, а другог помешања, који су са дијаметрално супротних страна безбожности пали у исту провалију пропасти и безбоштва. А и побожне речи стотину шездесет пет богоносних Отаца сабраних у овом царском граду за Јустинијана, нашег цара побожно упокојеног, признајемо као изречене од Духа, и предајемо их онима после нас. Они су саборно анатемисали и одбацили Теодора Мопсуестијског, учитеља Несторијевог, и Оригена, и Дидима, и Евагрија, који су обновили јелинске бајке, и приповедали нам о кружењима и променама неких тела и душа, по помрачењима и сновиђењима ума, и безбожно су, попут пијаних, бесновали против васкрсења мртвих; и такође оно што је написао Теодорит против праве вере и против дванаест глава блаженог Кирила, и посланицу која се приписује Иви. И веру Шестог светог сабора, недавно сабраног у овом царском граду за нашег цара Константина, који је у божанском упокојењу, која је стекла своју снагу утолико пуније што ју је побожни цар утврдио печатима на њеним томовима, ради безбедности у сваком веку, поново исповедамо да чувамо неповређену; сабор који је богољубиво објаснио да треба исповедати два природна хтења, то јест воље, и две природне енергије у оваплоћеном домостроју једног Господа нашег Исуса Христа, истинитог Бога; осуђујући гласом побожности оне који су кривотворили праву науку истине и учили народе једној вољи и једној енергији у једном Господу Богу нашем Исусу Христу: мислимо на Теодора Фаранског, Кира Александријског, Онорија Римског, Сергија, Пира, Павла, Петра, који су председавали у овом Богом чуваном граду, Макарија, бившег епископа Антиохијанаца, Стефана, његовог ученика, и безумног Полихронија; чиме се сачувало нетакнуто заједничко тело Христа Бога нашег. И да укратко кажемо, одређујемо да вера свих људи који су се истакли у Цркви Божјој, који су постали светила у свету, држећи реч живота, стоји чврста и остане непоколебана до свршетка века, а такође и њихови богопредани списи и учења; одбацујући и анатемишући све које су они одбацили и анатемисали, као непријатеље истине, који су беснели узалудно против Бога и вршили неправду на висини. Ако ли пак ко год не држи и не прихвата напред речена учења побожности, и тако не верује и не проповеда, него покуша ићи против њих, анатема да буде, по одредби коју су већ изложили напред речени свети и блажени Оци, и да буде изгнан и отпадне из хришћанског списка као туђин. Јер ми смо потпуно одлучили да ништа не додајемо, нити пак да одузимамо од онога што је раније одређено, нити то можемо учинити ни по коме разлогу.

Τάξις ἀρίστη, παντὸς ἀρχομένου καὶ λόγου καὶ πράγματος, ἐκ Θεοῦ τε ἄρχεσθαι, καὶ εἰς Θεὸν ἀναπαύεσθαι, κατὰ τὴν θεολόγον φωνήν. Ὅθεν, καὶ τῆς εὐσεβείας ὑφ᾿ ἡμῶν ἤδη διαπρυσίως κηρυττομένης, καὶ τῆς ἐκκλησίας, ἐφ᾿ ᾗ Χριστὸς τεθεμελίωται, διηνεκῶς αὐξανούσης καὶ προκοπτούσης, ὡς τῶν τοῦ Λιβάνου κέδρων ταύτην ὑπερεκτείνεσθαι· καὶ νῦν ἀρχὴν τῶν ἱερῶν ποιούμενοι λόγων χάριτι θείᾳ, ὁρίζομεν, ἀκαινοτόμητόν τε καὶ ἀπαράτρωτον φυλάττειν τὴν παραδοθεῖσαν ἡμῖν πίστιν ὑπό τε τῶν αὐτοπτῶν καὶ ὑπηρετῶν τοῦ Λόγου, τῶν θεοκρίτων Ἀποστόλων· ἔτι δὲ καὶ τῶν τριακοσίων δέκα καὶ ὀκτὼ ἁγίων καὶ μακαρίων Πατέρων, τῶν ἐν Νικαίᾳ συνελθόντων ἐπὶ Κωνσταντίνου τοῦ γενομένου ἡμῶν βασιλέως, κατ᾿ Ἀρείου τοῦ δυσσεβοῦς, καὶ τῆς παρ᾿ αὐτοῦ δογματισθείσης ἐθνικῆς ἑτεροθεΐας, ἢ πολυθεΐας, εἰπεῖν οἰκειότερον· οἳ τῇ ὁμογνωμοσύνῃ τῆς πίστεως τὸ ὁμοούσιον ἡμῖν ἐπὶ τῶν τριῶν τῆς θεαρχικῆς φύσεως ὑποστάσεων ἀπεκάλυψάν τε καὶ διετράνωσαν, μὴ ἐπικεκρύφθαι τῷ μοδίῳ τῆς ἀγνωσίας τοῦτο παραχωρήσαντες, ἀλλὰ τὸν Πατέρα, καὶ τὸν Υἱόν, καὶ τὸ ἅγιον Πνεῦμα προσκυνεῖν μιᾷ προσκυνήσει τοὺς πιστοὺς ἀναφανδὸν ἐκδιδάξαντες· καὶ τήν τε τῶν ἀνίσων βαθμῶν τῆς Θεότητος δόξαν καθελόντες καὶ διασπάσαντες, τά τε ὑπὸ τῶν αἱρετικῶν συστάντα ἐκ ψάμμου κατὰ τῆς ὀρθοδοξίας μειρακιώδη ἀθύρματα καταβαλόντες καὶ ἀνατρέψαντες· ὡσαύτως δὲ καὶ τὴν ἐπὶ τοῦ μεγάλου Θεοδοσίου, τοῦ γενομένου ἡμῶν βασιλέως, ὑπὸ τῶν ἐν ταύτῃ τῇ βασιλίδι πόλει συναχθέντων ἑκατὸν πεντήκοντα ἁγίων Πατέρων κηρυχθεῖσαν πίστιν κρατύνομεν, τὰς θεολόγους φωνὰς ἀσπαζόμενοι, καὶ τὸν βέβηλον Μακεδόνιον τοῖς προτέροις ἐχθροῖς τῆς ἀληθείας συνεξελαύνοντες, ὡς δοῦλον αὐθαδῶς τὸ δεσπόζον δοξᾶσαι τολμήσαντα, καὶ σχίσαι τὴν ἄτμητον μονάδα λῃστρικῶς προελόμενον, ὡς ἂν μὴ ἐντελὲς ἡμῖν τὸ τῆς ἐλπίδος εἴη μυστήριον· τῷ βδελυρῷ τούτῳ καὶ κατὰ τῆς ἀληθείας λυττήσαντι, καὶ Ἀπολλινάριον, τὸν τῆς κακίας μύστην, συγκατακρίναντες, ὃς ἄνουν καὶ ἄψυχον τὸν Κύριον ἀνειληφέναι σῶμα δυσσεβῶς ἐξηρεύξατο, ἐντεῦθεν καὶ οὗτος ἀτελῆ τὴν σωτηρίαν ἡμῖν γενέσθαι συλλογιζόμενος. Ἀλλὰ μὴν καὶ τὰ παρὰ τῶν ἐν τῇ Ἐφεσίων πόλει τὸ πρότερον συναχθέντων ἐπὶ Θεοδοσίου, τοῦ υἱοῦ Ἀρκαδίου, γενομένου ἡμῶν βασιλέως, διακοσίων Θεοφόρων Πατέρων ἐκτεθέντα διδάγματα, ὡς κράτος ἀῤῥαγὲς τῆς εὐσεβείας, ἐπισφραγίζομεν, ἕνα Χριστὸν τὸν Υἱὸν τοῦ Θεοῦ, καὶ σαρκωθέντα κηρύττοντες, καὶ τὴν αὐτὸν ἀσπόρως τεκοῦσαν ἄχραντον ἀειπάρθενον, κυρίως καὶ κατὰ ἀλήθειαν Θεοτόκον δοξάζοντες· καὶ τὴν ληρώδη τοῦ Νεστορίου διαίρεσιν, ὡς ἀπῳκισμένην θείας μοίρας ἀποδιώκοντες, ἄνθρωπον ἰδικῶς, καὶ Θεὸν ἰδικῶς, τὸν ἕνα Χριστὸν δογματίζοντος, καὶ τὴν ἰουδαϊκὴν ἀνανεοῦντος δυσσέβειαν. Οὐ μὴν ἀλλὰ καὶ τὴν ἐν Χαλκηδονέων μητροπόλει ἐπὶ Μαρκιανοῦ, καὶ αὐτοῦ γενομένου ἡμῶν βασιλέως, τῶν ἑξακοσίων τριάκοντα θεοκρίτων Πατέρων στηλογραφηθεῖσαν πίστιν ὀρθοδόξως ἐπικυροῦμεν· ἥτις τὸν ἕνα Χριστὸν τὸν Υἱὸν τοῦ Θεοῦ ἐκ δύο συντεθέντα τῶν φύσεων, καὶ ἐν δύο ταῖς αὐταῖς δοξαζόμενον φύσεσι, μεγαλοφώνως τοῖς πέρασι παραδέδωκε, καὶ Εὐτυχέα τὸν ματαιόφρονα, τὸν δοκήσει τὸ μέγα τῆς οἰκονομίας μυστήριον τελεσθῆναι ἀποφηνάμενον, ὡς ἀποτρόπαιόν τι καὶ μίασμα τῶν ἱερῶν τῆς ἐκκλησίας περιβόλων ἐξήλασε· σὺν αὐτῷ δὲ καὶ Νεστόριον, καὶ Διόσκορον, τὸν μέν, τῆς διαιρέσεως, τὸν δέ, τῆς συγχύσεως ὑπερασπιστήν τε καὶ πρόμαχον, τοὺς ἐκ διαμέτρου τῆς ἀσεβείας πρὸς ἓν ἐκπεπτωκότας ἀπωλείας καὶ ἀθεότητος βάραθρον. Ἀλλά γε καὶ τὰς εὐσεβεῖς φωνὰς τῶν ἑκατὸν ἑξήκοντα πέντε Θεοφόρων Πατέρων, τῶν κατὰ ταύτην τὴν βασιλίδα συναγηγερμένων πόλιν, ἐπὶ Ἰουστινιανοῦ, τοῦ τῆς εὐσεβοῦς λήξεως γενομένου ἡμῶν βασιλέως, ὡς ὑπὸ τοῦ Πνεύματος ἐξενεχθείσας γινώσκομεν, καὶ τοὺς μεθ᾿ ἡμᾶς ἐκδιδάσκομεν. Οἳ Θεόδωρον τὸν Μοψουεστίας, τὸν Νεστορίου διδάσκαλον, Ὠριγένην τε, καὶ Δίδυμον, καὶ Εὐάγριον, τοὺς τὰς ἑλληνικὰς ἀναπλασαμένους μυθοποιΐας, καὶ σωμάτων τινῶν, καὶ ψυχῶν ἡμῖν περιόδους, καὶ ἀλλοιώσεις ἀναπεμπάσαντας ταῖς τοῦ νοῦ παραφοραῖς τε, καὶ ὀνειρώξεσι, καὶ εἰς τὴν τῶν νεκρῶν δυσσεβῶς ἐμπαροινήσαντας ἀναβίωσιν· τά τε γραφέντα παρὰ Θεοδωρήτου κατὰ τῆς ὀρθῆς πίστεως, καὶ τῶν δώδεκα κεφαλαίων τοῦ μακαρίου Κυρίλλου, καὶ τὴν λεγομένην Ἴβα ἐπιστολήν, συνοδικῶς ἀνεθεμάτισάν τε καὶ ἐβδελύξαντο. Καὶ τὴν ὑπὸ τῆς ἔναγχος συναθροισθείσης κατὰ ταύτην τὴν βασιλίδα πόλιν, ἐπὶ τοῦ ἐν θείᾳ τῇ λήξει γενομένου ἡμῶν βασιλέως Κωνσταντίνου, ἕκτης ἁγίας συνόδου πίστιν, ἣ μειζόνως τὸ κῦρος ἐδέξατο, δι᾿ ὧν ὁ εὐσεβὴς βασιλεὺς σφραγίσι τοὺς ταύτης τόμους κατησφαλίσατο, πρὸς τὴν ἐν τῷ παντὶ αἰῶνι ἀσφάλειαν, καὶ αὖθις ὁμολογοῦμεν φυλάττειν ἀπαρεγχείρητον· ἣ δύο φυσικὰς θελήσεις, ἤτοι θελήματα, καὶ δύο φυσικὰς ἐνεργείας ἐπὶ τῆς ἐνσάρκου οἰκονομίας τοῦ ἑνὸς Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, τοῦ ἀληθινοῦ Θεοῦ, δοξάζειν ἡμᾶς θεοφιλῶς διεσάφησε· τοὺς τὸ εὐθὲς τῆς ἀληθείας δόγμα παραχαράξαντας, καὶ ἓν θέλημα, καὶ μίαν ἐνέργειαν ἐπὶ τοῦ ἑνὸς Κυρίου τοῦ Θεοῦ ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, τοὺς λαοὺς ἐκδιδάξαντας, τῇ τῆς εὐσεβείας ψήφῳ καταδικάσασα· φαμέν, Θεόδωρον τὸν τῆς Φαράν, Κῦρον τὸν Ἀλεξανδρείας, Ὁνώριον τὸν Ῥώμης, Σέργιον, Πύρρον, Παῦλον, Πέτρον, τοὺς ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ προεδρεύσαντας πόλει, Μακάριον, τὸν γενόμενον τῆς Ἀντιοχέων ἐπίσκοπον, Στέφανον τὸν αὐτοῦ μαθητήν, καὶ τὸν ἄφρονα Πολυχρόνιον· ἐντεῦθεν ἀνέπαφον τηροῦσα τὸ κοινὸν σῶμα Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν. Καὶ συνελόντα φάναι, πάντων τῶν ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ τοῦ Θεοῦ διαπρεψάντων ἀνδρῶν, οἳ γεγόνασι φωστῆρες ἐν κόσμῳ, λόγον ζωῆς ἐπέχοντες, τὴν πίστιν κρατεῖν βεβαίαν, καὶ μέχρι συντελείας τοῦ αἰῶνος ἀσάλευτον διαμένειν θεσπίζομεν, καὶ τὰ αὐτῶν θεοπαράδοτα συγγράμματά τε καὶ δόγματα, πάντας ἀποβαλλόμενοί τε, καὶ ἀναθεματίζοντες, οὓς ἀπέβαλον, καὶ ἀνεθεμάτισαν, ὡς τῆς ἀληθείας ἐχθρούς, καὶ κατὰ Θεοῦ φρυαξαμένους κενά, καὶ ἀδικίαν εἰς ὕψος ἐκμελετήσαντας. Εἰ δέ τις τῶν ἁπάντων μὴ τὰ προειρημένα τῆς εὐσεβείας δόγματα κρατοῖ καὶ ἀσπάζοιτο, καὶ οὕτω δοξάζοι τε, καὶ κηρύττοι, ἀλλ᾿ ἐξ ἐναντίας ἰέναι τούτων ἐπιχειροῖ, ἔστω ἀνάθεμα, κατὰ τὸν ἤδη ἐκτεθέντα ὅρον ὑπὸ τῶν προδηλωθέντων ἁγίων καὶ μακαρίων Πατέρων, καὶ τοῦ χριστιανικοῦ καταλόγου, ὡς ἀλλότριος, ἐξωθείσθω καὶ ἐκπιπτέτω. Ἡμεῖς γὰρ οὔτε προστιθέναι τι, οὔτε μὴν ἀφαιρεῖν, κατὰ τὰ προορισθέντα, παντελῶς διεγνώκαμεν, ἢ καθ᾿ ὁντιναοῦν δεδυνήμεθα λόγον.

Канон 2 Потврђена ранија правила и одбачене Апостолске уредбе

Учинило се, дакле, добрим и овом светом сабору, врло лепо и врло ревносно, да од сада остану чврста и сигурна, ради лечења душа и исцељења страсти, осамдесет и пет правила која су примили и потврдили свети и блажени Оци пре нас, а која су нам, штавише, предата у име светих и славних Апостола. Пошто нам је, пак, у овим правилима заповеђено да примамо Уредбе истих светих Апостола преко Климента, у које су некада иноверни, на штету Цркве, унели извесне лажне и туђе побожности ствари, помрачивши нам тиме лепу красоту божанствених догмата, ми смо, приличности ради, извршили одбацивање таквих Уредаба, ради изградње и сигурности пресвештеног хришћанског стада, никако не одобравајући порођаје јеретичке лажи, нити их уплићући у изворно и целовито учење Апостола. Печатимо, такође, и све остале свете каноне које су изложили наши свети и блажени Оци, то јест триста осамнаест светих Отаца сабраних у Никеји, и оних у Анкири; затим и оних у Неокесарији, исто тако и оних у Гангри; поред ових и оних у Антиохији Сиријској; али и оних у Лаодикији Фригијској; даље и стотину педесет који су се сабрали у овом Богом чуваном и царском граду, и двеста који су се раније сабрали у митрополији Ефешана; и шест стотина тридесет светих и блажених Отаца у Халкидону; исто тако и оних у Сардици; затим и оних у Картагени; а осим тога и оних који су се поново сабрали у овом Богом чуваном и царском граду за Нектарија, председника овог царског града, и Теофила, бившег архиепископа Александрије; затим и Дионисија, бившег архиепископа великог града Александрије, и Петра, бившег Александрије, мученика, и Григорија, бившег епископа Неокесарије, Чудотворца, Атанасија, архиепископа Александрије, Василија, архиепископа Кесарије Кападокијске, Григорија, епископа Ниског, Григорија Богослова, Амфилохија Иконијског, Тимотеја, бившег архиепископа Александрије, Теофила, архиепископа истог великог града Александријаца, Кирила, архиепископа Александрије, и Генадија, бившег патријарха овог Богом чуваног и царског града; и још правило које је изложио Кипријан, бивши архиепископ земље Афричке, и мученик, и сабор с њим, које је важило само у местима напред поменутих председника, и то само тамо, по обичају који им је предат; и да никоме не буде дозвољено да кривотвори или укида напред наведена правила, или да прима друга правила осим ових овде изложених, састављена под лажним насловима од стране неких који су покушали да лажно тргују истином. Ако ли се неко ухвати да новотари на неко од поменутих правила, или да покушава да га обори, биће одговоран по том истом правилу, примајући епитимију коју оно само прописује, и лечећи се кроз њега управо у ономе у чему греши.

Ἔδοξε δὲ καὶ τοῦτο τῇ ἁγίᾳ ταύτῃ συνόδῳ κάλλιστά τε καὶ σπουδαιότατα, ὥστε μένειν καὶ ἀπὸ τοῦ νῦν βεβαίους καὶ ἀσφαλεῖς, πρὸς ψυχῶν θεραπείαν καὶ ἰατρείαν παθῶν, τοὺς ὑπὸ τῶν πρὸ ἡμῶν ἁγίων καὶ μακαρίων Πατέρων δεχθέντας καὶ κυρωθέντας, ἀλλὰ μὴν καὶ παραδοθέντας ἡμῖν ὀνόματι τῶν ἁγίων καὶ ἐνδόξων Ἀποστόλων ὀγδοήκοντα πέντε κανόνας. Ἐπειδὴ δ᾿ ἐν τούτοις τοῖς κανόσιν ἐντέταλται δέχεσθαι ἡμᾶς τὰς τῶν αὐτῶν ἁγίων Ἀποστόλων διὰ Κλήμεντος Διατάξεις, αἷς τισι πάλαι ὑπὸ τῶν ἑτεροδόξων ἐπὶ λύμῃ τῆς ἐκκλησίας νόθα τινὰ καὶ ξένα τῆς εὐσεβείας παρενετέθησαν, τὸ εὐπρεπὲς κάλλος τῶν θείων δογμάτων ἡμῖν ἀμαυρώσαντα· τὴν τῶν τοιούτων Διατάξεων προσφόρως ἀποβολὴν πεποιήμεθα πρὸς τὴν τοῦ χριστιανικωτάτου ποιμνίου οἰκοδομὴν καὶ ἀσφάλειαν, οὐδαμῶς ἐγκρίνοντες τὰ τῆς αἱρετικῆς ψευδολογίας κυήματα, καὶ τῇ γνησίᾳ τῶν Ἀποστόλων καὶ ὁλοκλήρῳ διδαχῇ παρενείροντες. Ἐπισφραγίζομεν δὲ καὶ τοὺς λοιποὺς πάντας ἱεροὺς κανόνας, τοὺς ὑπὸ τῶν ἁγίων καὶ μακαρίων Πατέρων ἡμῶν ἐκτεθέντας, τουτέστι τῶν τε ἐν Νικαίᾳ συναθροισθέντων τριακοσίων δεκαοκτὼ ἁγίων Πατέρων, καὶ τῶν ἐν Ἀγκύρᾳ· ἔτι μὴν καὶ τῶν ἐν Νεοκαισαρείᾳ, ὡσαύτως καὶ τῶν ἐν Γάγγραις· πρὸς τούτοις δὲ καὶ τῶν ἐν Ἀντιοχείᾳ τῆς Συρίας· ἀλλὰ μὴν καὶ τῶν ἐν Λαοδικείᾳ τῆς Φρυγίας· προσέτι καὶ τῶν ἑκατὸν πεντήκοντα, τῶν ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ καὶ βασιλίδι συνελθόντων πόλει, καὶ τῶν διακοσίων, τῶν ἐν τῇ Ἐφεσίων μητροπόλει τὸ πρότερον συναγηγερμένων· καὶ τῶν ἐν Χαλκηδόνι, τῶν ἑξακοσίων τριάκοντα ἁγίων καὶ μακαρίων Πατέρων· ὡσαύτως καὶ τῶν ἐν Σαρδικῇ· ἔτι μὴν καὶ τῶν ἐν Καρθαγένῃ· προσέτι γε μὴν καὶ τῶν αὖθις ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ καὶ βασιλίδι πόλει συνελθόντων ἐπὶ Νεκταρίου τοῦ τῆς βασιλίδος ταύτης πόλεως προέδρου, καὶ Θεοφίλου, τοῦ γενομένου Ἀλεξανδρείας ἀρχιεπισκόπου· ἀλλὰ μὴν καὶ Διονυσίου ἀρχιεπισκόπου γενομένου Ἀλεξανδρείας μεγαλοπόλεως, καὶ Πέτρου γενομένου Ἀλεξανδρείας, καὶ μάρτυρος, καὶ Γρηγορίου ἐπισκόπου γενομένου Νεοκαισαρείας, τοῦ θαυματουργοῦ, Ἀθανασίου ἀρχιεπισκόπου Ἀλεξανδρείας, Βασιλείου ἀρχιεπισκόπου Καισαρείας Καππαδοκίας, Γρηγορίου ἐπισκόπου Νύσσης, Γρηγορίου τοῦ Θεολόγου, Ἀμφιλοχίου τοῦ Ἰκονίου, Τιμοθέου ἀρχιεπισκόπου γενομένου Ἀλεξανδρείας τὸ πρότερον, Θεοφίλου ἀρχιεπισκόπου τῆς αὐτῆς Ἀλεξανδρέων μεγαλοπόλεως, Κυρίλλου ἀρχιεπισκόπου τῆς Ἀλεξανδρείας, καὶ Γενναδίου Πατριάρχου γενομένου τῆς θεοφυλάκτου ταύτης καὶ βασιλίδος πόλεως· ἔτι μὴν καὶ τὸν ὑπὸ Κυπριανοῦ, τοῦ γενομένου ἀρχιεπισκόπου τῆς Ἄφρων χώρας καὶ μάρτυρος, καὶ τῆς κατ᾿ αὐτὸν συνόδου ἐκτεθέντα κανόνα, ὃς ἐν τοῖς τῶν προειρημένων προέδρων τόποις, καὶ μόνον, κατὰ τὸ παραδοθὲν αὐτοῖς ἔθος, ἐκράτησε· καὶ μηδενὶ ἐξεῖναι τοὺς προδηλωθέντας παραχαράττειν κανόνας, ἢ ἀθετεῖν, ἢ ἑτέρους παρὰ τοὺς προκειμένους παραδέχεσθαι κανόνας, ψευδεπιγράφως ὑπό τινων συντεθέντας, τῶν τὴν ἀλήθειαν καπηλεύειν ἐπιχειρησάντων. Εἰ δέ τις ἁλῶ κανόνα τινὰ τῶν εἰρημένων καινοτομῶν, ἢ ἀνατρέπειν ἐπιχειρῶν, ὑπεύθυνος ἔσται κατὰ τὸν τοιοῦτον κανόνα, ὡς αὐτὸς διαγορεύει, τὴν ἐπιτιμίαν δεχόμενος, καὶ δι᾿ αὐτοῦ, ἐν ᾧ περ πταίει θεραπευόμενος.

Канон 3 Казне за клирике у двоженству или незаконитим браковима

Пошто се наш побожни и христољубиви цар обратио овом светом и васељенском сабору, да учини оне који су уписани у клир, а који и другима преносе божанске ствари, чистим и беспрекорним служитељима, и достојним умне жртве великог Бога, који је и жртва и архијереј, и да очисти скврни које су на њих пренете из незаконитих бракова; и пошто су у вези с тим они из пресвете Цркве Римљана предложили да се сачува правило тачности, а они под престолом овога Богом чуваног и царског града правило човекољубља и саучешћа: ми, мешајући обоје у једно, очински и уједно богољубиво, да не оставимо ни благост попуштену ни строгост оштру, а нарочито пошто се пад из незнања протеже на мноштво не малог броја људи, налазимо за право да они који су се заплели у два брака, и који су до петнаестог прошлог месеца јануара, прошле четврте индикције, године шест хиљада сто деведесет девете, поробљени грехом и нису изабрали да се од њега отрезне, буду подвргнути каноничком свргнућу. А они који су пали у ову страст двоженства, али су пре нашег сазнања сами препознали шта им користи, и одсекли зло од себе, и далеко отерали ову туђу и незакониту везу, или они чије су жене из другог брака већ умрле, или они који су се сами окренули обраћењу, научивши уместо тога целомудрије и брзо заборавивши своје пређашње преступе, било да су презвитери или ђакони: учинило се добрим да ови престану од сваке свештеничке службе, то јест дејства, будући да им се одреди епитимија на одређено време; али да учествују у части седишта и стајања, задовољавајући се првенством, и плачући пред Господом да им се опрости преступ учињен из незнања; јер није у складу да благосиља другога онај који треба да лечи своје ране. А они који су се спојили са једном женом, ако је жена коју су узели била удовица, а исто тако и они који су после рукоположења незаконито ступили у један брак, то јест презвитери, ђакони и ипођакони, пошто буду на кратко искључени из свете службе и подвргнути епитимији, нека буду поново враћени на своје степене, нипошто не напредујући на други, виши степен, пошто се њихова незаконита брачна заједница очигледно разрешила. Ово смо одредили за оне који су затечени, до петнаестог, као што је речено, месеца јануара четврте индикције, у напред наведеним преступима, и то само за оне из свештенства; одређујући од сада, и обнављајући правило које прописује, да онај ко се после крштења заплео у два брака, или је стекао наложницу, не може бити епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити уопште припадати свештеном списку; исто тако да онај ко је узео удовицу, или отпуштену, или блудницу, или робињу, или неку од оних са позорнице, не може бити епископ, ни презвитер, нити уопште припадати свештеном списку.

Ἐπειδὴ δὲ ὁ εὐσεβὴς καὶ φιλόχριστος ἡμῶν βασιλεὺς τῇ ἁγίᾳ ταύτῃ καὶ οἰκουμενικῇ προσεφώνησε συνόδῳ, ὥστε τοὺς ἐν κλήρῳ καταλεγομένους, καὶ ἄλλοις τὰ θεῖα διαπορθμεύοντας, καθαροὺς ἀποφῆναι καὶ λειτουργοὺς ἀμώμους, καὶ τῆς νοερᾶς τοῦ μεγάλου Θεοῦ, καὶ θύματος, καὶ ἀρχιερέως, θυσίας ἀξίους, ἀνακαθᾶραί τε τὰ ἐξ ἀθέσμων γάμων τούτοις ἐπιτριβέντα μύση· πρὸς τοῦτο δὲ τῶν μὲν τῆς Ῥωμαίων ἁγιωτάτης ἐκκλησίας τὸν τῆς ἀκριβείας τηρηθῆναι κανόνα προτιθεμένων, τῶν δὲ ὑπὸ τὸν τῆς θεοφυλάκτου ταύτης καὶ βασιλίδος πόλεως θρόνον, τὸν τῆς φιλανθρωπίας καὶ συμπαθείας, εἰς ἓν ἀμφότερα μίξαντες πατρικῶς ὁμοῦ καὶ θεοφιλῶς, ὡς μήτε τὸ πρᾷον ἔκλυτον, μήτε στύφον τὸ αὐστηρὸν καταλείψοιμεν, καὶ μάλιστα τοῦ ἐξ ἀγνοίας πτώματος εἰς οὐκ ὀλίγων ἀνδρῶν πλῆθος διήκοντος· συνορῶμεν ὥστε τοὺς μὲν δυσὶ γάμοις περιπαρέντας, καὶ μέχρι τῆς πεντεκαιδεκάτης τοῦ διελθόντος Ἰανουαρίου μηνός, τῆς παρελθούσης τετάρτης Ἰνδικτιῶνος, ἔτους ἑξακισχιλιοστοῦ ἑκατοστοῦ ἐνενηκοστοῦ ἐνάτου, δουλωθέντας τῇ ἁμαρτίᾳ, καὶ μὴ ἐκνῆψαι ταύτης προελομένους, καθαιρέσει κανονικῇ ὑποβαλεῖν. Τοὺς δὲ τῷ τοιούτῳ μὲν τῆς διγαμίας πάθει περιπεσόντας, πρὸ δὲ τῆς ἡμῶν ἐπιγνώσεως τὸ συμφέρον ἐπεγνωκότας, καὶ τὸ κακὸν ἐξ ἑαυτῶν περικόψαντας, καὶ πόῤῥω τὴν ξένην ταύτην καὶ νόθον συμπλοκὴν ἐκδιώξαντας, ἢ καὶ ὧν αἱ κατὰ δεύτερον γάμον γυναῖκες ἤδη τετελευτήκασιν, ἢ καὶ αὐτοὶ πρὸς ἐπιστροφὴν εἶδον, μεταμαθόντες τὴν σωφροσύνην, καὶ τῶν πρῴην αὐτοῖς παρανομηθέντων ταχέως ἐπιλαθόμενοι, εἴτε πρεσβύτεροι, εἴτε διάκονοι ὄντες τυγχάνοιεν· τούτους ἔδοξε πεπαῦσθαι μὲν πάσης ἱερατικῆς λειτουργίας, ἤτοι ἐνεργείας, ἤδη ἐπὶ ῥητόν τινα χρόνον ἐπιτιμηθέντας· τῆς δὲ τιμῆς τῆς κατὰ τὴν καθέδραν καὶ στάσιν μετέχειν, ἀρκουμένους τῇ προεδρίᾳ καὶ προσκλαίοντας τῷ Κυρίῳ συγχωρηθῆναι αὐτοῖς τὸ ἐκ τῆς ἀγνοίας ἀνόμημα· εὐλογεῖν γὰρ ἕτερον τὸν τὰ οἰκεῖα τημελεῖν ὀφείλοντα τραύματα, ἀνακόλουθον. Τοὺς δὲ γαμετῇ μὲν μιᾷ συναφθέντας, εἰ χήρα ἡ προσληφθεῖσα ἐτύγχανεν, ὡσαύτως δὲ καὶ τοὺς μετὰ τὴν χειροτονίαν γάμῳ ἑνὶ παρανόμως προσομιλήσαντας, τουτέστι πρεσβυτέρους, καὶ διακόνους, καὶ ὑποδιακόνους, ἤδη ἐπὶ βραχύν τινα χρόνον εἰρχθέντας τῆς ἱερᾶς λειτουργίας, καὶ ἐπιτιμηθέντας, αὖθις αὐτοὺς τοῖς οἰκείοις ἀποκαταστῆναι βαθμοῖς, μηδαμῶς ἐν ἑτέρῳ μείζονι προκόπτοντας βαθμῷ, προδήλως διαλυθέντος αὐτοῖς τοῦ ἀθέσμου συνοικεσίου. Ταῦτα δέ, ἐπὶ τοῖς καταληφθεῖσι μέχρι τῆς πεντεκαιδεκάτης, ὡς εἴρηται, τοῦ Ἰανουαρίου μηνός, τῆς τετάρτης Ἰνδικτιῶνος, ἐν τοῖς προδηλωθεῖσι πταίσμασι καὶ μόνον ἱερατικοῖς ἐτυπώσαμεν, ὁρίζοντες ἀπὸ τοῦ παρόντος, καὶ ἀνανεούμενοι τὸν κανόνα τὸν διαγορεύοντα, τὸν δυσὶ γάμοις συμπλακέντα μετὰ τὸ βάπτισμα, ἢ παλλακὴν κτησάμενον, μὴ δύνασθαι εἶναι ἐπίσκοπον, ἢ πρεσβύτερον, ἢ διάκονον, ἢ ὅλως τοῦ καταλόγου τοῦ ἱερατικοῦ· ὡσαύτως καὶ τὸν χήραν λαβόντα, ἢ ἐκβεβλημένην, ἢ ἑταίραν, ἢ οἰκέτιν, ἢ τῶν ἐπὶ τῆς σκηνῆς, μὴ δύνασθαι εἶναι ἐπίσκοπον, ἢ πρεσβύτερον, ἢ ὅλως τοῦ καταλόγου τοῦ ἱερατικοῦ.

Канон 4 Општење са женом посвећеном Богу

Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, или вратар, телесно општи са женом посвећеном Богу, да се свргне, као онај који је оскврнио невесту Христову; ако ли је лаик, да се одлучи.

Εἴ τις ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, ἢ ὑποδιάκονος, ἢ ἀναγνώστης, ἢ ψάλτης, ἢ θυρωρός, γυναικὶ ἀφιερωμένῃ τῷ Θεῷ μιχθείη, καθαιρείσθω, ὡς τὴν νύμφην τοῦ Χριστοῦ διαφθείρας· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 5 Клирици и евнуси не смеју држати жене

Нико од оних на свештеном списку да не држи у своме дому жену или слушкињу, осим лица која су у правилу поменута као несумњива, чувајући тиме себе беспрекорним. Ако ли ко преступи оно што смо ми одредили, да се свргне. Исто ово нека чувају и евнуси, старајући се за своју беспрекорност; ако ли преступе, ако су клирици, да се свргну, а ако су лаици, да се одлуче.

Μηδεὶς τῶν ἐν ἱερατικῷ καταλόγῳ, τῶν ἐν τῷ κανόνι ἐμφερομένων ἀνυπόπτων προσώπων ἐκτὸς διάγων, γυναῖκα κεκτήσθω, ἢ θεραπαινίδα, τὸ ἀνεπίληπτον ἑαυτῷ ἐντεῦθεν τηρῶν. Εἰ δὲ παραβαίνει τις τὰ παρ᾿ ἡμῶν ὁρισθέντα, καθαιρείσθω. Τὸ αὐτὸ δὲ τοῦτο καὶ οἱ εὐνοῦχοι παραφυλαττέσθωσαν, τὸ ἄμεμπτον ἑαυτοῖς προνοούμενοι· παραβαίνοντες δέ, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, καθαιρείσθωσαν, εἰ δὲ λαϊκοί, ἀφοριζέσθωσαν.

Канон 6 Нема брака после рукоположења за ипођакона и више

Пошто је у апостолским правилима речено да се, од оних који се уздижу у клир неожењени, само чтеци и појци могу женити, и ми, чувајући ово, одређујемо да од сада никакав ипођакон, ни ђакон, ни презвитер, после рукоположења над њим, нема дозволу да за себе склапа брачну заједницу. Ако ли се усуди то учинити, да се свргне. Ако ли неко од оних који долазе у клир жели да се по закону брака сједини са женом, нека то учини пре рукоположења за ипођакона, ђакона или презвитера.

Ἐπειδὴ παρὰ τοῖς ἀποστολικοῖς κανόσιν εἴρηται, τῶν εἰς κλῆρον προαγομένων ἀγάμων, μόνους ἀναγνώστας, καὶ ψάλτας γαμεῖν· καὶ ἡμεῖς τοῦτο παραφυλάττοντες, ὁρίζομεν ἀπὸ τοῦ νῦν μηδαμῶς ὑποδιάκονον, ἢ διάκονον, ἢ πρεσβύτερον, μετὰ τὴν ἐπ᾿ αὐτῷ χειροτονίαν, ἔχειν ἄδειαν, γαμικὸν ἑαυτῷ συνιστᾷν συνοικέσιον. Εἰ δὲ τοῦτο τολμήσοι ποιῆσαι, καθαιρείσθω. Εἰ δὲ βούλοιτό τις τῶν εἰς κλῆρον προερχομένων, γάμου νόμῳ συνάπτεσθαι γυναικί, πρὸ τῆς τοῦ ὑποδιακόνου, ἢ διακόνου, ἢ πρεσβυτέρου χειροτονίας τοῦτο πραττέτω.

Канон 7 Ђакон не сме седети испред презвитера

Пошто смо сазнали да у неким црквама има ђакона који имају црквене службе, те да се неки од њих, служећи се дрскошћу и самовољом, седе испред презвитера, одређујемо да ђакон, макар се налазио у достојанству, то јест у некој црквеној служби ма које врсте, такав нека не седи испред презвитера; осим ако, заступајући лице свог патријарха или митрополита, дође у други град поводом неке ствари; тада ће, наиме, бити почаствован као заменик места оног архијереја. Ако ли се неко усуди, служећи се тиранском дрскошћу, ово учинити, такав, спуштен са свога степена, нека буде последњи од свих у чину у који је уписан у својој цркви, пошто нас Господ наш саветује да се не радујемо првим местима, по учењу које стоји у светом еванђелисти Луки, као учење положено од самог Господа нашег и Бога. Јер је говорио онима позваним овакву причу: Кад те неко позове на свадбу, не седај на прво место, да не би неко часнији од тебе био позван, па да, кад дође онај који је позвао и тебе и њега, каже ти: Дај овоме место; и тада ћеш са стидом почети заузимати последње место. Него, кад будеш позван, седи на последње место, да би, кад дође онај који те позвао, рекао ти: Пријатељу, помери се више; тада ће ти бити част пред онима који седе с тобом. Јер сваки који себе узвишује, биће понижен, а који себе понижава, биће узвишен. Исто ово нека се чува и код осталих светих чинова, пошто знамо да су духовна достојанства боља од световних.

Ἐπειδὴ μεμαθήκαμεν ἔν τισι τῶν ἐκκλησιῶν διακόνους τυγχάνειν, ὀφφίκια ἐκκλησιαστικὰ ἔχοντας, ἐντεῦθέν τέ τινας αὐτῶν αὐθαδείᾳ καὶ αὐτονομίᾳ κεχρημένους πρὸ τῶν πρεσβυτέρων καθέζεσθαι, ὁρίζομεν, ὥστε τὸν διάκονον, κἂν ἐν ἀξιώματι, τουτέστιν ἐν ὀφφικίῳ τῷ οἱῳδήποτε ἐκκλησιαστικῷ τυγχάνῃ, τὸν τοιοῦτον μὴ πρὸ τοῦ πρεσβυτέρου καθέζεσθαι· ἐκτός, εἰ μὴ τὸ πρόσωπον ἐπέχων τοῦ οἰκείου πατριάρχου, ἢ μητροπολίτου, ἐν ἑτέρᾳ πόλει παραγένηται ἐπί τινι κεφαλαίῳ· τότε γάρ, ὡς τὸν ἐκείνου τόπον ἀναπληρῶν, τιμηθήσεται. Εἰ δέ τις τοιοῦτο τολμήσοι, τυραννικῷ χρώμενος θράσει, διαπράξασθαι, ὁ τοιοῦτος, ἐκ τοῦ οἰκείου καταβιβασθεὶς βαθμοῦ, ἔσχατος πάντων γινέσθω τοῦ, ἐν ᾧ περ καταλέγεται, τάγματος ἐν τῇ κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίᾳ, τοῦ Κυρίου ἡμῶν παραινοῦντος, μὴ χαίρειν ταῖς πρωτοκλισίαις, κατὰ τὴν ἐν τῷ ἁγίῳ εὐαγγελιστῇ Λουκᾷ, ὡς ἐξ αὐτοῦ τοῦ Κυρίου ἡμῶν καὶ Θεοῦ κειμένην διδασκαλίαν. Ἔλεγε γὰρ πρὸς τοὺς κεκλημένους παραβολὴν τοιάνδε· Ὅταν κληθῇς ὑπό τινος εἰς γάμους, μὴ κατακλιθῇς εἰς τὴν πρωτοκλισίαν, μήποτε ἐντιμότερός σου ᾗ κεκλημένος ὑπ᾿ αὐτοῦ, καὶ ἐλθὼν ὁ σὲ καὶ αὐτὸν καλέσας, ἐρεῖ σοι· Δὸς τούτῳ τόπον· καὶ τότε ἄρξῃ μετ᾿ αἰσχύνης τὸν ἔσχατον τόπον κατέχειν. Ἀλλ᾿ ὅταν κληθῇς, ἀνάπεσε εἰς τὸν ἔσχατον τόπον· ἵνα, ὅταν ἔλθῃ ὁ κεκληκώς, εἴπῃ σοι· Φίλε, προσανάβηθι ἀνώτερον· τότε ἔσται σοι δόξα ἐνώπιον τῶν συνανακειμένων σοι· ὅτι πᾶς ὁ ὑψῶν ἑαυτὸν ταπεινωθήσεται, ὁ δὲ ταπεινῶν ἑαυτὸν ὑψωθήσεται. Τὸ αὐτὸ δὲ φυλαχθήσεται καὶ ἐπὶ τῶν λοιπῶν ἱερῶν ταγμάτων· ἐπειδὴ τῶν κατὰ κόσμον ἀξιωμάτων κρείττονα τὰ πνευματικὰ ἐπιστάμεθα.

Канон 8 Областни сабори једном годишње

Желећи да у свему држимо оно што су одредили наши свети Оци, обнављамо и правило које прописује да се сваке године одржавају сабори епископа сваке области, тамо где нађе за добро епископ митрополије. Пошто, пак, због најезда варвара, а и због других узрока који се дешавају, председници цркава нису у стању да сабор одржавају два пута годишње, учинило се добрим да се, свакако, једном годишње одржи сабор напред поменутих епископа, због црквених питања која се, као што је уобичајено, јављају, у свакој области, од светог празника Пасхе па до краја месеца октобра сваке године, на месту које, као што је речено, одобри епископ митрополије; а да се епископи који се не сабирају, а бораве у својим градовима, и то у здрављу, и слободни од сваке нужне и неодложне заузетости, братски прекоре.

Ἐν πᾶσι τὰ ὑπὸ τῶν ἁγίων Πατέρων ἡμῶν θεσπιθέντα καὶ ἡμεῖς κρατεῖν βουλόμενοι, ἀνανεοῦμεν καὶ τὸν κανόνα τὸν διαγορεύοντα, καθ᾿ ἕκαστον ἔτος συνόδους τῶν ἐν ἑκάστῃ ἐπαρχίᾳ γίνεσθαι ἐπισκόπων, ἔνθα ἂν ὁ τῆς μητροπόλεως δοκιμάσῃ ἐπίσκοπος. Ἐπειδὴ δὲ διά τε τὰς τῶν βαρβάρων ἐπιδρομάς, διά τε τὰς προσπιπτούσας ἑτέρας αἰτίας, ἀδυνάτως οἱ τῶν ἐκκλησιῶν πρόεδροι ἔχουσι δὶς τοῦ ἐνιαυτοῦ τὰς συνόδους ποιεῖσθαι, ἔδοξεν, ὥστε τρόπῳ παντὶ ἅπαξ τοῦ ἐνιαυτοῦ τὴν τῶν προγεγραμμένων ἐπισκόπων, διὰ τὰ ὡς εἰκὸς ἀναφυόμενα ἐκκλησιαστικὰ κεφάλαια, ἐν ἑκάστῃ ἐπαρχίᾳ γίνεσθαι σύνοδον, ἀπὸ τῆς ἁγίας τοῦ Πάσχα ἑορτῆς, καὶ μέχρι συμπληρώσεως τοῦ Ὀκτωβρίου μηνὸς ἑκάστου ἔτους, κατὰ τὸν τόπον ὃν ὁ τῆς μητροπόλεως, καθὰ προείρηται, δοκιμάσει ἐπίσκοπος· τοὺς δὲ μὴ συνιόντας ἐπισκόπους, ἐνδημοῦντας ταῖς ἑαυτῶν πόλεσι, καὶ ταῦτα ἐν ὑγείᾳ διάγοντας, καὶ πάσης ἀπαραιτήτου καὶ ἀναγκαίας ἀσχολίας ὄντας ἐλευθέρους, ἀδελφικῶς ἐπιπλήττεσθαι.

Канон 9 Ниједан клирик не сме држати крчму

Нека ниједном клирику не буде дозвољено да држи крчмарску радњу. Јер ако таквоме није допуштено ни да улази у крчму, колико мање да у њој служи другима, и да се прихвата онога што му није дозвољено? Ако ли учини такво нешто, или нека престане, или нека се свргне.

Μηδενὶ ἐξεῖναι κληρικῷ, καπηλικὸν ἐργατήριον ἔχειν. Εἰ γὰρ τῷ τοιούτῳ εἰσιέναι ἐν καπηλείῳ οὐκ ἐπιτέτραπται, πόσῳ μᾶλλον ἄλλοις ἐν τούτῳ διακονεῖσθαι, καὶ ἃ μὴ θέμις αὐτῷ ἐγχειρεῖν; εἰ δέ τι τοιοῦτον διαπράξοιτο, ἢ παυσάσθω ἢ καθαιρείσθω.

Канон 10 Клирици који узимају камату да престану или да се свргну

Епископ, или презвитер, или ђакон који узима камату, или такозване стотине, или нека престане, или нека се свргне.

Ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος τόκους, ἢ τὰς λεγομένας ἑκατοστὰς λαμβάνων, ἢ παυσάσθω, ἢ καθαιρείσθω.

Канон 11 Нема јеврејског бесквасног хлеба, лекара ни заједничког купања

Нико од оних уписаних у свештени чин, ни лаик, да не једе бесквасни хлеб од Јевреја, нити да се са њима присно дружи, нити да их у болести позива и од њих прима лечење, нити да се са њима уопште заједно купа у купатилима; ако ли се неко усуди то учинити, ако је клирик, да се свргне; ако ли лаик, да се одлучи.

Μηδεὶς τῶν ἐν ἱερατικῷ καταλεγομένων τάγματι, ἢ λαϊκός, τὰ παρὰ τῶν Ἰουδαίων ἄζυμα ἐσθιέτω, ἢ τούτοις προσοικειούσθω, ἢ ἐν νόσοις προσκαλείσθω, καὶ ἰατρείας παρ᾿ αὐτῶν λαμβανέτω, ἢ ἐν βαλανείοις τούτοις παντελῶς συλλουέσθω· εἰ δέ τις τοῦτο πρᾶξαι ἐπιχειροίη, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 12 Епископи не смеју живети са својим женама

И ово је дошло до нашег знања, да у Африци и Либији, и на другим местима, најбогољубивији председници тамошњи не устежу се да живе са својим женама и после рукоположења које је над њима извршено, стављајући народу спотицај и саблазан. Пошто, дакле, имамо велику ревност да све чинимо на корист стада поверених нама, учинило се добрим да се такво нешто убудуће никако не догађа. Ово, пак, кажемо не ради укидања или обарања онога што је апостолски законом одређено, него старајући се о спасењу и напретку народа ка бољем, и да не бисмо дали никакав повод против свештеног чина. Јер божански Апостол каже: Све чините на славу Божју; будите без спотицаја и Јеврејима, и Јелинима, и цркви Божјој; као што и ја у свему угађам свима, не тражећи своју корист, него корист многих, да се спасу; будите ми подражаваоци, као што сам и ја Христу. Ако ли се неко открије да чини тако нешто, да се свргне.

Καὶ τοῦτο δὲ εἰς γνῶσιν ἡμετέραν ἦλθεν, ὡς ἔν τε τῇ Ἀφρικῇ καὶ Λιβύῃ, καὶ ἑτέροις τόποις, οἱ τῶν ἐκεῖσε θεοφιλέστατοι πρόεδροι, συνοικεῖν ταῖς ἰδίαις γαμεταῖς, καὶ μετὰ τὴν ἐπ᾿ αὐτοῖς προελθοῦσαν χειροτονίαν, οὐ παραιτοῦνται, πρόσκομμα τοῖς λαοῖς τιθέντες, καὶ σκάνδαλον. Πολλῆς οὖν ἡμῖν σπουδῆς οὔσης, τοῦ πάντα πρὸς ὠφέλειαν τῶν ὑπὸ χεῖρα ποιμνίων διαπράττεσθαι, ἔδοξεν, ὥστε μηδαμῶς τὸ τοιοῦτον ἀπὸ τοῦ νῦν γίνεσθαι. Τοῦτο δέ φαμεν οὐκ ἐπ᾿ ἀθετήσει, ἢ ἀνατροπῇ τῶν ἀποστολικῶς νενομοθετημένων, ἀλλὰ τῆς σωτηρίας καὶ τῆς ἐπὶ τὸ κρεῖττον προκοπῆς τῶν λαῶν προμηθούμενοι, καὶ τοῦ μὴ δοῦναι μῶμόν τινα κατὰ τῆς ἱερατικῆς καταστάσεως. Φησὶ γὰρ ὁ θεῖος Ἀπόστολος· Πάντα εἰς δόξαν Θεοῦ ποιεῖτε· ἀπρόσκοποι γίνεσθε καὶ Ἰουδαίοις, καὶ Ἕλλησι, καὶ τῇ ἐκκλησίᾳ τοῦ Θεοῦ· καθὼς κἀγὼ πάντα πᾶσιν ἀρέσκω, μὴ ζητῶν τὸ ἐμαυτοῦ συμφέρον, ἀλλὰ τὸ τῶν πολλῶν, ἵνα σωθῶσι· μιμηταί μου γίνεσθε, καθὼς κἀγὼ Χριστοῦ· εἰ δέ τις φωραθείη τὸ τοιοῦτον πράττων, καθαιρείσθω.

Канон 13 Ожењени ипођакони, ђакони и презвитери задржавају своје жене

Пошто смо сазнали да је у Цркви Римљана предато у виду правила да они који треба да буду удостојени рукоположења за ђакона или презвитера обавезно исповедају да се више неће сјединити са својим женама; ми, следећи древно правило апостолске тачности и реда, желимо да брачне заједнице свештених мужева остану у важности и убудуће, никако не разрешавајући њихову везу са женама нити их лишавајући међусобног општења у пригодно време. Тако да, ако се неко нађе достојан рукоположења за ипођакона, ђакона или презвитера, овоме нека никако не буде забрањено да буде уздигнут на такав степен, живећи са законитом женом; нити нека се, пак, у време рукоположења од њега тражи да исповеди да ће се уздржати од законитог општења са својом женом, да не бисмо тиме били приморани да вређамо брак, који је од Бога законом установљен и благословен присуством Његовим; јер глас Јеванђеља виче: Шта Бог сједини, човек да не раздваја; и Апостол учи: Часан је брак и постеља нескврна; и: Јеси ли везан за жену? Не тражи развргнуће. Знамо, пак, да су и они који су се сабрали у Картагени, старајући се о честитости живота служитеља, рекли да се ипођакони, који додирују свете тајне, и ђакони, и презвитери, по сопственим одредбама, уздржавају и од својих супруга; да бисмо и ми исто тако сачували оно што је предато преко Апостола и држано од саме старине, знајући да свака ствар има своје време, а нарочито пост и молитва. Јер треба да они који служе жртвенику, у време руковања светињама, буду у свему уздржљиви, како би могли да постигну оно што просто траже од Бога. Ако ли се, дакле, неко усуди, супротно апостолским правилима, некога од свештених лица, презвитера, кажемо, или ђакона, или ипођакона, лишити везе и општења са законитом женом, да се свргне; исто тако, ако неки презвитер или ђакон отпусти своју жену под изговором побожности, да се одлучи; ако ли устраје, да се свргне.

Ἐπειδὴ τῇ Ῥωμαίων ἐκκλησίᾳ ἐν τάξει κανόνος παραδεδόσθαι διέγνωμεν, τοὺς μέλλοντας διακόνου, ἢ πρεσβυτέρου χειροτονίας ἀξιοῦσθαι, καθομολογεῖν, ὡς οὐκέτι ταῖς αὐτῶν συνάπτονται γαμεταῖς· ἡμεῖς τῷ ἀρχαίῳ ἐξακολουθοῦντες κανόνι τῆς ἀποστολικῆς ἀκριβείας καὶ τάξεως, τὰ τῶν ἱερῶν ἀνδρῶν κατὰ νόμους συνοικέσια, καὶ ἀπὸ τοῦ νῦν ἐῤῥῶσθαι βουλόμεθα, μηδαμῶς αὐτῶν τὴν πρὸς γαμετὰς συνάφειαν διαλύοντες, ἢ ἀποστεροῦντες αὐτοὺς τῆς πρὸς ἀλλήλους κατὰ καιρὸν τὸν προσήκοντα ὁμιλίας. Ὥστε, εἴ τις ἄξιος εὑρεθείη πρὸς χειροτονίαν ὑποδιακόνου, ἢ διακόνου, ἢ πρεσβυτέρου, οὗτος μηδαμῶς κωλυέσθω ἐπὶ τοιοῦτον βαθμὸν ἐμβιβάζεσθαι, γαμετῇ συνοικῶν νομίμῳ· μήτε μὴν ἐν τῷ τῆς χειροτονίας καιρῷ ἀπαιτείσθω ὁμολογεῖν, ὡς ἀποστήσεται τῆς νομίμου πρὸς τὴν οἰκείαν γαμετὴν ὁμιλίας, ἵνα μὴ ἐντεῦθεν τὸν ἐκ Θεοῦ νομοθετηθέντα, καὶ εὐλογηθέντα τῇ αὐτοῦ παρουσίᾳ γάμον καθυβρίζειν ἐκβιασθῶμεν· τῆς τοῦ Εὐαγγελίου φωνῆς βοώσης· Ἃ ὁ Θεὸς ἔζευξεν, ἄνθρωπος μὴ χωριζέτω· καὶ τοῦ Ἀποστόλου διδάσκοντος· Τίμιον τὸν γάμον, καὶ τὴν κοίτην ἀμίαντον· καί, Δέδεσαι γυναικί; μὴ ζήτει λύσιν. Ἴσμεν δέ, ὥσπερ καὶ οἱ ἐν Καρθαγένῃ συνελθόντες, τῆς ἐν βίῳ σεμνότητος τῶν λειτουργῶν τιθέμενοι πρόνοιαν, ἔφασαν, ὥστε τοὺς ὑποδιακόνους, τοὺς τὰ ἱερὰ μυστήρια ψηλαφῶντας, καὶ τοὺς διακόνους, καὶ πρεσβυτέρους, κατὰ τοὺς ἰδίους ὅρους καὶ ἐκ τῶν συμβίων ἐγκρατεύεσθαι· ἵνα καὶ τὸ διὰ τῶν Ἀποστόλων παραδοθέν, καὶ ἐξ αὐτῆς τῆς ἀρχαιότητος κρατηθέν, καὶ ἡμεῖς ὁμοίως φυλάξωμεν, καιρὸν ἐπὶ παντὸς ἐπιστάμενοι πράγματος, καὶ μάλιστα νηστείας καὶ προσευχῆς. Χρὴ γὰρ τοὺς τῷ θυσιαστηρίῳ προσεδρεύοντας, ἐν τῷ καιρῷ τῆς τῶν ἁγίων μεταχειρίσεως, ἐγκρατεῖς εἶναι ἐν πᾶσιν, ὅπως δυνηθῶσιν, ὃ παρὰ τοῦ Θεοῦ ἁπλῶς αἰτοῦσιν ἐπιτυχεῖν. Εἴ τις οὖν τολμήσοι παρὰ τοὺς ἀποστολικοὺς κανόνας κινούμενος, τινὰ τῶν ἱερωμένων, πρεσβυτέρων, φαμέν, ἢ διακόνων, ἢ ὑποδιακόνων, ἀποστερεῖν τῆς πρὸς τὴν νόμιμον γυναῖκα συναφείας τε καὶ κοινωνίας, καθαιρείσθω· ὡσαύτως καὶ εἴ τις πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, τὴν ἑαυτοῦ γυναῖκα προφάσει εὐλαβείας ἐκβάλλει, ἀφοριζέσθω· ἐπιμένων δέ, καθαιρείσθω.

Канон 14 Најнижи узраст за презвитера, ђакона и ђаконису

Нека важи и у овоме правило наших светих и богоносних Отаца, да се презвитер не рукополаже пре тридесете године, макар човек био и врло достојан, него нека се сачека. Јер је Господ Исус Христос крштен у тридесетој години, и почео је да учи; исто тако ни ђакон нека се не рукополаже пре двадесет пете године, ни ђакониса пре четрдесете године.

Ὁ τῶν ἁγίων καὶ θεοφόρων ἡμῶν Πατέρων κρατείτω Κανὼν καὶ ἐν τούτῳ, ὥστε πρεσβύτερον πρὸ τῶν τριάκοντα ἐτῶν μὴ χειροτονεῖσθαι, κἂν πάνυ ᾖ ὁ ἄνθρωπος ἄξιος, ἀλλ᾿ ἀποτηρεῖσθαι. Ὁ γὰρ Κύριος Ἰησοῦς Χριστὸς ἐν τῷ τριακοστῷ ἔτει ἐβαπτίσθη, καὶ ἤρξατο διδάσκειν· ὁμοίως μήτε διάκονος πρὸ τῶν εἰκοσιπέντε χρόνων, ἢ διακόνισσα πρὸ τῶν τεσσαράκοντα ἐτῶν χειροτονείσθω.

Канон 15 Најнижи узраст за ипођаконе; рукоположени малолетни се свргавају

Иподјакон нека се не рукополаже пре навршене двадесете године; ако ли се неко у било ком свештеном чину рукоположи пре одређених година, да се свргне.

Ὑποδιάκονος μὴ ἦττον τῶν εἴκοσι ἐτῶν χειροτονείσθω· εἰ δέ τις τῶν ἐν οἱᾳοῦν ἱερατικῇ καταστάσει παρὰ τοὺς ὁρισθέντας χειροτονηθείη χρόνους, καθαιρείσθω.

Канон 16 Седморица из Дела апостолских нису били богослужбени ђакони

Пошто књига Дела предаје да су седморица ђакона постављени од Апостола, а они на сабору Неокесаријском тако су у изложеним од њих правилима јасно изнели да ђакона треба да буде седам, по правилу, макар град био врло велик; а уверићеш се о томе и из књиге Дела; ми смо, применивши ум на апостолску реч Отаца, нашли да код њих реч није била о мужевима који служе тајнама, него о служби у потребама трпеза, пошто књига Дела говори овако: У оне дане, кад се умножише ученици, поче роптање Јелиниста против Јевреја, што су се удовице њихове занемаривале у свакодневном служењу. Тада дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Није право да ми, оставивши реч Божју, служимо трпезама. Изаберите, дакле, браћо, међу собом седам мужева на добром гласу, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову потребу; а ми ћемо остати непрестано у молитви и у служби речи. И свиде се та реч свему мноштву; и изабраше Стефана, мужа пуног вере и Духа Светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије, које поставише пред Апостоле. Ово тумачећи, учитељ Цркве Јован Златоусти овако излаже: Достојно је чуђења како се мноштво није раздвојило поводом избора ових мужева, како Апостоли нису били одбачени од њих. Али какво су, дакле, ови имали достојанство, и какво су примили рукоположење, потребно је сазнати. Да ли оно ђаконско? Али то у црквама није тако. Или је то домострој презвитерски? А ипак тада још није било ниједног епископа, него само Апостоли; одакле мислим да ово име није било јасно ни очигледно ни за ђаконе ни за презвитере. На основу овога, дакле, и ми проповедамо да се напред речена седморица ђакона не узимају за оне који служе тајнама, по напред протумаченом учењу, него да су то они којима је поверен домострој заједничке потребе тада сабраних; који су нам постали образац човекољубља и ревности према онима у потреби.

Ἐπειδὴ ἡ τῶν Πράξεων βίβλος ἑπτὰ διακόνους ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων καταστῆναι παραδίδωσιν, οἱ δὲ τῆς κατὰ Νεοκαισάρειαν συνόδου οὕτως ἐν τοῖς ἐκτεθεῖσι παρ᾿ αὐτῶν κανόσι σαφῶς διεξῆλθον, ὅτι διάκονοι ἑπτὰ ὀφείλουσιν εἶναι, κατὰ τὸν κανόνα, κἂν πάνυ μεγάλη ἡ πόλις ᾖ· πεισθήσῃ δὲ καὶ ἐκ τῆς βίβλου τῶν Πράξεων· ἡμεῖς τῷ ἀποστολικῷ ῥητῷ τὸν νοῦν ἐφαρμόσαντες τῶν Πατέρων, εὕρομεν, ὡς ὁ λόγος αὐτοῖς οὐ περὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων ἀνδρῶν ἦν, ἀλλὰ περὶ τῆς ἐν ταῖς χρείαις τῶν τραπεζῶν ὑπουργίας, τῆς τῶν Πράξεων βίβλου οὕτως ἐχούσης· Ἐν ταῖς ἡμέραις ἐκείναις, πληθυνόντων τῶν μαθητῶν, ἐγένετο γογγυσμὸς τῶν Ἑλληνιστῶν πρὸς τοὺς Ἑβραίους, ὅτι παρεθεωροῦντο ἐν τῇ διακονίᾳ τῇ καθημερινῇ αἱ χῆραι αὐτῶν. Προσκαλεσάμενοι οὖν οἱ δώδεκα τὸ πλῆθος τῶν μαθητῶν, εἶπον· οὐκ ἀρεστὸν ἡμᾶς καταλείψαντας τὸν λόγον τοῦ Θεοῦ, διακονεῖν τραπέζαις. Ἐπισκέψασθε οὖν, ἀδελφοί, ἄνδρας ἐξ ὑμῶν μαρτυρουμένους ἑπτά, πλήρεις Πνεύματος ἁγίου καὶ σοφίας, οὓς καταστήσωμεν, ἐπὶ τῆς χρείας ταύτης· ἡμεῖς δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ διακονίᾳ τοῦ λόγου προσκαρτερήσομεν· καὶ ἤρεσεν ὁ λόγος ἐνώπιον παντὸς τοῦ πλήθους· καὶ ἐξελέξαντο Στέφανον, ἄνδρα πλήρη πίστεως καὶ Πνεύματος ἁγίου, καὶ Φίλιππον, καὶ Πρόχορον, καὶ Νικάνορα, καὶ Τίμωνα, καὶ Παρμενᾶν, καὶ Νικόλαον, προσήλυτον Ἀντιοχέα, οὓς ἔστησαν ἐνώπιον τῶν Ἀποστόλων. Ταῦτα διερμηνεύων ὁ τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλος Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, οὕτω διέξεισι. Θαυμάσαι ἄξιον, πῶς οὐκ ἐσχίσθη τὸ πλῆθος ἐπὶ τῇ αἱρέσει τῶν ἀνδρῶν, πῶς οὐκ ἀπεδοκιμάσθησαν ὑπ᾿ αὐτῶν οἱ Ἀπόστολοι· ὁποῖον δὲ ἆρα ἀξίωμα οὗτοι εἶχον, καὶ ποίαν ἐδέξαντο χειροτονίαν, ἀναγκαῖον μαθεῖν. Ἆρα τὴν τῶν διακόνων; καὶ μὴν τοῦτο ἐν ταῖς ἐκκλησίαις οὐκ ἔστιν· ἀλλὰ τῶν πρεσβυτέρων ἐστὶν ἡ οἰκονομία; καίτοι οὐδέπω οὐδεὶς ἐπίσκοπος ἦν, ἀλλ᾿ οἱ Ἀπόστολοι μόνον· ὅθεν οὔτε διακόνων, οὔτε πρεσβυτέρων οἶμαι τὸ ὄνομα εἶναι δῆλον καὶ φανερόν. Ἐπὶ τούτοις οὖν κηρύσσομεν καὶ ἡμεῖς, ὥστε τοὺς προειρημένους ἑπτὰ διακόνους, μὴ ἐπὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων λαμβάνεσθαι, κατὰ τὴν προερμηνευθεῖσαν διδασκαλίαν· ἀλλὰ τοὺς τὴν οἰκονομίαν τῆς κοινῆς χρείας τῶν τότε συνηθροισμένων ἐγχειρισθέντας, τούτους ὑπάρχειν· οἳ τύπος ἡμῖν κἂν τούτῳ γεγόνασι τῆς περὶ τοὺς δεομένους φιλανθρωπίας τε καὶ σπουδῆς.

Канон 17 Ниједан клирик да не буде уписан другде без отпуста свог епископа

Пошто су клирици разних цркава, остављајући своје цркве у којима су рукоположени, притрчали другим епископима, и без сагласности свог епископа били уврштени у туђе цркве, те је услед тога дошло до тога да постану непокорни; одређујемо да, почев од месеца јануара прошле четврте индикције, ниједан клирик, у ком год да се степену налази, нема дозволу, осим по писменом отпусном писму свог епископа, да буде уврштен у другу цркву; јер онај који, од сада, ово не буде чувао, него, колико је до њега, срамоти онога који је над њим извршио рукоположење, да се свргне и он сам, и онај који га је неразумно примио.

Ἐπειδή περ διαφόρων ἐκκλησιῶν κληρικοί, τὰς ἰδίας, ἐν αἷς ἐχειροτονήθησαν, ἐκκλησίας καταλιπόντες, πρὸς ἑτέρους συνέδραμον ἐπισκόπους, καὶ γνώμης δίχα τοῦ οἰκείου ἐπισκόπου, ἐν ταῖς ἀλλοτρίαις κατετάγησαν ἐκκλησίαις, ἐκ τούτου τε συνέβη ἀνυποτάκτους αὐτοὺς καταστῆναι· ὁρίζομεν, ὥστε, ἀπὸ τοῦ Ἰανουαρίου μηνὸς τῆς παρελθούσης τετάρτης ἐπινεμήσεως, μηδένα τῶν ἁπάντων κληρικῶν, κἂν ἐν οἱῳδήποτε τυγχάνῃ βαθμῷ, ἄδειαν ἔχειν, ἐκτὸς τῆς τοῦ οἰκείου ἐπισκόπου ἐγγράφου ἀπολυτικῆς, ἐν ἑτέρᾳ κατατάττεσθαι ἐκκλησίᾳ· ἐπεὶ ὁ μὴ τοῦτο ἀπὸ τοῦ νῦν παραφυλαττόμενος, ἀλλὰ καταισχύνων τό γε ἐπ᾿ αὐτὸν τὸν τὴν χειροτονίαν αὐτῷ ἐπιτεθεικότα, καθαιρείσθω καὶ αὐτός, καὶ ὁ παραλόγως αὐτὸν προσδεξάμενος.

Канон 18 Клирици расељени најездом да се врате својим црквама

Клирицима који су се, под изговором варварске најезде, или на неки други начин због околности, преселили, наређујемо да се, чим престане начин ради кога, или најезде варвара због којих су учинили одступање, поново врате у своје цркве, и да их не остављају дуго без оправдања. Ако ли се неко не буде понашао по овом правилу, да се одлучи, докле год се не врати у своју цркву. Исто ово нека буде и за епископа који га задржава.

Τοὺς προφάσει βαρβαρικῆς ἐπιδρομῆς, ἢ ἄλλως πως ἐκ περιστάσεως μετανάστας γενομένους κληρικούς, ἡνίκα ἂν ὁ τρόπος αὐτοῖς ἀποπαύσηται, ἢ αἱ τῶν βαρβάρων ἐπιδρομαί, δι᾿ ἃς τὴν ἀναχώρησιν ἐποιήσαντο, αὖθις ἐν ταῖς οἰκείαις ἐκκλησίαις προστάσσομεν ἐπανέρχεσθαι, καὶ μὴ ἐπὶ πολὺ ταύτας ἀπροφασίστως καταλιμπάνειν. Εἰ δέ τις μὴ κατὰ τὸν παρόντα διαγένηται κανόνα, ἀφοριζέσθω, μέχρις ἂν πρὸς τὴν οἰκείαν ἐκκλησίαν ἐπαναδράμῃ. Τὸ αὐτὸ δὲ τοῦτο, καὶ ἐπὶ τῷ κατέχοντι αὐτὸν ἐπισκόπῳ γινέσθω.

Канон 19 Проповедање Писма онако како су га тумачили Оци

Да председници цркава треба, сваки дан, а нарочито недељом, да поучавају сав клир и народ речима побожности, узимајући из божанског писма мисли и судове истине, и не прекорачујући већ постављене границе, ни предање богоносних Отаца. Него, ако се покрене неко питање писма, нека га не тумаче другачије него онако како су светила и учитељи Цркве изложили у својим списима; и нека се у томе радије истичу, него састављајући сопствене беседе; да не би, понекад, будући у томе у недоумици, отпали од оног што приличи. Јер учењем напред речених Отаца, народи, долазећи до знања онога што је корисно и изабрано, а онога што је нештогодно и одбачено, преображавају свој живот на боље, и не бивају ухваћени страшћу незнања, него, пазећи на учење, наоштравају себе да не пострадају зло, и страхом од претећих казни изграђују себи спасење.

Ὅτι δεῖ τοὺς τῶν ἐκκλησιῶν προεστῶτας, ἐν πάσῃ μὲν ἡμέρᾳ, ἐξαιρέτως δὲ ἐν ταῖς Κυριακαῖς, πάντα τὸν κλῆρον καὶ τὸν λαὸν ἐκδιδάσκειν τοὺς τῆς εὐσεβείας λόγους, ἐκ τῆς θείας γραφῆς ἀναλεγομένους τὰ τῆς ἀληθείας νοήματά τε, καὶ κρίματα, καὶ μὴ παρεκβαίνοντας τοὺς ἤδη τεθέντας ὅρους, ἢ τὴν ἐκ τῶν θεοφόρων Πατέρων παράδοσιν. Ἀλλὰ καὶ εἰ γραφικὸς ἀνακινηθείη λόγος, μὴ ἄλλως τοῦτον ἑρμηνευέτωσαν, ἢ ὡς ἂν οἱ τῆς ἐκκλησίας φωστῆρες, καὶ διδάσκαλοι, διὰ τῶν οἰκείων συγγραμμάτων παρέθεντο· καὶ μᾶλλον ἐν τούτοις εὐδοκιμείτωσαν, ἢ λόγους οἰκείους συντάττοντες· ἵνα μή, ἔστιν ὅτε, πρὸς τοῦτο ἀπόρως ἔχοντες, ἀποπίπτοιεν τοῦ προσήκοντος. Διὰ γὰρ τῆς τῶν προειρημένων Πατέρων διδασκαλίας, οἱ λαοὶ ἐν γνώσει γινόμενοι τῶν τε σπουδαίων καὶ αἱρετῶν, καὶ τῶν ἀσυμφόρων καὶ ἀποβλήτων, τὸν βίον μεταῤῥυθμίζουσι πρὸς τὸ βέλτιον, καὶ τῷ τῆς ἀγνοίας οὐχ ἁλίσκονται πάθει, ἀλλὰ προσέχοντες τῇ διδασκαλίᾳ, ἑαυτοὺς πρὸς τὸ μὴ κακῶς παθεῖν παραθήγουσι, καὶ φόβῳ τῶν ἐπηρτημένων τιμωριῶν τὴν σωτηρίαν ἑαυτοῖς ἐξεργάζονται.

Канон 20 Ниједан епископ не поучава јавно у туђем граду

Нека епископу не буде дозвољено да јавно поучава у другом граду који му не припада; ако ли се неко ухвати да ово чини, нека престане од епископства, и нека врши службу презвитера.

Μὴ ἐξέστω ἐπισκόπῳ εἰς ἑτέραν τὴν μὴ αὐτῷ προσήκουσαν πόλιν δημοσίᾳ διδάσκειν· εἰ δέ τις φωραθείη τοῦτο ποιῶν, τῆς ἐπισκοπῆς παυέσθω· τὰ δὲ τοῦ πρεσβυτέρου ἐνεργείτω.

Канон 21 Свргнути клирици који се покају могу задржати клирички постриг

Они који постану одговорни за канонске оптужбе, и због тога буду подвргнути потпуном и трајном свргнућу, и одбачени у ред лаика: ако, добровољно гледајући ка обраћењу, одбаце грех због кога су отпали од благодати, и себе учине потпуно туђим њему, нека буду постригнути по обличју клира; ако ли то добровољно не изаберу, нека, као лаици, пуштају косу, као они који су световни живот претпоставили небеском животу.

Οἱ ἐπ᾿ ἐγκλήμασι κανονικοῖς ὑπεύθυνοι γινόμενοι, καὶ διὰ τοῦτο παντελεῖ τε καὶ διηνεκεῖ καθαιρέσει ὑποβαλλόμενοι, καὶ ἐν τῷ τῶν λαϊκῶν ἀπωθούμενοι τόπῳ· εἰ μὲν ἑκουσίως πρὸς ἐπιστροφὴν ὁρῶντες ἀθετοῦσι τὴν ἁμαρτίαν, δι᾿ ἣν τῆς χάριτος ἐκπεπτώκασι, καὶ ταύτης τέλεον ἀλλοτρίους ἑαυτοὺς καθιστῶσι, τῷ τοῦ κλήρου κειρέσθωσαν σχήματι· εἰ δὲ μὴ τοῦτο αὐθαιρέτως αἱρήσονται, καθάπερ οἱ λαϊκοί, τὴν κόμην ἐπιτρεφέτωσαν, ὡς τὴν ἐν κόσμῳ ἀναστροφὴν τῆς οὐρανίου ζωῆς προτιμήσαντες.

Канон 22 Рукоположење за новац свргава обе стране

Оне који се рукополажу за новац, било епископи, било клирици било које врсте, а не по испитивању и избору живота, наређујемо да се свргну; али и оне који су их рукоположили.

Τοὺς ἐπὶ χρήμασι χειροτονουμένους, εἴτε ἐπισκόπους, ἢ οἱουσδήποτε κληρικούς, καὶ οὐ κατὰ δοκιμασίαν, καὶ τοῦ βίου αἵρεσιν, καθαιρεῖσθαι προστάσσομεν· ἀλλὰ καὶ τοὺς χειροτονήσαντας.

Канон 23 Нема наплате за давање светог Причешћа

О томе да нико од епископа, ни презвитера, ни ђакона, који даје пречисто општење, не сме наплаћивати од онога који прима, за такво причешће, обол, или ма коју ствар. Јер благодат није на продају, нити освећење Духа предајемо за новац, него га треба недвосмислено удељивати достојнима дара. Ако ли се неко од уписаних у клир открије да захтева ма коју ствар од онога коме удељује пречисто општење, да се свргне, као ревнитељ Симонове преваре и злочинства.

Περὶ τοῦ μηδένα τῶν εἴτε ἐπισκόπων, εἴτε πρεσβυτέρων, ἢ διακόνων, τῆς ἀχράντου μεταδιδόντα κοινωνίας, παρὰ τοῦ μετέχοντος εἰσπράττειν, τῆς τοιαύτης μεταλήψεως χάριν, ὀβολούς, ἢ εἶδος τὸ οἱονοῦν. Οὐδὲ γὰρ πεπραμένη ἡ χάρις, οὐδὲ χρήμασι τὸν ἁγιασμὸν τοῦ Πνεύματος μεταδίδομεν, ἀλλὰ τοῖς ἀξίοις τοῦ δώρου ἀπανουργεύτως μεταδοτέον. Εἰ δὲ φανείη τις τῶν ἐν κλήρῳ καταλεγομένων ἀπαιτῶν, ᾧ μεταδίδωσι τῆς ἀχράντου κοινωνίας, τὸ οἱονοῦν εἶδος, καθαιρείσθω, ὡς τῆς Σίμωνος ζηλωτὴς πλάνης καὶ κακουργίας.

Канон 24 Клирици и монаси да се клоне трка и позоришних игара

Нека ниједном од оних уписаних у свештени чин, ни монасима, не буде дозвољено да иду на коњичке трке, нити да гледају позоришне игре; него, ако би неки клирик био позван на свадбу, чим настану игре ради обмане, нека устане и одмах се удаљи, тако нам налаже учење Отаца. Ако ли се неко у томе ухвати, или нека престане, или нека се свргне.

Μὴ ἐξέστω τινὶ τῶν ἐν τῷ ἱερατικῷ καταλεγομένων τάγματι, ἢ μοναχῶν, ἐν ἱπποδρομίαις ἀνιέναι, ἢ θυμελικῶν παιγνίων ἀνέχεσθαι· ἀλλ᾿ εἰ καί τις κληρικὸς κληθείη ἐν γάμῳ, ἡνίκα ἂν τὰ πρὸς ἀπάτην εἰσέλθοιεν παίγνια, ἐξαναστήτω, καὶ παραυτίκα ἀναχωρείτω, οὕτω τῆς τῶν Πατέρων ἡμῖν προσταττούσης διδασκαλίας. Εἰ δέ τις ἐπὶ τούτῳ ἁλῷ, ἢ παυσάσθω, ἢ καθαιρείσθω.

Канон 25 Сеоске епархије држане тридесет година остају код свог епископа

Поред осталог, обнављамо и правило које прописује да сеоске или месне епархије при свакој цркви остану непоколебане код епископа који их држе, а нарочито ако су их без принуде управљали и држали тридесет година. Ако ли се у оквиру тих тридесет година догодио, или се догоди, неки спор о њима, нека буде дозвољено онима који кажу да су оштећени да то питање покрену пред сабором те области.

Πρὸς τοῖς ἄλλοις ἀνανεοῦμεν καὶ τὸν κανόνα τὸν διαγορεύοντα τὰς καθ᾿ ἑκάστην ἐκκλησίαν ἀγροικικὰς παροικίας, ἢ ἐγχωρίους, μένειν ἀπαρασαλεύτους παρὰ τοῖς κατέχουσιν αὐτὰς ἐπισκόποις, καὶ μάλιστα, εἰ τριακονταετῆ χρόνον αὐτὰς ἀβιάστως διακατέχοντες ᾠκονόμησαν. Εἰ δὲ ἐντὸς τῶν τριάκοντα ἐτῶν γεγένηταί τις, ἢ γένηται περὶ αὐτῶν ἀμφισβήτησις, ἐξεῖναι τοῖς λέγουσιν ἠδικεῖσθαι, περὶ τούτου κινεῖν παρὰ τῇ συνόδῳ τῆς ἐπαρχίας.

Канон 26 Презвитер у незаконитом браку из незнања

Презвитера који је, из незнања, упао у незаконити брак, да учествује у части седишта, по ономе што нам је законом одредило свето правило, а да се уздржава од осталих дејстава; јер је опроштај довољан за таквога. А да благосиља другога онај који треба да лечи своје ране, неприлично је; јер је благослов уделивање освећења; а онај ко га нема, због преступа из незнања, како ће га уделити другоме? Нека, дакле, не благосиља ни јавно ни приватно; нити нека дели тело Господње другима, нити нека врши другу службу; него, задовољан првенством, нека плаче пред Господом да му се опрости незаконито дело учињено из незнања. Јер је очигледно да ће се такав незаконити брак разрешити, и да муж никако неће имати заједницу са оном због које је лишен свете службе.

Πρεσβύτερον, τὸν κατὰ ἄγνοιαν ἀθέσμῳ γάμῳ περιπαρέντα, καθέδρας μὲν μετέχειν, κατὰ τὰ ὑπὸ τοῦ ἱεροῦ κανόνος ἡμῖν νομοθετηθέντα, τῶν δὲ λοιπῶν ἐνεργειῶν ἀπέχεσθαι· ἀρκετὸν γὰρ τῷ τοιούτῳ ἡ συγγνώμη. Εὐλογεῖν δὲ ἕτερον τὸν τὰ οἰκεῖα τημελεῖν ὀφείλοντα τραύματα, ἀνακόλουθον· εὐλογία γάρ, ἁγιασμοῦ μετάδοσίς ἐστιν· ὁ δὲ τοῦτον μὴ ἔχων, διὰ τὸ ἐκ τῆς ἀγνοίας παράπτωμα, πῶς ἑτέρῳ μεταδώσει; Μήτε τοίνυν δημοσίᾳ, μήτε ἰδίᾳ εὐλογείτω· μήτε τὸ σῶμα τοῦ Κυρίου διανεμέτω ἑτέροις, μήτε τι ἄλλο λειτουργείτω· ἀλλ᾿ ἀρκούμενος τῇ προεδρίᾳ προσκλαιέτω τῷ Κυρίῳ, συγχωρηθῆναι αὐτῷ τὸ ἐκ τῆς ἀγνοίας ἀνόμημα. Πρόδηλον γάρ, ὡς ὁ τοιοῦτος ἄθεσμος γάμος διαλυθήσεται, καὶ οὐδαμῶς ὁ ἀνὴρ μετουσίαν ἕξει πρὸς τήν, δι᾿ ἧς τῆς ἱερᾶς ἐνεργείας ἐστέρηται.

Канон 27 Клирици носе клиричку одећу, не неприличну

Нико од уписаних у клир да не облачи неприличну одећу, ни док борави у граду, ни док иде путем, него нека користи одела која су већ додељена онима уписаним у клир; ако ли неко тако нешто учини, нека буде одлучен на једну седмицу.

Μηδεὶς τῶν ἐν κλήρῳ καταλεγομένων ἀνοίκειον ἐσθῆτα ἀμφιεννύσθω, μήτε ἐν πόλει διάγων, μήτε ἐν ὁδῷ βαδίζων, ἀλλὰ στολαῖς κεχρήσθω ταῖς ἤδη τοῖς ἐν κλήρῳ καταλεγομένοις ἀπονεμηθείσαις· εἰ δέ τις διαπράξοιτο τὸ τοιοῦτον, ἐπὶ ἑβδομάδα μίαν ἀφοριζέσθω.

Канон 28 Грожђе се благосиља посебно, не даје се са Причешћем

Пошто смо сазнали да у разним црквама, по неком укорењеном обичају, приносе грожђе на жртвеник, и служитељи га спајају са бескрвном жртвом приноса, тако да заједно деле обоје народу, нашли смо за право да убудуће нико од свештеника то не чини, него да причасти народ само приносом, ради оживотворења и опроштаја грехова; а принос грожђа сматрајући првинама, свештеници нека их посебно благосиљају, и деле их онима који траже, ради благодарења Дародавцу плодова, кроз које, по божанској наредби, наша тела расту и хране се. Ако ли, дакле, неки клирик учини нешто противно наређеном, да се свргне.

Ἐπειδὴ ἐν διαφόροις ἐκκλησίαις μεμαθήκαμεν, σταφυλῆς ἐν τῷ θυσιαστηρίῳ προσφερομένης κατά τι κρατῆσαν ἔθος, τοὺς λειτουργοὺς ταύτην τῇ ἀναιμάκτῳ τῆς προσφορᾶς θυσίᾳ συνάπτοντας, οὕτως ἅμα τῷ λαῷ διανέμειν ἀμφότερα, συνείδομεν, ὥστε μηκέτι τοῦτό τινα τῶν ἱερωμένων ποιεῖν, ἀλλ᾿ εἰς ζωοποίησιν, καὶ ἁμαρτιῶν ἄφεσιν, τῷ λαῷ τῆς προσφορᾶς μόνης μεταδιδόναι· ὡς ἀπαρχὴν δὲ τὴν τῆς σταφυλῆς λογιζομένους προσένεξιν, ἰδικῶς τοὺς ἱερεῖς εὐλογοῦντας, τοῖς αἰτοῦσι ταύτης μεταδιδόναι, πρὸς τὴν τοῦ δοτῆρος τῶν καρπῶν εὐχαριστίαν, δι᾿ ὧν τὰ σώματα ἡμῶν, κατὰ τὸν θεῖον ὅρον, αὔξει τε καὶ ἐκτρέφεται. Εἴ τις οὖν κληρικὸς παρὰ τὰ διατεταγμένα ποιήσοι, καθαιρείσθω.

Канон 29 Нема разрешења поста Великог четвртка

Правило оних у Картагени прописује да се свете тајне жртвеника не врше осим од стране постећих људи, изузев једног годишњег дана, у који се врши Господња вечера, можда тада, због неких месних разлога корисних Цркви, будући да су се тако божанствени Оци послужили том икономијом. Пошто нас, дакле, ништа не наводи да напустимо тачност, одређујемо, следећи апостолска и отачка предања, да не треба у Четрдесетници, у последњој седмици, разрешавати пост четвртка, и тако обешчастити читаву Четрдесетницу.

Ὁ τῶν ἐν Καρθαγένῃ διαγορεύει κανών, ὥστε, ἅγια θυσιαστηρίου, εἰ μὴ ὑπὸ νηστικῶν ἀνθρώπων, μὴ ἐπιτελεῖσθαι, ἐξῃρημένης μιᾶς ἐτησίας ἡμέρας, ἐν ᾗ τὸ Κυριακὸν δεῖπνον ἐπιτελεῖται, ἴσως τηνικαῦτα, διά τινας κατὰ τοὺς τόπους προφάσεις τῇ ἐκκλησίᾳ λυσιτελεῖς, τῶν θείων ἐκείνων Πατέρων τοιαύτῃ χρησαμένων οἰκονομίᾳ. Μηδενὸς οὖν ἡμᾶς ἐνάγοντος καταλιπεῖν τὴν ἀκρίβειαν, ὁρίζομεν, ἀποστολικαῖς καὶ πατρικαῖς ἑπόμενοι παραδόσεσι, μὴ δεῖν ἐν Τεσσαρακοστῇ τῇ ὑστέρᾳ ἑβδομάδι τὴν πέμπτην λύειν, καὶ ὅλην τὴν Τεσσαρακοστὴν ἀτιμάζειν.

Канон 30 Свештеници у варварским црквама који се одвоје од жена

Желећи да све чинимо ради изградње Цркве, одлучили смо да учинимо икономију и за свештенике у варварским црквама; тако да, ако мисле да треба да пређу апостолско правило о томе да се не отпушта своја жена под изговором побожности, и да чине више од онога што је одређено, и стога, по споразуму са својим супругама, уздржавају се од међусобног општења, одређујемо да они више никако не живе заједно с њима, како би нам тиме пружили потпун доказ свог обећања. А ово смо им допустили не због нечег другог, него због малодушности њихове намере и туђег и нечистог карактера њихових обичаја.

Πάντα πρὸς οἰκοδομὴν τῆς ἐκκλησίας βουλόμενοι διαπράττεσθαι, καὶ τοὺς ἐν ταῖς βαρβαρικαῖς ἐκκλησίαις ἱερέας οἰκονομεῖν διεγνώκαμεν· ὥστε, εἰ τὸν ἀποστολικὸν κανόνα, τὸν περὶ τοῦ προφάσει εὐλαβείας τὴν οἰκείαν γαμετὴν μὴ ἐκβάλλειν, ὑπεραναβαίνειν οἴονται δεῖν, καὶ πέραν τῶν ὁρισθέντων ποιεῖν, ἐκ τούτου τε μετὰ τῶν οἰκείων συμφωνοῦντες συμβίων, τῆς πρὸς ἀλλήλους ὁμιλίας ἀπέχονται· ὁρίζομεν, τούτους μηκέτι ταύταις συνοικεῖν καθ᾿ οἱονδήποτε τρόπον, ὡς ἂν ἡμῖν ἐντεῦθεν ἐντελῆ τῆς ὑποσχέσεως παρέξοιεν τὴν ἀπόδειξιν. Πρὸς τοῦτο δὲ αὐτοῖς, οὐ δι᾿ ἄλλο τι, ἢ διὰ τὴν τῆς γνώμης μικροψυχίαν, καὶ τὸ τῶν ἠθῶν ἀπεξενωμένον, καὶ ἀπαγές, ἐνδεδώκαμεν.

Канон 31 Литургија или крштење у кућним параклисима захтева пристанак епископа

Одређујемо да клирици који служе литургију или крштавају у молитвеним домовима унутар кућа, ово чине по сагласности месног епископа; тако да, ако неки клирик ово не буде тако чувао, да се свргне.

Τοὺς ἐν τοῖς εὐκτηρίοις οἴκοις, ἔνδον οἰκίας τυγχάνουσι, λειτουργοῦντας, ἢ βαπτίζοντας κληρικούς, ὑπὸ γνώμην τοῦτο πράττειν τοῦ κατὰ τόπον ἐπισκόπου, ὁρίζομεν· ὥστε, εἴ τις κληρικὸς μὴ τοῦτο οὕτω παραφυλάξῃ, καθαιρείσθω.

Канон 32 Вода се мора мешати са евхаристијским вином

Пошто је дошло до нашег знања да у земљи Јерменаца они који врше бескрвну жртву приносе на светој трпези само вино, не мешајући у њега воду, позивајући се на учитеља Цркве Јована Златоустог, који у тумачењу Јеванђеља по Матеју каже ово: Због чега, уставши, није пио воду, него вино? Ишчупавши из корена другу злу јерес; јер, пошто неки у тајнама употребљавају воду, показујући да је и када је предао тајне, и када је, уставши, без тајни поставио обичну трпезу, употребио вино, од рода, каже, чокота; а чокот рађа вино, а не воду; и на основу тога мисле да учитељ обара приношење воде у светој жртви: да убудуће не би остали у незнању, ми правоверно откривамо мисао Оца. Јер, пошто је зла јерес Идропарастата, то јест водоприносилаца, древна, који уместо вина употребљавају у својој жртви само воду, овај богоносни муж, побијајући безакону науку такве јереси, и показујући да они поступају супротно апостолском предању, саставио је наведени говор. Јер је и у цркви којом је он управљао, где му је поверено пастирско старешинство, предао да се вода меша са вином кад год треба вршити бескрвну жртву, указујући на мешавину крви и воде из часног ребра нашег Искупитеља и Спаситеља Христа Бога, која је истекла ради оживотворења читавог света и искупљења грехова; и у свакој цркви, заиста, где су засијала духовна светила, влада овај богодани ред. Јер и Јаков, брат по телу Христа Бога нашег, коме је прво поверен престо цркве Јерусалимске, и Василије, архиепископ Кесаријски, чија је слава прошла кроз целу васељену, предавши нам писмено тајинствено свештенодејство, изложили су да се свети путир у божанској литургији тако допуњава водом и вином. И свети Оци сабрани у Картагени овако изричито поменуше: да се у светињама не приноси ништа више од тела и крви Господње, као што је и сам Господ предао, то јест хлеб и вино помешано с водом. Ако, дакле, неки епископ или презвитер не поступа по реду који су предали Апостоли, мешајући воду са вином и тако приносећи пречисту жртву, да се свргне, као онај који непотпуно објављује тајну, и уводи новине у оно што је предато.

Ἐπειδὴ εἰς γνῶσιν ἡμετέραν ἦλθεν, ὡς ἐν τῇ τῶν Ἀρμενίων χώρᾳ οἶνον μόνον ἐν τῇ ἱερᾷ τραπέζῃ προσάγουσιν, ὕδωρ αὐτῷ μὴ μιγνύντες, οἱ τὴν ἀναίμακτον θυσίαν ἐπιτελοῦντες, προτιθέμενοι τὸν τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλον Ἰωάννην τὸν Χρυσόστομον, φάσκοντα, διὰ τῆς εἰς τὸ κατὰ Ματθαῖον Εὐαγγέλιον ἑρμηνείας, ταῦτα· Τίνος ἕνεκεν οὐχ ὕδωρ ἔπιεν ἀναστάς, ἀλλ᾿ οἶνον; ἄλλην αἵρεσιν πονηρὰν πρόρριζον ἀνασπῶν· ἐπειδὴ γάρ εἰσί τινες ἐν τοῖς μυστηρίοις ὕδατι κεχρημένοι, δεικνύς, ὅτι, καὶ ἡνίκα τὰ μυστήρια παρέδωκε, καὶ ἡνίκα ἀναστάς, χωρὶς μυστηρίων καὶ ψιλὴν τράπεζαν παρετίθετο, οἴνῳ ἐχρῆτο ἐκ τοῦ γεννήματος, φησί, τῆς ἀμπέλου· ἄμπελος δὲ οἶνον, οὐχ ὕδωρ γεννᾷ· ἐκ τούτου τε τὸν διδάσκαλον οἴονται ἀνατρέπειν τὴν τοῦ ὕδατος ἐν τῇ ἱερᾷ θυσίᾳ προσαγωγήν. Ὡς ἂν μὴ καὶ ἀπὸ τοῦ νῦν κατέχοιντο τῇ ἀγνοίᾳ, τὴν τοῦ Πατρὸς διάνοιαν ὀρθοδόξως ἀποκαλύπτομεν. Τῆς γὰρ πονηρᾶς τῶν Ὑδροπαραστατῶν αἱρέσεως παλαιᾶς ὑπαρχούσης, οἳ ἀντὶ οἴνου μόνῳ τῷ ὕδατι ἐν τῇ οἰκείᾳ θυσίᾳ κέχρηνται, ἀνασκευάζων οὗτος ὁ θεοφόρος ἀνὴρ τὴν παράνομον τῆς τοιαύτης αἱρέσεως διδαχήν, καὶ δεικνύς, ὡς ἐξ ἐναντίας τῆς ἀποστολικῆς ἵενται παραδόσεως, τὸν εἰρημένον κατεσκεύασε λόγον. Ἐπεὶ καὶ τῇ κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίᾳ, ἔνθα τὴν ποιμαντικὴν ἐνεχειρίσθη ἡγεμονίαν, ὕδωρ οἴνῳ μιγνύναι παρέδωκεν, ἡνίκα τὴν ἀναίμακτον θυσίαν ἐπιτελεῖσθαι δεήσειε, τὴν ἐκ τῆς τιμίας πλευρᾶς τοῦ λυτρωτοῦ ἡμῶν καὶ Σωτῆρος Χριστοῦ τοῦ θεοῦ ἐξ αἵματος καὶ ὕδατος κρᾶσιν παραδεικνύς, ἥτις εἰς ζωοποίησιν παντὸς τοῦ κόσμου ἐξεχύθη, καὶ ἁμαρτιῶν ἀπολύτρωσιν· καὶ κατὰ πᾶσαν δὲ ἐκκλησίαν, ἔνθα οἱ πνευματικοὶ φωστῆρες ἐξέλαμψαν, ἡ θεόσδοτος αὕτη τάξις κρατεῖ. Καὶ γὰρ καὶ Ἰάκωβος ὁ κατὰ σάρκα Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν ἀδελφός, ὃς τῆς Ἱεροσολυμιτῶν ἐκκλησίας πρῶτος τὸν θρόνον ἐνεπιστεύθη, καὶ Βασίλειος ὁ τῆς Καισαρέων ἀρχιεπίσκοπος, οὗ τὸ κλέος κατὰ πᾶσαν τὴν οἰκουμένην διέδραμεν, ἐγγράφως τὴν μυστικὴν ἡμῖν ἱερουργίαν παραδεδωκότες, οὕτω τελειοῦν ἐν τῇ θείᾳ λειτουργίᾳ ἐξ ὕδατός τε καὶ οἴνου τὸ ἱερὸν ποτήριον ἐκδεδώκασι. Καὶ οἱ ἐν Καρθαγένῃ συναχθέντες ὅσιοι Πατέρες, οὕτω ῥητῶς ἐπεμνήσθησαν, ἵνα ἐν τοῖς ἁγίοις μηδὲν πλέον τοῦ σώματος καὶ τοῦ αἵματος τοῦ Κυρίου προσενεχθείη, ὡς καὶ αὐτὸς ὁ Κύριος παραδέδωκε, τοὐτέστιν ἄρτου καὶ οἴνου ὕδατι μεμιγμένου. Εἴ τις οὖν ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, μὴ κατὰ τὴν παραδοθεῖσαν ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων τάξιν ποιεῖ, καὶ ὕδωρ οἴνῳ μιγνύς, οὕτω τὴν ἄχραντον προσάγει θυσίαν, καθαιρείσθω, ὡς ἀτελῶς τὸ μυστήριον ἐξαγγέλλων, καὶ καινίζων τὰ παραδεδομένα.

Канон 33 Клирици се бирају по достојности, не по свештеничком пореклу

Пошто смо сазнали да се у земљи Јерменаца у клир уврштавају само они из свештеничког рода, следећи јудејске обичаје они који то покушавају чинити, а неки од њих, и без пострига, постављају се за свете појце и чтеце божанског храма; нашли смо за право да убудуће онима који желе некога уздићи у клир не буде дозвољено да гледају на род онога који се поставља; него, испитујући да ли су достојни, по одредбама постављеним у светим правилима, да буду уврштени у клир, да ове постављају за црквена лица, било да су потекли од предака свештеника, било да нису. Али, такође, никоме уопште не дозвољавати да са амвона, по чину оних уврштених у клир, изговара народу божанске речи, осим ако такав прими свештенички постриг, и канонски прими благослов од свог пастира. Ако ли се неко ухвати да чини супротно горе написаном, да се одлучи.

Ἐπειδή περ ἔγνωμεν ἐν τῇ Ἀρμενίων χώρᾳ, μόνους ἐν κλήρῳ, τοὺς ἐκ γένους ἱερατικοῦ κατατάττεσθαι, Ἰουδαϊκοῖς ἔθεσιν ἑπομένων τῶν τοῦτο πράττειν ἐπιχειρούντων, τινὰς δὲ αὐτῶν καὶ μὴ ἀποκειρομένους, ἱεροψάλτας, καὶ ἀναγνώστας τοῦ θείου ναοῦ καθίστασθαι· συνείδομεν, ὥστε ἀπὸ τοῦ νῦν, μὴ ἐξεῖναι τοῖς εἰς κλῆρον βουλομένοις προάγειν τινάς, εἰς τὸ γένος ἀποβλέπειν τοῦ προχειριζομένου· ἀλλὰ δοκιμάζοντες, εἰ ἄξιοι εἶεν, κατὰ τοὺς τεθέντας ἐν τοῖς ἱεροῖς κανόσιν ὅρους, ἐν κλήρῳ καταλεγῆναι, τούτους ἐκκλησιαστικοὺς προχειρίζεσθαι, εἴτε καὶ ἐκ προγόνων γεγόνασιν ἱερέων, εἴτε καὶ μή. Ἀλλὰ μηδέ τινα τῶν ἁπάντων συγχωρεῖν ἐπ᾿ ἄμβωνος, κατὰ τὴν τῶν ἐν τῷ κλήρῳ καταλεγομένων τάξιν, τοὺς θείους τῷ λαῷ λόγους ἀποφωνεῖν· εἰ μή τι ἂν ἱερατικῇ κουρᾷ χρήσηται ὁ τοιοῦτος, καὶ τὴν εὐλογίαν ὑπὸ τοῦ οἰκείου ποιμένος κανονικῶς ὑποδέξηται. Εἰ δέ τις φωραθείη παρὰ τὰ προγεγραμμένα ποιῶν, ἀφοριζέσθω.

Канон 34 Клирици и монаси заверници губе свој степен

А и ово свештено правило јасно прописује, да је злочин завере или дружине посвуда забрањен и спољашњим законима, а много више приличи забранити да се то догађа у Цркви Божјој; и ми се старамо да пазимо на то, да ако се нађу неки клирици или монаси да се или заверенички удружују, или праве дружине, или кују сплетке против епископа или сасвештеника, нека сасвим отпадну од свог степена.

Καὶ τοῦτο δὲ τοῦ ἱερατικοῦ κανόνος σαφῶς διαγορεύοντος, ὡς τὸ τῆς συνωμοσίας, ἢ φρατρίας ἔγκλημα καὶ παρὰ τῶν ἔξω νόμων πάντῃ κεκώλυται, πολλῷ δὲ μᾶλλον ἐν τῇ τοῦ Θεοῦ ἐκκλησίᾳ τοῦτο γίνεσθαι ἀπαγορεύειν προσήκει· καὶ ἡμεῖς παραφυλάττειν σπουδάζομεν, ὡς εἴ τινες κληρικοί, ἢ μοναχοὶ εὑρεθεῖεν ἢ συνομνύμενοι, ἢ φατριάζοντες, ἢ κατασκευὰς τυρεύοντες ἐπισκόπων, ἢ συγκληρικῶν, ἐκπιπτέτωσαν πάντῃ τοῦ οἰκείου βαθμοῦ.

Канон 35 Митрополит не сме присвојити имовину преминулог епископа

Нека ниједном од свих митрополита не буде дозвољено, кад умре епископ који је под његовим престолом, да одузима или присваја његове ствари, или ствари његове цркве; него нека остану под чувањем клира цркве чији је покојни био председник, до постављења другог епископа; осим ако у истој цркви нису остали клирици; јер тада ће митрополит ово чувати неумањено, предајући све епископу који ће бити рукоположен.

Μὴ ἐξέστω τινὶ τῶν ἁπάντων μητροπολιτῶν, τελευτῶντος ἐπισκόπου τελοῦντος ὑπὸ τὸν κατ᾿ αὐτὸν θρόνον, τὰ αὐτοῦ πράγματα, ἢ τῆς κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίας, ἀφαιρεῖσθαι, ἢ σφετερίζεσθαι· ἀλλ᾿ ὑπὸ παραφυλακὴν ἔστωσαν τοῦ κλήρου τῆς ἐκκλησίας, ἧς ὁ τελευτήσας ἐτύγχανε πρόεδρος, μέχρι τῆς ἑτέρου ἐπισκόπου προαγωγῆς· ἐκτὸς εἰμὴ κληρικοὶ ἐν τῇ αὐτῇ ἐκκλησίᾳ οὐχ ὑπελείφθησαν· τηνικαῦτα γὰρ ὁ μητροπολίτης ταῦτα παραφυλάξει ἀμείωτα, τῷ χειροτονηθησομένῳ ἐπισκόπῳ πάντα ἀποδιδούς.

Канон 36 Ранг Цариграда и ред престола

Обнављајући оно што су законом одредили стотину педесет светих Отаца сабраних у овом Богом чуваном и царском граду, и шест стотина тридесет сабраних у Халкидону, одређујемо да престо Цариграда ужива једнаке повластице са престолом старијег Рима, и да се у црквеним стварима велича као онај, будући други после њега; после кога нека се броји престо великог града Александрије, затим Антиохије, а после овога, престо града Јерусалима.

Ἀνανεούμενοι τὰ παρὰ τῶν ἑκατὸν πεντήκοντα ἁγίων Πατέρων, τῶν ἐν τῇ θεοφυλάκτῳ ταύτῃ καὶ βασιλίδι πόλει συνελθόντων, καὶ τῶν ἑξακοσίων τριάκοντα, τῶν ἐν Χαλκηδόνι συναθροισθέντων νομοθετηθέντα, ὁρίζομεν, ὥστε τὸν Κωνσταντινουπόλεως θρόνον τῶν ἴσων ἀπολαύειν πρεσβείων τοῦ τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης θρόνου, καὶ ἐν τοῖς ἐκκλησιαστικοῖς, ὡς ἐκεῖνον, μεγαλύνεσθαι πράγμασι, δεύτερον μετ᾿ ἐκεῖνον ὑπάρχοντα, μεθ᾿ ὃν τῆς Ἀλεξανδρέων μεγαλοπόλεως ἀριθμείσθω θρόνος, εἶτα ὁ Ἀντιοχείας, καὶ μετὰ τοῦτον, ὁ τῆς Ἱεροσολυμιτῶν πόλεως.

Канон 37 Епископи који не могу доћи до својих седишта задржавају своја права

Пошто су у разна времена биле варварске најезде, и многобројни градови су тиме потпали под руку безаконика, тако да председник таквог града, после рукоположења над њим, није могао заузети свој престо, и на њему се свештено настанити, и тако, по устаљеном обичају, вршити рукоположења и све оно што епископу припада; ми, чувајући часно и поштовано за свештенство, и никако не желећи да незнабожачко насиље делује на штету црквених права, нашли смо за право да се онима тако рукоположеним, а који због наведеног разлога нису настањени на својим престолима, сачува неповређено право; тако да и рукоположења разних клирика канонски врше, и власт председништва по свом одређењу употребљавају, и да свака управа која од њих потиче буде тврда и законита. Јер, кад је тачност ограничена временом нужде, граница икономије се тиме не сужава.

Ἐπειδὴ κατὰ διαφόρους καιροὺς βαρβαρικαὶ γεγόνασιν ἔφοδοι, καὶ πλεῖσται πόλεις ἐντεῦθεν ὑποχείριοι τοῖς ἀνόμοις κατέστησαν, ὡς ἐντεῦθεν μὴ δυνηθῆναι τὸν τῆς τοιαύτης πόλεως πρόεδρον, μετὰ τὴν ἐπ᾿ αὐτῷ χειροτονίαν, τὸν οἰκεῖον θρόνον καταλαβεῖν, καὶ ἐν αὐτῷ ἱερατικῇ καταστάσει ἐνιδρυθῆναι, καὶ οὕτω κατὰ τὸ κρατῆσαν ἔθος τὰς χειροτονίας, καὶ πάντα, ἃ τῷ ἐπισκόπῳ ἀνήκει, πράττειν τε καὶ μεταχειρίζεσθαι· ἡμεῖς τὸ τίμιον, καὶ σεβάσμιον τῇ ἱερωσύνῃ φυλάττοντες, καὶ μηδαμῶς πρὸς λύμην τῶν ἐκκλησιαστικῶν δικαίων τὴν ἐθνικὴν ἐπήρειαν ἐνεργεῖσθαι βουλόμενοι, τοῖς οὕτω χειροτονηθεῖσι, καὶ διὰ τὴν προκειμένην αἰτίαν ἐν τοῖς ἑαυτῶν μὴ ἐγκαταστᾶσι θρόνοις, τὸ ἀπροκριμάτιστον τηρεῖσθαι συνεωράκαμεν, ὥστε καὶ χειροτονίας κληρικῶν διαφόρων κανονικῶς ποιεῖν, καὶ τῇ τῆς προεδρίας αὐθεντίᾳ κατὰ τὸν ἴδιον ὅρον κεχρῆσθαι, καὶ βεβαίαν, καὶ νενομισμένην εἶναι πᾶσαν ὑπ᾿ αὐτῶν προϊοῦσαν διοίκησιν. Οὐ γὰρ ὑπὸ τοῦ τῆς ἀνάγκης καιροῦ τῆς ἀκριβείας περιγραφείσης, ὁ τῆς οἰκονομίας ὅρος περιορισθήσεται.

Канон 38 Црквени ред следи грађански ред нових градова

И ми чувамо правило постављено од наших Отаца, које овако прописује: Ако неки град буде обновљен царском влашћу, или убудуће буде обновљен, нека и ред црквених ствари следи грађанске и јавне обрасце.

Τὸν ἐκ τῶν Πατέρων ἡμῶν τεθέντα κανόνα καὶ ἡμεῖς παραφυλάττομεν, τὸν οὕτω διαγορεύοντα· Εἴ τις ἐκ βασιλικῆς ἐξουσίας ἐκαινίσθη πόλις, ἢ αὖθις καινισθείη, τοῖς πολιτικοῖς καὶ δημοσίοις τύποις καὶ ἡ τῶν ἐκκλησιαστικῶν πραγμάτων τάξις ἀκολουθείτω.

Канон 39 Повластице Кипарске столице сачуване у изгнанству

Пошто се наш брат и саслужитељ Јован, председник острва Кипра, заједно са својим народом преселио у Хелеспонтску област, због варварских најезда, и ради ослобођења од незнабожачког ропства, и да би се чисто покорио скиптрима пресветле хришћанске власти, из поменутог острва, промислом човекољубивог Бога и трудом нашег христољубивог и побожног цара, налазимо за право да се неизмењено сачувају повластице дате престолу поменутог мужа од стране богоносних Отаца који су се раније сабрали у Ефесу; тако да Нова Јустинијанопоља има право Цариграда, и да најбогољубивији епископ постављен над њом председава свима из Хелеспонтске области, и да буде рукополаган од сопствених епископа, по древном обичају. Јер су и наши богоносни Оци одлучили да се обичаји у свакој цркви чувају, при чему је епископ града Кизика подложан председнику поменуте Јустинијанопоље, по угледу на све остале епископе који су под поменутим најбогољубивијим председником Јованом, од кога ће, кад буде потребно, бити рукоположен и епископ тог истог града Кизика.

Τοῦ ἀδελφοῦ καὶ συλλειτουργοῦ ἡμῶν Ἰωάννου, τοῦ τῆς Κυπρίων νήσου προέδρου, ἅμα τῷ οἰκείῳ λαῷ, ἐπὶ τὴν Ἑλλησπόντιον ἐπαρχίαν, διά τε τὰς βαρβαρικὰς ἐφόδους, διά τε τὸ τῆς ἐθνικῆς ἐλευθερωθῆναι δουλείας, καὶ καθαρῶς τοῖς σκήπτροις τοῦ χριστιανικωτάτου κράτους ὑποταγῆναι, τῆς εἰρημένης μεταναστάντος νήσου, προνοίᾳ τοῦ φιλανθρώπου Θεοῦ, καὶ μόχθῳ τοῦ φιλοχρίστου καὶ εὐσεβοῦς ἡμῶν βασιλέως, συνορῶμεν, ὥστε ἀκαινοτόμητα διαφυλαχθῆναι τὰ παρὰ τῶν ἐν Ἐφέσῳ τὸ πρότερον συνελθόντων θεοφόρων Πατέρων τῷ θρόνῳ τοῦ προγεγραμμένου ἀνδρὸς παρασχεθέντα προνόμια, ὥστε τὴν νέαν Ἰουστινιανούπολιν τὸ δίκαιον ἔχειν τῆς Κωνσταντινουπόλεως, καὶ τὸν ἐπ᾿ αὐτῇ καθιστάμενον θεοφιλέστατον ἐπίσκοπον, πάντων προεδρεύειν τῶν τῆς Ἑλλησποντίων ἐπαρχίας, καὶ ὑπὸ τῶν οἰκείων ἐπισκόπων χειροτονεῖσθαι, κατὰ τὴν ἀρχαίαν συνήθειαν. Τὰ γὰρ ἐν ἑκάστῃ ἐκκλησίᾳ ἔθη, καὶ οἱ θεοφόροι ἡμῶν Πατέρες παραφυλάττεσθαι διεγνώκασι, τοῦ τῆς Κυζικηνῶν πόλεως ἐπισκόπου ὑποκειμένου τῷ προέδρῳ τῆς εἰρημένης Ἰουστινιανουπόλεως, μιμήσει τῶν λοιπῶν ἁπάντων ἐπισκόπων, τῶν ὑπὸ τὸν λεχθέντα θεοφιλέστατον πρόεδρον Ἰωάννην, ὑφ᾿ οὗ χρείας καλούσης, καὶ ὁ τῆς αὐτῆς Κυζικηνῶν πόλεως ἐπίσκοπος χειροτονηθήσεται.

Канон 40 Најнижи узраст од десет година за монашки постриг

Пошто је прилепити се Богу, повлачењем из буке живота, врло спасоносно, не треба нас без испитивања и не у право време примати оне који бирају самотнички живот, него треба чувати и у томе границу коју су нам предали Оци; тако да исповест живота по Богу треба тада примати, кад је већ тврда, и настаје из знања и суда, после навршетка разума. Нека, дакле, онај који треба да прими монашки јарам не буде млађи од десет година, при чему испитивање о томе остаје на председнику, ако сматра корисним да се време за њега продужи, ради увођења и утврђивања у животу. Јер, иако велики Василије у својим светим правилима прописује да се она која добровољно приноси себе Богу, и прихвата девственост, у седамнаестој години убраја у ред девица; ипак, следећи пример о удовицама и ђаконисама, ми смо сразмерно одредили поменуто време за оне који су изабрали самотнички живот. Јер је у божанском Апостолу написано да се удовица у Цркви уписује у шездесетој години; а свете правила предају да се ђакониса рукополаже у четрдесетој години, видевши да Црква постаје јача божанском благодаћу и напредује, и да је постојаност верних у чувању божанских заповести чврста и сигурна; што смо и ми, најбоље схвативши, управо одредили, брзо утискујући, као неки печат, благослов благодати на онога који треба да започне подвиге по Богу, водећи га тиме да не оклева дуго и не устручава се, него га подстичући и на избор и на утврђивање у добру.

Ἐπειδὴ τῷ Θεῷ κολλᾶσθαι, διὰ τῆς ἐκ τῶν τοῦ βίου θορύβων ἀναχωρήσεως, λίαν ἐστὶ σωτήριον, χρὴ μὴ ἀνεξετάστως ἡμᾶς παρὰ τὸν καιρὸν τοὺς τὸν μονήρη βίον αἱρουμένους προσίεσθαι, ἀλλὰ τὸν παραδοθέντα ἡμῖν παρὰ τῶν Πατέρων καὶ ἐν αὐτοῖς φυλάττειν ὅρον· ὥστε τὴν ὁμολογίαν τοῦ κατὰ Θεὸν βίου, τότε προσίεσθαι δεῖ, ὡς ἤδη βεβαίαν, καὶ ἀπὸ γνώσεως, καὶ κρίσεως γινομένην, μετὰ τὴν τοῦ λόγου συμπλήρωσιν. Ἔστω τοίνυν ὁ μέλλων τὸν μοναχικὸν ὑπέρχεσθαι ζυγόν, οὐχ ἥττων ἢ δεκαετής, ἐν τῷ προέδρῳ κειμένης καὶ τῆς ἐπὶ τούτῳ δοκιμασίας, εἰ εἰς τὸν χρόνον αὐτῷ αὐξηθῆναι λυσιτελέστερον ἡγεῖται, πρὸς τὴν ἐν τῷ βίῳ εἰσαγωγήν, καὶ κατάστασιν. Εἰ γὰρ καὶ ὁ μέγας Βασίλειος, ἐν τοῖς ἱεροῖς αὐτοῦ κανόσι, τὴν ἑκουσίως ἑαυτὴν προάγουσαν τῷ Θεῷ, καὶ τὴν παρθενίαν ἀσπαζομένην, τὸν ἑπτακαιδέκατον διανύουσαν χρόνον, τῷ τῶν παρθένων τάγματι ἀριθμεῖσθαι νομοθετεῖ· ἀλλ᾿ οὖν τῷ περὶ τῶν χηρῶν τε, καὶ διακονισσῶν παραδείγματι παρακολουθήσαντες, εἰς τὸν εἰρημένον χρόνον ἀναλόγως τοὺς τὸν μονήρη βίον ἑλομένους περιεστήσαμεν. Ἐν γὰρ τῷ θείῳ Ἀποστόλῳ γέγραπται, ἑξήκοντα ἐτῶν τὴν ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ καταλέγεσθαι χήραν· οἱ δὲ ἱεροὶ κανόνες, τεσσαράκοντα ἐτῶν τὴν διακόνισσαν χειροτονεῖσθαι παραδεδώκασι, τὴν ἐκκλησίαν χάριτι θείᾳ κραταιοτέραν γινομένην, καὶ ἐπὶ τὰ πρόσω βαίνουσαν ἑωρακότες, καὶ τὸ τῶν πιστῶν πρὸς τὴν τῶν θείων ἐντολῶν τήρησιν πάγιόν τε καὶ ἀσφαλές· ὅπερ καὶ ἡμεῖς ἄριστα κατανοήσαντες, ἀρτίως διωρισάμεθα, τὴν εὐλογίαν τῆς χάριτος, τῷ μέλλοντι τῶν κατὰ Θεὸν ἀγώνων ἐνάρχεσθαι, ὥσπερ τινὰ σφραγῖδα ταχέως ἐνσημαινόμενοι, ἐντεῦθεν αὐτὸν πρὸς τὸ μὴ ἐπὶ πολὺ ὀκνεῖν καὶ ἀναδύεσθαι προβιβάζοντες, μᾶλλον μὲν οὖν καὶ πρὸς τὴν τοῦ ἀγαθοῦ παρορμῶντες ἐκλογὴν καὶ κατάστασιν.

Канон 41 Испосници се најпре испитују у манастиру

Они у градовима или селима који желе да се повуку у испоснице, и да се сами по себи предају себи, треба прво да ступе у манастир, и да се обучавају пустињачком животу; и три године да буду покорни поглавару манастира у страху Божјем, и да у свему испуне послушност, као што приличи; и тако, исповедајући своју одлуку за такав живот, и да га добровољно прихватају свим срцем, буду испитани од месног председника. Затим, тако, још једну годину да остану изван испоснице, да би се њихова намера потпуније показала. Јер тада ће дати потпуно уверење да не трагају за празном славом, него да ту тишину следе ради самог истинског добра. А после навршетка толиког времена, ако остану у истој одлуци, нека буду затворени, и нека им више не буде дозвољено да, кад год пожеле, напусте такав боравак; осим ако их ка томе не привуче општа корист и добробит, или нека друга нужда која их гони ка смрти, и то с благословом месног епископа. А оне који, без наведених разлога, покушају да изађу из својих станишта, треба најпре против воље затворити у поменуту испосницу, а потом их лечити постовима и другим строгостима, знајући, по писму, да нико ко стави руку своју на плуг, и обазре се натраг, није способан за царство небеско.

Τοὺς ἐν πόλεσιν, ἢ χωρίοις, ἐν ἐγκλείστραις βουλομένους ἀναχωρεῖν, καὶ ἑαυτοῖς κατὰ μόνας προσέχειν, πρότερον ἐν μοναστηρίῳ εἰσιέναι δεῖ, καὶ τὴν ἀναχωρητικὴν παιδοτριβεῖσθαι διαγωγήν· καὶ ἐπὶ τριετῆ χρόνον τῷ τῆς μονῆς ἐξάρχοντι ἐν φόβῳ Θεοῦ ὑποτάττεσθαι· καὶ τὴν κατὰ πάντα, ὡς προσῆκεν, ὑπακοὴν ἐκπληροῦν, καὶ οὕτως ὁμολογοῦντας περὶ τῆς ἐν τῷ τοιούτῳ βίῳ προαιρέσεως, καὶ ὡς ἐξ ὅλης καρδίας ἑκουσίως τοῦτον ἀσπάζονται, ὑπὸ τοῦ κατὰ τόπον δοκιμάζεσθαι προέδρου. Εἶθ᾿ οὕτως, ἐφ᾿ ἕτερον ἐνιαυτόν, ἔξωθεν προσκαρτερεῖν τῆς ἐγκλείστρας, ὡς ἂν ὁ σκοπὸς αὐτῶν πλειόνως φανερωθείη. Τηνικαῦτα γὰρ πληροφορίαν παρέξουσιν, ὡς, οὐ κενὴν θηρώμενοι δόξαν, ἀλλὰ δι᾿ αὐτὸ τὸ ὄντως καλὸν τὴν ἡσυχίαν ταύτην μεταδιώκουσι. Μετὰ δὲ τὴν τοσούτου χρόνου συμπλήρωσιν, εἰ τῇ αὐτῇ προαιρέσει ἐμμένοιεν, ἐγκεκλεῖσθαι αὐτούς, καὶ μηκέτι τούτοις ἐξεῖναι, ὅτε βούλονται, τῆς τοιαύτης καταμονῆς ἀφίστασθαι· ἐκτός, εἰ μὴ διὰ κοινὴν λυσιτέλειαν, καὶ ὠφέλειαν, ἢ ἑτέραν ἀνάγκην πρὸς θάνατον αὐτοὺς βιαζομένην, πρὸς τοῦτο ἕλκοιντο, καὶ οὕτω μετ᾿ εὐλογίας τοῦ κατὰ τόπον ἐπισκόπου. Τῶν δὲ εἰρημένων προφάσεων δίχα ἐγχειροῦντας ἐκ τῶν καταγωγίων αὐτῶν ἐξιέναι, πρωτοτύπως μὲν ἄκοντας αὐτοὺς καθειργνύειν ἐν τῇ εἰρημένῃ ἐγκλείστρᾳ, ἔπειτα δὲ νηστείαις καὶ ἑτέραις σκληραγωγίαις αὐτοὺς θεραπεύειν, εἰδότας, κατὰ τὸ γεγραμμένον, ὡς, Οὐδεὶς βαλὼν τὴν χεῖρα αὐτοῦ ἐπ᾿ ἄροτρον, καὶ στραφεὶς εἰς τὰ ὀπίσω, εὔθετός ἐστιν εἰς τὴν βασιλείαν τῶν οὐρανῶν.

Канон 42 Лутајући пустињаци: манастир или пустиња

Оне такозване пустињаке, који, обучени у црно и дугокоси, обилазе градове, крећући се међу лаицима, мужевима и женама, и срамотећи своје звање, одређујемо: ако изаберу да ошишају косу и приме обличје осталих монаха, да се настане у манастиру и упишу међу браћу. Ако ли то не изаберу, да буду сасвим протерани из градова, и да настањују пустиње, по којима су и себи измислили та имена.

Τοὺς λεγομένους ἐρημίτας, οἵτινες μελανειμονοῦντες, καὶ τὰς κεφαλὰς κομῶντες περιάγουσι τὰς πόλεις, μεταξὺ ἀνδρῶν λαϊκῶν, καὶ γυναικῶν ἀναστρεφόμενοι, καὶ τὸ οἰκεῖον ἐπάγγελμα καθυβρίζοντες, ὁρίζομεν, εἰ μὲν αἱροῦνται, τὰς κόμας ἀποκειράμενοι, τὸ τῶν λοιπῶν μοναχῶν ἀναδέξασθαι σχῆμα, τούτους ἐν μοναστηρίῳ ἐγκαθίστασθαι, καὶ τοῖς ἀδελφοῖς ἐγκαταλέγεσθαι. Εἰ δὲ μὴ τοῦτο προέλοιντο, παντάπασιν αὐτοὺς τῶν πόλεων ἀπελαύνεσθαι, καὶ τὰς ἐρήμους οἰκεῖν, ἐξ ὧν καὶ τὰς ἐπωνυμίας ἑαυτοῖς ἀνεπλάσαντο.

Канон 43 Сваки грешник може постати монах

Дозвољено је хришћанину да изабере подвижнички живот, и, одбацивши многометежну буру животних ствари, да ступи у манастир, и да буде постригнут по монашком обличју, макар био ухваћен у ма ком преступу. Јер је Спаситељ наш Бог рекао: Онога који долази к мени нећу истерати напоље. Пошто, дакле, монашки живот исписује нам живот у покајању као на стубу, ми одобравамо оном ко му се искрено приклони; и никакав начин неће му сметати да испуни свој циљ.

Ἐξὸν ὑπάρχει Χριστιανῷ, τὸν ἀσκητικὸν ἑλέσθαι βίον, καί, τὴν πολυτάραχον ζάλην τῶν βιωτικῶν πραγμάτων ἀποθέμενον, ἐν μοναστηρίῳ εἰσιέναι, καὶ κατὰ τὸ μοναχικὸν σχῆμα ἀποκαρῆναι, κἂν ἐν οἱῳδήποτε πταίσματι ἁλῷ. Ὁ γὰρ Σωτὴρ ἡμῶν Θεὸς ἔφη· Τὸν ἐρχόμενον πρός με οὐ μὴ ἐκβάλω ἔξω. Ὡς οὖν τῆς μοναχικῆς πολιτείας, τὴν ἐν μετανοίᾳ στηλογραφούσης ζωὴν ἡμῖν, τῷ γνησίως ταύτῃ προστιθεμένῳ, συνευδοκοῦμεν· καὶ οὐδεὶς αὐτὸν παρεμποδίσει τρόπος πρὸς τὴν τοῦ οἰκείου σκοποῦ ἀποπλήρωσιν.

Канон 44 Монах који блуди или узима жену

Монах ухваћен у блуду, или онај који узима жену ради брачне заједнице и суживота, биће подвргнут епитимијама блудника по правилима.

Μοναχὸς ἐπὶ πορνείᾳ ἁλοῦς, ἢ πρὸς γάμου κοινωνίαν, καὶ συμβίωσιν γυναῖκα ἀγόμενος, τοῖς τῶν πορνευόντων ἐπιτιμίοις κατὰ τοὺς κανόνας ὑποβληθήσεται.

Канон 45 Монахиње да не буду одевене у раскош при постригу

Пошто смо сазнали да у неким женским манастирима оне које треба да буду удостојене оног светог обличја, најпре бивају одевене од оних који их доводе у свилене и разноврсне одежде, па чак и у украсе украшене златом и камењем, а затим, приступајући жртвенику, свлаче тако велику одору материјалних ствари, и одмах над њима бива извршен благослов обличја, и оне се одевају у црно одело; одређујемо да се то убудуће више не чини; јер није богоугодно да она која је већ својом вољом одбацила сву животну сласт, и прихватила живот по Богу, и утврдила га непоколебивим мислима, и тако дошла у манастир, поново, кроз такав пропадљив и пролазан украс, дође у сећање на оно чега се већ одрекла; и да од тога постане колебљива, и да јој се душа узбуни, попут таласа који заплављују и обрћу је тамо-амо, тако да понекад ни сузу више не пролије, нити покаже кроз тело умиљење срца. Него, ако би, као што је вероватно, испала и нека мала суза, нека се то не сматра, у очима оних који то виде, толико ради расположења за подвижнички подвиг, колико ради тога што оставља свет и оно што је у свету.

Ἐπειδὴ μεμαθήκαμεν, ἔν τισι γυναικείοις μοναστηρίοις τὰς μελλούσας τοῦ ἱεροῦ ἐκείνου καταξιοῦσθαι σχήματος, πρότερον σηρικαῖς, καὶ παντοίαις στολαῖς, ἔτι μὴν καὶ κοσμίοις, χρυσῷ καὶ λίθῳ πεποικιλμένοις, ὑπὸ τῶν προσαγόντων αὐτὰς περιστέλλεσθαι, καὶ οὕτω τῷ θυσιαστηρίῳ προσιούσας, ἐκδιδύσκεσθαι τὴν τοσαύτην τῆς ὕλης ἀμφίεσιν, παραχρῆμά τε γίνεσθαι ἐπ᾿ αὐταῖς τὴν τοῦ σχήματος εὐλογίαν, καὶ τὸ μέλαν αὐτὰς ἔνδυμα ἀμφιέννυσθαι· ὁρίζομεν, ὥστε μηκέτι ἀπὸ τοῦ νῦν τοῦτο γίνεσθαι· οὐδὲ γὰρ εὐαγὲς ὑπάρχει, τὴν ἤδη διὰ τῆς οἰκείας προαιρέσεως ἀποθεμένην πᾶσαν τὴν τοῦ βίου τερπνότητα, καὶ ἀσπασαμένην τὴν κατὰ Θεὸν πολιτείαν, καὶ βεβαιώσασαν ταύτην λογισμοῖς ἀκλινέσι καὶ οὕτω τῷ μοναστηρίῳ προσελθοῦσαν, αὖθις εἰς ἀνάμνησιν διὰ τοῦ τοιούτου φθαρτοῦ τε καὶ ῥέοντος κόσμου ἐλθεῖν, ὧν ἤδη ἐποιήσατο λήθην· ἐκ τούτου τε ἀμφίβολον καταστῆναι, καὶ τὴν ψυχὴν ἐκταραχθῆναι, δίκην κυμάτων ἐπικλυζόντων, καὶ τῇδε κἀκεῖσε περιστρεφόντων, ὡς μήτε δάκρυον ἔστιν ὅτε λοιπὸν ἀφιεῖσαν, καὶ τὴν ἐν τῇ καρδίᾳ διὰ τοῦ σώματος κατάνυξιν ἐπιδείξασθαι. Ἀλλ᾿ εἰ καὶ βραχύ τι, ὡς εἰκός, ἐκπηδήσειε δάκρυον, μὴ μᾶλλον τῆς διὰ τὸν ἀσκητικὸν ἀγῶνα διαθέσεως χάριν, ἢ διὰ τὸ τὸν κόσμον, καὶ τὰ ἐν τῷ κόσμῳ καταλιπεῖν, παρὰ τοῖς ὁρῶσι τοῦτο προελθὸν λογισθῆναι.

Канон 46 Монахиње и монаси излазе само с благословом

Оне које изабирају подвижнички живот и уврштене су у манастир, нека уопште не излазе. Ако ли их на то привуче нека неодложна нужда, нека то чине с благословом и одобрењем настојатељице; и то не саме, него с неким старицама, првима у манастиру, по наредби игуманије; а да ноће изван манастира, то им уопште није дозвољено. Али и мужеви који проводе самотнички живот, кад притисне потреба, и они нека излазе с благословом онога коме је поверено игуманство. Тако да они који преступе сада постављену границу од нас, било мужеви, било жене, нека буду подвргнути одговарајућим епитимијама.

Αἱ τὸν ἀσκητικὸν αἱρούμεναι βίον, καὶ ἐν μοναστηρίῳ καταταττόμεναι, καθόλου μὴ προϊέτωσαν. Εἰ δέ τις ἀπαραίτητος αὐτὰς ἀνάγκη πρὸς τοῦτο ἕλκοι, μετ᾿ εὐλογίας, καὶ ἐπιτροπῆς τῆς προεστώσης τοῦτο πραττέτωσαν· καὶ τότε μὴ μόναι καθ᾿ ἑαυτάς, ἀλλὰ μετά τινων πρεσβυτίδων, καὶ πρωτευουσῶν ἐν τῷ μοναστηρίῳ, μετ᾿ ἐντολῆς τῆς καθηγουμένης· παντελῶς δὲ αὐταῖς ἐξωκοιτεῖν οὐκ ἔξεστιν. Ἀλλὰ καὶ ἄνδρες οἱ τὸν μονήρη μετερχόμενοι βίον, χρείας ἐπειγούσης, καὶ αὐτοὶ μετ᾿ εὐλογίας τοῦ τὴν ἡγουμενίαν ἐμπεπιστευμένου προϊέτωσαν· ὥστε οἱ παραβαίνοντες τὸν νῦν ὁρισθέντα παρ᾿ ἡμῶν ὅρον, εἴτε ἄνδρες εἶεν, εἴτε γυναῖκες, προσφόροις ἐπιτιμίοις ὑποβληθήτωσαν.

Канон 47 Нема спавања у манастирима другог пола

Нити у мушком манастиру жена, нити у женском мушкарац нека не спава; јер верни треба да буду далеко од сваке спотицаја и саблазни, и да свој живот уређују ка ономе што је пристојно и угодно Господу. Ако ли неко ово учини, био клирик или лаик, да се одлучи.

Μήτε ἐν ἀνδρῴῳ μοναστηρίῳ γυνή, μήτε ἐν γυναικείῳ ἀνὴρ καθευδέτω· παντὸς γὰρ προσκόμματος, καὶ σκανδάλου ἔξω δεῖ εἶναι τοὺς πιστούς, καὶ πρὸς τὸ εὔσχημον, καὶ εὐπρόσδεκτον τῷ Κυρίῳ τὸν ἑαυτῶν εὐθετίζειν βίον. Εἰ δέ τις τοῦτο πράξει, εἴτε κληρικὸς εἴη, εἴτε λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 48 Жена епископа ступа у удаљени манастир

Жена онога који се уздиже на председништво епископства, пошто се по заједничком договору раздвоји од свог мужа, после његовог рукоположења за епископа, нека ступи у манастир саздан далеко од епископовог боравишта, и нека ужива старање од епископа; ако ли се покаже достојном, нека буде уздигнута и до достојанства ђаконисе.

Ἡ τοῦ πρὸς ἐπισκοπῆς προεδρίαν ἀναγομένου γυνή, κατὰ κοινὴν συμφωνίαν τοῦ οἰκείου ἀνδρὸς προδιαζευχθεῖσα, μετὰ τὴν ἐπ᾿ αὐτῷ τῆς ἐπισκοπῆς χειροτονίαν, ἐν μοναστηρίῳ εἰσίτω, πόῤῥω τῆς τοῦ ἐπισκόπου καταγωγῆς ᾠκοδομημένῳ, καὶ τῆς ἐκ τοῦ ἐπισκόπου προνοίας ἀπολαυέτω· εἰ δὲ καὶ ἀξία φανείη, καὶ πρὸς τὸ τῆς διακονίας ἀναβιβαζέσθω ἀξίωμα.

Канон 49 Освештани манастири заувек остају манастири

Обнављајући и ово свето правило, одређујемо да манастири једном освештани по одлуци епископа остану заувек манастири, и да се ствари које им припадају чувају за манастир, и да више не могу постати световна станишта, нити да их ико уопште даје световним мужевима; него, ако се ово до сада и догодило, одређујемо да се то никако не одржи. А они који убудуће покушају то чинити, нека буду подвргнути епитимијама из правила.

Ἀνανεούμενοι καὶ τοῦτον τὸν ἱερὸν κανόνα, ὁρίζομεν, ὥστε τὰ ἅπαξ καθιερωθέντα μοναστήρια κατὰ γνώμην ἐπισκόπου, μένειν εἰς τὸ διηνεκὲς μοναστήρια, καὶ τὰ ἀνήκοντα αὐτοῖς πράγματα φυλάττεσθαι τῷ μοναστηρίῳ, καὶ μηκέτι δύνασθαι γίνεσθαι αὐτὰ κοσμικὰ καταγώγια, μήτε δὲ ὑπό τινος τῶν ἁπάντων κοσμικοῖς ἀνδράσι ταῦτα ἐκδίδοσθαι, ἀλλ᾿ εἰ καὶ μέχρι νῦν γέγονε τοῦτο, μηδαμῶς κρατεῖσθαι ὁρίζομεν. Τοὺς δὲ ἀπὸ τοῦ παρόντος τοῦτο πράττειν ἐπιχειροῦντας, ὑποκεῖσθαι τοῖς ἐκ τῶν κανόνων ἐπιτιμίοις.

Канон 50 Нико не сме играти коцку

Нека нико уопште, ни лаик, ни клирик, не игра коцку, од сада убудуће; ако ли се неко ухвати да то чини, ако је клирик, да се свргне; ако ли лаик, да се одлучи.

Μηδένα τῶν ἁπάντων εἴτε λαϊκῶν, εἴτε κληρικῶν, κυβεύειν, ἀπὸ τοῦ νῦν· εἰ δέ τις τοιοῦτο φωραθείη πράττων, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 51 Забрањени мими, лов на звери и позоришне игре

Овај свети и васељенски сабор потпуно забрањује да се приказују такозвани мими и њихове представе, а такође и позоришта лова на дивље звери, и игре на позорници. Ако ли неко презре ово правило, и одаде себе нечему од ових забрањених ствари, ако је клирик, да се свргне, ако ли лаик, да се одлучи.

Καθόλου ἀπαγορεύει ἡ ἁγία αὕτη καὶ οἰκουμενικὴ σύνοδος, τοὺς λεγομένους μίμους, καὶ τὰ τούτων θέατρα, εἶτά γε μὴν καὶ τὰ τῶν κυνηγίων θεώρια, καὶ τὰς ἐπὶ σκηνῆς ὀρχήσεις ἐπιτελεῖσθαι. Εἰ δέ τις τοῦ παρόντος κανόνος καταφρονήσει, καὶ πρός τι ἑαυτὸν τῶν ἀπηγορευμένων τούτων ἐκδῷ, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω, εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 52 Литургија Пређеосвећених дарова радним данима Четрдесетнице

У све дане поста свете Четрдесетнице, осим суботе и недеље и светог дана Благовести, нека бива света литургија Пређеосвећених [дарова].

Ἐν πάσαις ταῖς τῆς ἁγίας Τεσσαρακοστῆς τῶν νηστειῶν ἡμέραις, παρεκτὸς σαββάτου, καὶ Κυριακῆς, καὶ τῆς ἁγίας τοῦ Εὐαγγελισμοῦ ἡμέρας, γινέσθω ἡ τῶν προηγιασμένων ἱερὰ λειτουργία.

Канон 53 Кум не сме да ожени удовицу мајку кумчета

Пошто је сродство по духу веће од сједињења тела, а сазнали смо да на неким местима неки, пошто прихвате децу из светог и спасоносног крштења, потом склапају брачну заједницу са удовим мајкама те деце, одређујемо да се од сада ништа такво не чини. Ако ли се неки, после овог правила, затекну да то чине, нека се такви прво одвоје од те незаконите заједнице, а потом нека буду подвргнути и покорама блудника.

Ἐπειδὴ μείζων ἡ κατὰ τὸ πνεῦμα οἰκειότης τῆς τῶν σωμάτων συναφείας, ἔγνωμεν δὲ ἔν τισι τόποις τινὰς ἐκ τοῦ ἁγίου καὶ σωτηριώδους βαπτίσματος παῖδας ἀναδεχομένους, καὶ μετὰ τοῦτο, ταῖς ἐκείνων μητράσι χηρευούσαις γαμικὸν συναλλάσσοντας συνοικέσιον, ὁρίζομεν, ἀπὸ τοῦ παρόντος μηδὲν τοιοῦτον πραχθῆναι. Εἰ δέ τινες μετὰ τὸν παρόντα κανόνα φωραθεῖεν τοῦτο ποιοῦντες, πρωτοτύπως μὲν οἱ τοιοῦτοι ἀφιστάσθωσαν τοῦ παρανόμου τούτου συνοικεσίου ἔπειτα δὲ καὶ τοῖς τῶν πορνευόντων ἐπιτιμίοις ὑποβληθήτωσαν.

Канон 54 Забрањен брак првих рођака и неких сродника по тазбини

Пошто нас божанско Писмо тако јасно поучава: „Не улази ни к једном сроднику тела свога да откријеш срамоту његову“, богоносни Василије је у својим правилима набројао неке од забрањених бракова, ћутке прешавши преко већине, и на оба начина обезбедио нам корист. Јер, избегавајући мноштво срамних имена, да не би оскврнио своју беседу речима, обухватио је нечистоте општим именима, којима нам је сажето указао на незаконите бракове. Али пошто се таквом ћутњом, и нејасноћом забране незаконитих бракова, сама природа збунила, сматрали смо за добро да о томе изложимо отвореније, одређујући од сада да онај ко се веже брачном заједницом са својом првом рођаком; или отац и син са мајком и ћерком; или отац и син са две сестре девојке; или мајка и ћерка са два брата; или два брата са две сестре, потпадне под правило седмогодишњег покајања, када се јавно одвоје од незаконите заједнице.

Τῆς θείας ἡμᾶς οὕτω σαφῶς ἐκδιδασκούσης Γραφῆς, Οὐκ εἰσελεύσῃ πρὸς πάντα οἰκεῖον σαρκός σου, ἀποκαλύψαι ἀσχημοσύνην αὐτοῦ· ὁ θεοφόρος Βασίλειός τινας τῶν ἀπηγορευμένων γάμων ἐν τοῖς οἰκείοις κανόσιν ἀπηριθμήσατο, σιωπῇ τὰ πλεῖστα παραδραμών, καὶ κατ᾿ ἀμφότερα κατασκευάσας ἡμῖν τὸ ὠφέλιμον. Τὸ γὰρ τῶν αἰσχρῶν ὀνομασιῶν πλῆθος παραιτησάμενος, ὡς ἂν μὴ τὸν λόγον καταῤῥυπαίνοι τοῖς ῥήμασι, γενικοῖς ὀνόμασι τὰς ἀκαθαρσίας διέλαβε· δι᾿ ὧν περιεκτικῶς ἡμῖν τοὺς παρανόμους γάμους ὑπέδειξεν. Ἐπειδὴ δὲ τῇ τοιαύτῃ σιωπῇ, καὶ τῷ ἀδιαγνώστῳ τῆς τῶν ἀθέσμων γάμων ἀπαγορεύσεως, ἑαυτὴν ἡ φύσις συνέχεε, συνείδομεν γυμνότερον τὰ περὶ τούτου ἐκθέσθαι, ὁρίζοντες ἀπὸ τοῦ νῦν, τὸν τῇ οἰκείᾳ ἐξαδέλφῃ πρὸς γάμου κοινωνίαν συναπτόμενον, ἢ πατέρα καὶ υἱόν, μητρὶ καὶ θυγατρί, ἢ δυσὶ κόραις ἀδελφαῖς πατέρα καὶ υἱόν, ἢ ἀδελφοῖς δυσὶ μητέρα καὶ θυγατέρα, ἢ ἀδελφοὺς δύο δυσὶν ἀδελφαῖς, ὑπὸ τὸν τῆς ἑπταετίας πίπτειν κανόνα, ἀφισταμένων αὐτῶν προδήλως τοῦ παρανόμου συνοικεσίου.

Канон 55 Да се у Риму не пости суботом Четрдесетнице

Пошто смо сазнали да они у граду Римљана, у светим постовима Четрдесетнице, посте њене суботе, противно предатом црквеном поретку, свети сабор је одлучио да и у Цркви Римљана непоколебиво важи правило које каже: Ако се неки клирик затекне да пости свету недељу или суботу, осим једне једине, нека се свргне; ако ли је лаик, нека се одлучи.

Ἐπειδὴ μεμαθήκαμεν, τοὺς ἐν τῇ Ῥωμαίων πόλει, ἐν ταῖς ἁγίαις τῆς Τεσσαρακοστῆς νηστείαις, τοῖς ταύτης σάββασι νηστεύειν, παρὰ τὴν παραδοθεῖσαν ἐκκλησιαστικὴν ἀκολουθίαν· ἔδοξε τῇ ἁγίᾳ συνόδῳ, ὥστε κρατεῖν καὶ ἐπὶ τῇ Ῥωμαίων ἐκκλησίᾳ ἀπαρασαλεύτως τὸν κανόνα, τὸν λέγοντα· Εἴ τις κληρικὸς εὑρεθείη τὴν ἁγίαν Κυριακὴν νηστεύων, ἢ τὸ σάββατον, πλὴν τοῦ ἑνὸς καὶ μόνου, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 56 Да се суботом и недељом Четрдесетнице не једу јаја и сир

Такође смо сазнали да у земљи Јермена и на другим местима, суботом и недељом свете Четрдесетнице, неки једу јаја и сир. Зато је одлучено и ово: да Црква Божја по целој васељени, следећи један поредак, врши пост и уздржава се, као од сваке врсте закланог, тако и од јајета и сира, који су плод и род оних животиња од којих се уздржавамо. Ако ли то не буду поштовали, ако су клирици, нека се свргну; ако су лаици, нека се одлуче.

Ὡσαύτως μεμαθήκαμεν ἔν τε τῇ Ἀρμενίων χώρᾳ, καὶ ἐν ἑτέροις τόποις, ἐν τοῖς σάββασι, καὶ ἐν ταῖς Κυριακαῖς τῆς ἁγίας Τεσσαρακοστῆς, ᾠὰ καὶ τυρὸν ἐσθίειν τινάς. Ἔδοξε τοίνυν καὶ τοῦτο, ὥστε τὴν κατὰ πᾶσαν τὴν οἰκουμένην τοῦ Θεοῦ ἐκκλησίαν, μιᾷ κατακολουθοῦσαν τάξει, τὴν νηστείαν ἐπιτελεῖν, καὶ ἀπέχεσθαι, ὥσπερ θυτοῦ παντοίου, οὕτω δὴ ᾠοῦ, καὶ τυροῦ, ἃ καρπός εἰσι, καὶ γεννήματα, ὧν ἀπεχόμεθα. Εἰ δὲ μὴ τοῦτο παραφυλάττοιεν, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, καθαιρείσθωσαν· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀφοριζέσθωσαν.

Канон 57 Да се на олтару не приноси мед и млеко

Да не треба на жртвеницима приносити мед и млеко.

Ὅτι οὐ χρὴ ἐν τοῖς θυσιαστηρίοις μέλι, καὶ γάλα προσφέρεσθαι.

Канон 58 Лаик не сме сам себи да даје причешће

Нико од оних који су уврштени међу лаике нека сам себи не даје божанске тајне, кад је присутан епископ, или презвитер, или ђакон. А ко се усуди на тако нешто, чинећи противно ономе што је одређено, нека се одлучи на једну недељу, поучавајући се тиме да не мисли изнад онога што треба мислити.

Μηδεὶς τῶν ἐν λαϊκοῖς τεταγμένων ἑαυτῷ τῶν θείων μυστηρίων μεταδιδότω, παρόντος ἐπισκόπου, ἢ πρεσβυτέρου, ἢ διακόνου. Ὁ δέ τι τοιοῦτο τολμῶν, ὡς παρὰ τὰ διατεταγμένα ποιῶν, ἐπὶ ἑβδομάδα μίαν ἀφοριζέσθω, ἐντεῦθεν παιδαγωγούμενος, μὴ φρονεῖν παρ᾿ ὃ δεῖ φρονεῖν.

Канон 59 Да се не крштава у домаћем молитвеном дому

Никако нека се не врши крштење у молитвеном дому који се налази унутар куће; него они који треба да буду удостојени пречистог просвећења, нека долазе у саборне цркве, и тамо нека уживају овај дар. Ако ли се неки затекне да не чува оно што смо ми одредили, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Μηδαμῶς ἐν εὐκτηρίῳ οἴκῳ, ἔνδον οἰκίας τυγχάνοντι, βάπτισμα ἐπιτελείσθω· ἀλλ᾿ οἱ μέλλοντες ἀξιοῦσθαι τοῦ ἀχράντου φωτίσματος, ταῖς καθολικαῖς προσερχέσθωσαν ἐκκλησίαις, κἀκεῖσε τῆς δωρεᾶς ταύτης ἀπολαυέτωσαν. Εἰ δέ τις ἁλῷ τὰ παρ᾿ ἡμῶν ὁρισθέντα μὴ φυλάττων, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 60 Кажњавају се они који се праве да су опседнути демонима

Пошто Апостол узвикује да онај ко се прилепи Господу постаје један дух с Њим, јасно је да и онај ко себе спријатељује с противником, постаје једно с њим сједињењем с њим. Оне, дакле, који се претварају да су опседнути демонима, и поквареношћу нарави лажно на себе узимају понашање оних опседнутих, одлучено је да буду свакако кажњени, и да буду подвргнути таквим строгостима и трудовима каквима би с правом били подвргнути они који су заиста опседнути демонима, ради ослобођења од дејства демона.

Τοῦ Ἀποστόλου βοῶντος, ὅτι ὁ κολλώμενος τῷ Κυρίῳ ἓν πνεῦμά ἐστι, πρόδηλον, ὡς καὶ ὁ τῷ ἐναντίῳ ἑαυτὸν οἰκειῶν, ἓν γίνεται τῇ πρὸς αὐτὸν συναφείᾳ. Τοὺς τοίνυν δαιμονᾷν ὑποκρινομένους, καὶ τρόπων φαυλότητι προσποιητῶς τὰ ἐκείνων σχηματιζομένους, ἔδοξε τρόπῳ ἐπιτιμᾶσθαι παντί, καὶ τοιαύταις αὐτοὺς σκληραγωγίαις, καὶ πόνοις ὑποβάλλειν, οἷς ἂν οἱ ἀληθῶς δαιμονῶντες πρὸς ἀπαλλαγὴν τῆς τοῦ δαίμονος ἐνεργείας, ἀξίως ὑποβάλλοιντο.

Канон 61 Кажњавају се они који се обраћају гатарима и баве се незнабожачким гатањем

Они који предају себе гатарима, или такозваним стотницима, или неким таквима, да би од њих сазнали шта год желе да им се открије, нека, по ономе што су о њима раније одредили Оци, потпадну под правило шестогодишњег покајања. Истом овом покором треба подвргнути и оне који воде медведе или такве животиње, на забаву и штету простијих, и оне који проричу срећу, и судбину, и родослов, и мноштво таквих речи по бунцању заблуде, као и такозване гониоце облака, и бајалице, и правитеље амајлија, и гатаре. А оне који у томе истрајавају и не мењају се и не беже од ових погубних и незнабожачких обичаја, одређујемо да буду сасвим одбачени из Цркве, као што и свети канони налажу. „Јер каква је заједница светлости с тамом“, као што каже Апостол, „или какво слагање храма Божјег с идолима? или какав удео верном с неверним? а какав склад Христу с Велијаром?“

Οἱ μάντεσιν ἑαυτοὺς ἐκδιδόντες, ἢ τοῖς λεγομένοις ἑκατοντάρχοις, ἤ τισι τοιούτοις, ὡς ἂν παρ᾿ ἐκείνων μάθοιεν ὅ,τι ἂν αὐτοῖς ἐκκαλύπτεσθαι βούλοιντο, κατὰ τὰ πρῴην ὑπὸ τῶν Πατέρων περὶ αὐτῶν ὁρισθέντα, ὑπὸ τὸν κανόνα πιπτέτωσαν τῆς ἑξαετίας. Τῷ αὐτῷ δὲ τούτῳ ἐπιτιμίῳ καθυποβάλλεσθαι δεῖ, καὶ τοὺς ἄρκτους ἐπισυρομένους, ἢ τοιαῦτα ζῷα, πρὸς παίγνιον καὶ βλάβην τῶν ἁπλουστέρων, καὶ τύχην, καὶ εἱμαρμένην, καὶ γενεαλογίαν, καὶ τοιούτων τινῶν ῥημάτων ὄχλον, κατὰ τοὺς τῆς πλάνης λήρους φωνοῦντας, τούς τε λεγομένους νεφοδιώκτας, καὶ γητευτάς, καὶ φυλακτηρίους, καὶ μάντεις. Ἐπιμένοντας δὲ τούτοις, καὶ μὴ μετατιθεμένους, καὶ ἀποφεύγοντας τὰ ὀλέθρια ταῦτα καὶ ἑλληνικὰ ἐπιτηδεύματα, παντάπασιν ἀποῤῥίπτεσθαι τῆς ἐκκλησίας ὁρίζομεν, καθὼς καὶ οἱ ἱεροὶ κανόνες διαγορεύουσι. Τίς γὰρ κοινωνία φωτὶ πρὸς σκότος; ὥς φησιν ὁ Ἀπόστολος, ἢ τίς συγκατάθεσις ναῷ Θεοῦ μετὰ εἰδώλων; ἢ τίς μερὶς πιστῷ μετὰ ἀπίστου; τίς δὲ συμφώνησις Χριστῷ πρὸς Βελίαρ;

Канон 62 Забрањују се незнабожачки празници, маске, игре и преодевање у одело супротног пола

Тако звана Календа, и тако звана Вота, и тако звана Брумалија, и празник који се врши првог дана месеца марта, желимо да буду сасвим уклоњени из живота верних. А још и јавне игре жена, као непристојне и способне да проузрокују многу пропаст и штету, а исто тако и игре и обреде који се врше, било од стране мушкараца било жена, у име оних лажно названих богова код Јелина, по неком старом обичају, туђем животу хришћана, одбацујемо, одређујући да ниједан мушкарац не облачи женску одећу, нити жена ону која доликује мушкарцима. Нити да облаче маске, комичне, или сатирске, или трагичне; нити да, гажењем грожђа у тескобама, дозивају име гнусног Диониса; нити да, сипајући вино у бачве, изазивају смех, на начин незнања или таштине, чинећи ствари демонске заблуде. Оне који, дакле, од сада покушају да чине нешто од горепоменутог, а знају за то, ако су клирици, заповедамо да буду свргнути; ако су лаици, да буду одлучени.

Τὰς οὕτω λεγομένας Καλάνδας, καὶ τὰ λεγόμενα Βοτά, καὶ τὰ καλούμενα Βρουμάλια, καὶ τὴν ἐν τῇ πρώτῃ τοῦ Μαρτίου μηνὸς ἡμέρᾳ ἐπιτελουμένην πανήγυριν, καθάπαξ ἐκ τῆς τῶν πιστῶν πολιτείας περιαιρεθῆναι βουλόμεθα. Ἀλλὰ μὴν καὶ τὰς τῶν γυναίων δημοσίας ὀρχήσεις, ὡς ἀσέμνους, καὶ πολλὴν λύμην καὶ βλάβην ἐμποιεῖν δυναμένας, ἔτι μὴν καὶ τὰς ὀνόματι τῶν παρ᾿ Ἕλλησι ψευδῶς ὀνομασθέντων θεῶν ἢ ἐξ ἀνδρῶν, ἢ γυναικῶν γινομένας ὀρχήσεις, καὶ τελετάς, κατά τι ἔθος παλαιόν, καὶ ἀλλότριον τοῦ τῶν Χριστιανῶν βίου, ἀποπεμπόμεθα, ὁρίζοντες, μηδένα ἄνδρα γυναικείαν στολὴν ἐνδιδύσκεσθαι, ἢ γυναῖκα τὴν ἀνδράσιν ἁρμόδιον. Ἀλλὰ μήτε προσωπεῖα κωμικά, ἢ σατυρικά, ἢ τραγικὰ ὑποδύεσθαι· μήτε τὸ τοῦ βδελυκτοῦ Διονύσου ὄνομα, τὴν σταφυλὴν ἐκθλίβοντας ἐν ταῖς ληνοῖς, ἐπιβοᾶν· μηδὲ τὸν οἶνον ἐν τοῖς πίθοις ἐπιχέοντας γέλωτα ἐπικινεῖν, ἀγνοίας τρόπῳ ἢ ματαιότητος, τὰ τῆς δαιμονιώδους πλάνης ἐνεργοῦντας. Τοὺς οὖν ἀπὸ τοῦ νῦν τι τῶν προειρημένων ἐπιτελεῖν ἐγχειροῦντας, ἐν γνώσει τούτων καθισταμένους, τούτους, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, καθαιρεῖσθαι προστάσσομεν· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀφορίζεσθαι.

Канон 63 Лажни мартирологији нека буду спаљени

Мартирологије лажно измишљене од непријатеља истине, да би обешчастили мученике Христове и навели слушаоце на неверовање, заповедамо да се не објављују по црквама, него да се предају огњу. А оне који их прихватају, или их сматрају истинитима, анатемишемо.

Τὰ ψευδῶς ὑπὸ τῶν τῆς ἀληθείας ἐχθρῶν συμπλασθέντα μαρτυρολόγια, ὡς ἂν τοὺς τοῦ Χριστοῦ μάρτυρας ἀτιμάζοιεν, καὶ πρὸς ἀπιστίαν ἐνάγοιεν τοὺς ἀκούοντας, μὴ ἐπ᾿ ἐκκλησίαις δημοσιεύεσθαι προστάσσομεν, ἀλλὰ ταῦτα πυρὶ παραδίδοσθαι. Τοὺς δὲ ταῦτα παραδεχομένους, ἢ ὡς ἀληθέσι τούτοις προσέχοντας, ἀναθεματίζομεν.

Канон 64 Лаик не сме јавно да учи

Да лаик не треба јавно да води беседу или да учи, стичући тиме за себе достојанство учитеља, него да се повинује поретку предатом од Господа, и да отвара ухо онима који су примили благодат учитељске речи, и да се од њих поучава божанским стварима. Јер је у једној Цркви Бог начинио различите удове, по речи Апостола; коју Григорије Богослов, тумачећи, јасно излаже, говорећи: „Овај поредак, браћо, поштујмо, овај чувајмо. Нека један буде слух, други језик, други рука, а други нешто друго; нека један поучава, а други учи.“ И мало затим: „И онај који учи, у послушности; и онај који даје, у радости; и онај који служи, у готовости; да не будемо сви језик, најготовије оруђе; не сви апостоли, не сви пророци, да не тумачимо сви.“ И после неколико речи: „Зашто себе чиниш пастиром, а овца си? Зашто постајеш глава, а ти си нога? Зашто покушаваш да будеш војсковођа, постављен међу војнике?“ И на другом месту: Премудрост заповеда: „Не буди брз у речима; не пружај се поред богатог, будући сиромах, нити тражи да будеш мудрији од мудрих.“ Ако ли се неко затекне да нарушава ово правило, нека се одлучи на четрдесет дана.

Ὅτι οὐ χρὴ δημοσίᾳ λαϊκόν, λόγον κινεῖν ἢ διδάσκειν, ἀξίωμα ἑαυτῷ διδασκαλικὸν ἐντεῦθεν περιποιούμενον, ἀλλ᾿ εἴκειν τῇ παραδοθείσῃ παρὰ τοῦ Κυρίου διατάξει, καὶ τὸ οὖς τοῖς τὴν χάριν τοῦ διδασκαλικοῦ λαβοῦσι λόγου διανοίγειν, καὶ τὰ θεῖα παρ᾿ αὐτῶν ἐκδιδάσκεσθαι. Ἐν γὰρ τῇ μιᾷ ἐκκλησίᾳ διάφορα μέλη πεποίηκεν ὁ Θεός, κατὰ τὴν τοῦ Ἀποστόλου φωνήν· ἣν ὁ Θεολόγος ἑρμηνεύων Γρηγόριος, σαφῶς τὴν ἐν τούτοις τάξιν παρίστησι φάσκων· Ταύτην αἰδοίμεθα τὴν τάξιν, ἀδελφοί, ταύτην φυλάττοιμεν. Ὁ μὲν ἔστω τις ἀκοή· ὁ δέ, γλῶσσα· ὁ δέ, χείρ· ὁ δέ, ἄλλο τι· ὁ μέν, διδασκέτω· ὁ δέ, μανθανέτω· καὶ μετὰ βραχέα· Καὶ ὁ μανθάνων ἐν εὐπειθείᾳ· καὶ ὁ χορηγῶν ἐν ἱλαρότητι· καὶ ὁ ὑπουργῶν ἐν προθυμίᾳ, μὴ πάντες ὧμεν γλῶσσα, τὸ ἑτοιμότατον· μὴ πάντες Ἀπόστολοι· μὴ πάντες προφῆται· μὴ πάντες διερμηνεύωμεν· καὶ μετά τινα· Τί σεαυτὸν ποιεῖς ποιμένα, πρόβατον ὤν; τί γίνῃ κεφαλή, ποῦς τυγχάνων; τί στρατηγεῖν ἐπιχειρεῖς, τεταγμένος ἐν στρατιώταις; καὶ ἑτέρωθι· Ἡ σοφία διακελεύεται. Μὴ ἴσθι ταχὺς ἐν λόγοις· μὴ συμπαρεκτείνου πένης ὢν πλουσίῳ, μηδὲ ζήτει τῶν σοφῶν εἶναι σοφώτερος. Εἰ δέ τις ἁλῷ τὸν παρόντα παρασαλεύων κανόνα, ἐπὶ ἡμέρας τεσσαράκοντα ἀφοριζέσθω.

Канон 65 Да се не пале ватре о младинама нити да се скаче преко њих

Ватре које неки пале о младинама пред својим радњама или кућама, преко којих неки, по неком древном обичају, покушавају и да скачу, заповедамо да се од сада укину. Ко год, дакле, учини такво нешто, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи. Јер је написано у Четвртој књизи о царевима: „И сазида Манасија жртвеник свој војсци небеској, у два трема дома Господњег, и проводио децу своју кроз огањ, и гатао је по знацима, и врачао, и правио трбухозборце, и умножио врачаре, и умножио чињење зла пред Господом, да Га раздражи“ [4 Царства 21, 5–6].

Τὰς ἐν ταῖς νουμηνίαις ὑπό τινων πρὸ τῶν οἰκείων ἐργαστηρίων, ἢ οἴκων ἀναπτομένας πυρκαϊάς, ἃς καὶ ὑπεράλλεσθαί τινες κατά τι ἔθος ἀρχαῖον ἐπιχειροῦσιν, ἀπὸ τοῦ παρόντος καταργηθῆναι προστάσσομεν. Ὅστις οὖν τοιοῦτόν τι πράξοι, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω. Γέγραπται γὰρ ἐν τῇ τετάρτῃ τῶν Βασιλειῶν· Καὶ ᾠκοδόμησε Μανασσῆς θυσιαστήριον πάσῃ τῇ στρατιᾷ τοῦ οὐρανοῦ, ἐν ταῖς δύο αὐλαῖς οἴκου Κυρίου, καὶ διήγαγε τὰ τέκνα αὐτοῦ ἐν πυρί, καὶ ἐκληδονίζετο, καὶ οἰωνίζετο, καὶ ἐποίησεν ἐγγαστριμύθους, καὶ γνώστας ἐπλήθυνε, καὶ ἐπλήθυνε τοῦ ποιῆσαι τὸ πονηρὸν ἐνώπιον Κυρίου, τοῦ παροργίσαι αὐτόν.

Канон 66 Пасхална седмица проведена у цркви, без позоришта

Од светог дана васкрсења Христа Бога нашега до Нове недеље, целу седмицу верни морају, без изостанка, боравити у светим црквама у псалмима и песмама и духовним песмама, радујући се у Христу и празнујући, и пазећи на читање божанских Писама, и наслађујући се светим тајнама. Јер ћемо тако бити и с Христом заједно васкрснути и заједно узнесени. Никако, дакле, нека се у поменуте дане не одржавају коњичке трке нити какво друго јавно позориште.

Ἀπὸ τῆς ἁγίας ἀναστασίμου Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν ἡμέρας, μέχρι τῆς καινῆς Κυριακῆς, τὴν ὅλην ἑβδομάδα ἐν ταῖς ἁγίαις ἐκκλησίαις σχολάζειν δεῖ ἀπαραλείπτως τοὺς πιστοὺς ἐν ψαλμοῖς, καὶ ὕμνοις, καὶ ᾠδαῖς πνευματικαῖς, εὐφραινομένους ἐν Χριστῷ, καὶ ἑορτάζοντας, καὶ τῇ τῶν θείων Γραφῶν ἀναγνώσει προσέχοντας, καὶ τῶν ἁγίων μυστηρίων κατατρυφῶντας. Ἐσόμεθα γὰρ οὕτω Χριστῷ συνανιστάμενοί τε, καὶ συνανυψούμενοι. Μηδαμῶς οὖν ἐν ταῖς προκειμέναις ἡμέραις ἱπποδρόμια, ἢ ἑτέρα δημώδης θέα ἐπιτελείσθω.

Канон 67 Забрањено је јести крв животиња

Божанско Писмо нам је заповедило да се уздржавамо од крви, и удављеног, и блуда. Оне, дакле, који ради лакоме утробе чине крв било које животиње јестивом неком вештином, и тако је једу, достојно коримо. Ако ли неко од сада покуша да на било који начин једе крв животиње, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Ἡ θεία ἡμῖν Γραφὴ ἐνετείλατο, ἀπέχεσθαι αἵματος, καὶ πνικτοῦ, καὶ πορνείας. Τοῖς οὖν διὰ τὴν λίχνον γαστέρα αἷμα οἱουδήποτε ζῴου τέχνῃ τινὶ κατασκευάζουσιν ἐδώδιμον, καὶ οὕτω τοῦτο ἐσθίουσι, προσφόρως ἐπιτιμῶμεν. Εἴ τις οὖν ἀπὸ τοῦ νῦν αἷμα ζῴου ἐσθίειν ἐπιχειρήσοι οἱῳδήτινι τρόπῳ, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκὸς ἀφοριζέσθω.

Канон 68 Свете књиге да се не сецкају нити уништавају

О томе да никоме уопште није дозвољено да уништава или сецка књиге Старог и Новог Завета, нити књиге наших светих и признатих проповедника и учитеља, нити да их предаје продавцима књига, или такозваним мирисоделцима, или било коме другом ради уништења; осим ако је нека сасвим постала неупотребљива, било од мољаца, или од воде, или на неки други начин. А ко год се од сада затекне да чини тако нешто, нека се одлучи на годину дана. Исто тако и онај ко купује такве књиге: ако их ни сам не задржава за своју корист, нити их даје другом ради добротворства и раздељивања, него покуша да их уништи, нека се одлучи.

Περὶ τοῦ μὴ ἐξεῖναί τινι τῶν ἁπάντων βιβλία τῆς Παλαιᾶς καὶ Καινῆς Διαθήκης, τῶν τε ἁγίων καὶ ἐγκρίτων ἡμῶν κηρύκων καὶ διδασκάλων, διαφθείρειν, ἢ κατατέμνειν, ἢ τοῖς βιβλιοκαπήλοις, ἢ τοῖς λεγομένοις μυρεψοῖς, ἢ ἄλλῳ τινὶ τῶν ἁπάντων πρὸς ἀφανισμὸν ἐκδιδόναι· εἰ μή τι ἄρα τέλεον, εἴτε ὑπὸ σητῶν, ἢ ὕδατος, ἢ ἑτέρῳ τρόπῳ ἀχρειωθῇ. Ὁ δέ τι τοιοῦτο ποιεῖν ἀπὸ τοῦ νῦν ἁλισκόμενος, ἐπὶ ἐνιαυτὸν ἀφοριζέσθω. Ὁμοίως καὶ ὁ τὰς τοιαύτας βίβλους ὠνούμενος· εἰ μήτε αὐτὸς ταύτας κατέχει πρὸς οἰκείαν ὠφέλειαν, μήτε ἑτέρῳ πρὸς εὐεργεσίαν καὶ τὸ διανεῖμαι ἀποδοίη, ἀλλὰ ταῦτα διαφθείρειν ἐπιχειρήσοι, ἀφοριζέσθω.

Канон 69 Лаици не улазе у олтар, осим цара

Нека не буде дозвољено ниједном од оних који се убрајају у лаике да улази унутар светог жртвеника; при чему се овим никако не искључује царска власт и достојанство, кад год пожели да принесе дарове Творцу, по некој прастарој предаји.

Μὴ ἐξέστω τινὶ τῶν ἁπάντων ἐν λαϊκοῖς τελοῦντι, ἔνδον ἱεροῦ εἰσιέναι θυσιαστηρίου· μηδαμῶς ἐπὶ τοῦτο τῆς βασιλικῆς εἰργομένης ἐξουσίας καὶ αὐθεντίας, ἡνίκα ἂν βουληθείη προσάξαι δῶρα τῷ πλάσαντι, κατά τινα ἀρχαιοτάτην παράδοσιν.

Канон 70 Жене да не говоре за време свете литургије

Нека женама не буде дозвољено да говоре за време свете литургије; него, по речи Павла Апостола, нека ћуте; јер им није дозвољено да говоре, него да буду покорне, као што и закон каже; ако ли желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве.

Μὴ ἐξέστω ταῖς γυναιξὶν ἐν τῷ καιρῷ τῆς θείας λειτουργίας λαλεῖν· ἀλλὰ κατὰ τὴν φωνὴν Παύλου τοῦ Ἀποστόλου, σιγάτωσαν· οὐ γὰρ ἐπιτέτραπται αὐταῖς λαλεῖν, ἀλλ᾿ ὑποτάττεσθαι, καθὼς καὶ ὁ νόμος λέγει· εἰ δέ τι μαθεῖν θέλουσιν, ἐν οἴκῳ τοὺς ἰδίους ἄνδρας ἐπερωτάτωσαν.

Канон 71 Ученици права не смеју да следе незнабожачке обичаје

Они који уче грађанске законе не треба да се служе незнабожачким обичајима, нити пак да буду одвлачени у позоришта, или да изводе такозване кулистре, или да на себе стављају одела супротна општој употреби. Ни у време кад почињу своје науке, ни кад долазе до њиховог краја, ни, уопште речено, у току таквог образовања. Ако ли неко од сада на то дрзне, нека се одлучи.

Τοὺς διδασκομένους τοὺς πολιτικοὺς νόμους, μὴ δεῖν τοῖς Ἑλληνικοῖς ἔθεσι κεχρῆσθαι, μήτε μὴν ἐπὶ θεάτρων ἐνάγεσθαι, ἢ τὰς λεγομένας κυλίστρας ἐπιτελεῖν, ἢ παρὰ τὴν κοινὴν χρῆσιν στολὰς ἑαυτοῖς περιτιθέναι. Μήτε καθ᾿ ὃν καιρὸν τῶν μαθημάτων ἐνάρχονται, ἢ πρὸς τὸ τέλος αὐτῶν καταντῶσιν, ἤ, καθόλου φάναι, διὰ μέσου τῆς τοιαύτης παιδεύσεως, εἰ δέ τις ἀπὸ τοῦ νῦν τοῦτο πρᾶξαι τολμήσοι, ἀφοριζέσθω.

Канон 72 Забрањен брак православних са јеретицима

Нека не буде дозвољено да се православан муж веже са јеретичком женом, нити пак да се јеретички муж сједини с православном женом; него, ако се покаже да је такво нешто учинио ико, нека се брак сматра ништавним, а незаконита заједница нека се раскине; јер не треба мешати оно што се не меша, нити спајати вука с овцом, и удео грешника с делом Христовим. Ако ли неко преступи оно што смо ми одредили, нека се одлучи. Ако ли се пак неки, док су још били у неверју, а још нису били убројани у стадо православних, сјединили међусобно законитим браком, а онда један, изабравши добро, притрчао светлости истине, док је други остао држан узама заблуде, не изабравши да гледа у божанске зраке (а неверна радо пристаје да живи с верним, или обратно, неверни с верном), нека се не растављају, по речи божанског Апостола: „јер се осветио неверни муж у жени, и осветила се неверна жена у мужу“.

Μὴ ἐξέστω ὀρθόδοξον ἄνδρα αἱρετικῇ συνάπτεσθαι γυναικί, μήτε μὴν αἱρετικῷ ἀνδρὶ γυναῖκα ὀρθόδοξον συζεύγνυσθαι· ἀλλ᾿ εἰ καὶ φανείη τι τοιοῦτον ὑπό τινος τῶν ἁπάντων γινόμενον, ἄκυρον ἡγεῖσθαι τὸν γάμον, καὶ τὸ ἄθεσμον διαλύεσθαι συνοικέσιον· οὐ γὰρ χρὴ τὰ ἄμικτα μιγνύναι, οὐδὲ τῷ προβάτῳ τὸν λύκον συμπλέκεσθαι, καὶ τῇ τοῦ Χριστοῦ μερίδι τὸν τῶν ἁμαρτωλῶν κλῆρον· εἰ δὲ παραβῇ τις τὰ παρ᾿ ἡμῶν ὁρισθέντα, ἀφοριζέσθω. Εἰ δέ τινες, ἔτι ἐν τῇ ἀπιστίᾳ τυγχάνοντες, καὶ οὔπω τῇ τῶν ὀρθοδόξων ἐγκαταλεγέντες ποίμνῃ, ἀλλήλοις γάμῳ νομίμῳ ἡρμόσθησαν, εἶτα ὁ μέν, τὸ καλὸν ἐκλεξάμενος, τῷ φωτὶ τῆς ἀληθείας προσέδραμεν, ὁ δέ, ὑπὸ τοῦ τῆς πλάνης κατεσχέθη δεσμοῦ· μὴ πρὸς τὰς θείας ἀκτῖνας ἀτενίσαι ἑλόμενος, (εὐδοκεῖ δὲ τῷ πιστῷ ἡ ἄπιστος συνοικεῖν, ἢ τὸ ἔμπαλιν, ὁ ἄπιστος τῇ πιστῇ), μὴ χωριζέσθωσαν, κατὰ τὸν θεῖον Ἀπόστολον· ἡγίασται γὰρ ὁ ἄπιστος ἀνὴρ ἐν τῇ γυναικί, καὶ ἡγίασται ἡ ἄπιστος γυνὴ ἐν τῷ ἀνδρί.

Канон 73 Да се лик крста не прави на поду

Пошто нам је животворни крст показао спасење, треба да улажемо сву ревност да одајемо дужну част ономе кроз шта смо спасени од старог пада. Стога, приносећи му поклоњење и умом, и речју, и осећајем, заповедамо да се ликови крста које неки праве на поду сасвим уклоне, да не би победнички трофеј наш био вређан гажењем оних који ходе. Оне, дакле, који од сада на поду праве лик крста, одређујемо да буду одлучени.

Τοῦ ζωοποιοῦ σταυροῦ δείξαντος ἡμῖν τὸ σωτήριον, πᾶσαν σπουδὴν ἡμᾶς τιθέναι χρή, τοῦ τιμὴν τὴν ἀξίαν ἀποδιδόναι τῷ δι᾿ οὗ σεσώσμεθα τοῦ παλαιοῦ πτώματος. Ὅθεν καὶ νῷ καὶ λόγῳ, καὶ αἰσθήσει, τὴν προσκύνησιν αὐτῷ ἀπονέμοντες, τοὺς ἐν τῷ ἐδάφει τοῦ σταυροῦ τύπους ὑπό τινων κατασκευαζομένους, ἐξαφανίζεσθαι παντοίως προστάσσομεν, ὡς ἂν μὴ τῇ τῶν βαδιζόντων καταπατήσει τὸ τῆς νίκης ἡμῖν τρόπαιον ἐξυβρίζοιτο. Τοὺς οὖν ἀπὸ τοῦ νῦν τοῦ σταυροῦ τύπον ἐπὶ ἐδάφους κατασκευάζοντας, ὁρίζομεν ἀφορίζεσθαι.

Канон 74 Да се у црквама не одржавају агапе

Да не треба у домовима Господњим, или у црквама, приређивати такозване агапе, нити јести унутар дома, нити прострти лежаљке. Они који се усуде то да чине, нека или престану, или нека буду одлучени.

Ὅτι οὐ δεῖ ἐν τοῖς Κυριακοῖς, ἢ ἐν ταῖς ἐκκλησίαις, τὰς λεγομένας ἀγάπας ποιεῖν, καὶ ἔνδον ἐν τῷ οἴκῳ ἐσθίειν, καὶ ἀκούβιτα στρωννύειν. Οἱ δὲ τοῦτο ποιεῖν τολμῶντες, ἢ παυσάσθωσαν, ἢ ἀφοριζέσθωσαν.

Канон 75 Уредно и побожно појање у цркви

Желимо да они који долазе да поју у црквама не употребљавају неуредне повике нити присиљавају природу на вику, нити да додају ишта од онога што није пристојно и својствено цркви; него да с много пажње и умиљења приносе псалмопојања Богу, надзорнику скривених ствари. Јер је свето слово поучило да ће синови Израиљеви бити богобојажљиви.

Τοὺς ἐπὶ τῷ ψάλλειν ἐν ταῖς ἐκκλησίαις παραγινομένους, βουλόμεθα μήτε βοαῖς ἀτάκτοις κεχρῆσθαι, καὶ τὴν φύσιν πρὸς κραυγὴν ἐκβιάζεσθαι, μήτε τι ἐπιλέγειν τῶν μὴ τῇ ἐκκλησίᾳ ἁρμοδίων τε καὶ οἰκείων· ἀλλὰ μετὰ πολλῆς προσοχῆς καὶ κατανύξεως, τὰς ψαλμῳδίας προσάγειν τῷ τῶν κρυπτῶν ἐφόρῳ Θεῷ. Εὐλαβεῖς γὰρ ἔσεσθαι τοὺς υἱοὺς Ἰσραὴλ τὸ ἱερὸν ἐδίδαξε λόγιον.

Канон 76 Да у црквеним оградама нема кафане нити трговине

Да не треба унутар светих ограда постављати крчму, нити излагати врсте намирница, нити обављати друге продаје, чувајући поштовање дужно цркви. Јер нас је Спаситељ и Бог наш, васпитавајући нас животом у телу, заповедио да не чинимо дом Оца његовог домом трговине; који је и просуо новчиће мењача и изагнао оне који су чинили храм заједничким местом. Ако се, дакле, неко затекне у наведеном преступу, нека се одлучи.

Ὅτι οὐ χρὴ ἔνδον τῶν ἱερῶν περιβόλων καπηλεῖον, ἢ τὰ διὰ βρωμάτων εἴδη προτιθέναι, ἢ ἑτέρας πράσεις ποιεῖσθαι, τὸ σεβάσμιον τῆς ἐκκλησίας φυλάσσοντας. Ὁ γὰρ Σωτὴρ ἡμῶν καὶ Θεός, διὰ τῆς ἐν σαρκὶ πολιτείας παιδαγωγῶν ἡμᾶς, μὴ ποιεῖν τὸν οἶκον τοῦ Πατρὸς αὐτοῦ ἐμπορίου οἶκον παρεκελεύσατο· ὃς καὶ τῶν κολλυβιστῶν τὸ κέρμα ἐξέχεε, καὶ τοὺς τὸ ἱερὸν κοινοποιοῦντας ἀπήλασεν. Εἴ τις οὖν ἐπὶ τῷ προκειμένῳ ἁλῷ πλημμελήματι, ἀφοριζέσθω.

Канон 77 Клирици и лаици да се не купају заједно са женама

Да не треба свештени, или клирици, или подвижници, да се купају у купатилу заједно са женама; нити ниједан хришћанин лаик; јер је то прва срамота код незнабожаца. Ако ли се неко у томе затекне, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Ὅτι οὐ δεῖ ἱερατικούς, ἢ κληρικούς, ἢ ἀσκητάς, ἐν βαλανείῳ μετὰ γυναικῶν ἀπολούεσθαι· οὐδὲ πάντα Χριστιανὸν λαϊκόν· αὕτη γὰρ πρώτη κατάγνωσις παρὰ τοῖς ἔθνεσιν. Εἰ δέ τις ἐπὶ τούτῳ φωραθείη, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 78 Они који се просвећују треба да изговарају веру пред епископом

Да они који се просвећују треба темељно да науче веру и петог дана седмице да је изговарају пред епископом или презвитерима.

Ὅτι δεῖ τοὺς φωτιζομένους τὴν πίστιν ἐκμανθάνειν, καὶ τῇ πέμπτῃ τῆς ἑβδομάδος ἀπαγγέλλειν τῷ ἐπισκόπῳ, ἢ τοῖς πρεσβυτέροις.

Канон 79 Да се после Рождества не кува пшенично брашно

Исповедајући да је божанско рођење од Дјеве беспорођајно, будући да је настало и без семена, и проповедајући ово свему стаду, подвргавамо исправци оне који из незнања чине нешто од онога што не треба. Стога, пошто се неки после дана светог Рождества Христа Бога нашег виде да кувају фино брашно и деле га међу собом, под изговором, тобоже, части порођаја пречисте Дјевомајке, одређујемо да се ништа такво не чини од стране верних. Јер није част Дјеви, која је изнад ума и речи родила по телу необухватног Логоса, да оно што припада њеном неизрецивом рођењу одређујемо и описујемо помоћу ствари обичних и својствених нама. Ако ли неко од сада буде затечен да чини такво нешто, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Ἀλόχευτον τὸν ἐκ τῆς Παρθένου θεῖον τόκον ὁμολογοῦντες, ὡς καὶ ἀσπόρως συστάντα, καὶ παντὶ τῷ ποιμνίῳ κηρύσσοντες, τοὺς ἐξ ἀγνοίας πράττοντάς τι τῶν οὐ δεόντων, διορθώσει καθυποβάλλομεν. Ὅθεν, ἐπειδή τινες μετὰ τὴν ἡμέραν τῆς ἁγίας τοῦ Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν γεννήσεως, δείκνυνται σεμίδαλιν ἔψοντες, καὶ ταύτης ἀλλήλοις μεταδιδόντες, προφάσει τιμῆς δῆθεν λοχείων τῆς ἀχράντου Παρθενομήτορος, ὁρίζομεν, μηδὲν τοιοῦτον ὑπὸ τῶν πιστῶν τελεῖσθαι. Οὐ γὰρ τιμή γε τοῦτο τῇ Παρθένῳ, τῇ ὑπὲρ νοῦν καὶ λόγον τὸν ἀχώρητον τεκούσῃ Λόγον σαρκί, ἐκ τῶν κοινῶν τε καὶ καθ᾿ ἡμᾶς τὰ κατὰ τὸν ἄφραστον αὐτῆς τόκον ὁρίζειν καὶ ὑπογράφειν. Εἴ τις οὖν ἀπὸ τοῦ νῦν πράττων τοιοῦτόν τι φωραθείη, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 80 Изостанак из цркве три недеље

Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или неко од уврштених у клир, или лаик, немајући никакву тежу нужду или тежак посао, услед којих би морао дуго изостајати из своје цркве, него боравећи у граду, три недеље заредом не дође на сабрање, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се уклони из општења.

Εἴ τις ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, ἢ τῶν ἐν τῷ κλήρῳ καταλεγομένων, ἢ λαϊκός, μηδεμίαν ἀνάγκην βαρυτέραν ἔχοι, ἢ πρᾶγμα δυσχερές, ὥστε ἐπὶ πλεῖστον ἀπολείπεσθαι τῆς αὐτοῦ ἐκκλησίας, ἀλλ᾿ ἐν πόλει διάγων, τρεῖς Κυριακὰς ἡμέρας ἐν τρισὶν ἑβδομάσι μὴ συνέρχοιτο, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀποκινείσθω τῆς κοινωνίας.

Канон 81 Без додатка Трисветој песми

Пошто смо сазнали да се у неким крајевима, у Трисветој песми, изговара као додатак, после речи „Свети Бесмртни“, речи „Који си распет за нас, помилуј нас“; а то су древни свети Оци одбацили из те песме као туђе побожности, заједно са безаконим јеретиком који је измислио такав израз; и ми, потврђујући оно што су раније побожно установили наши свети Оци, анатемишемо оне који, после овог одређења, још прихватају такав израз по црквама, или на било који други начин га придодају Трисветој песми. И ако је преступник онога што је одређено свештеног чина, заповедамо да буде лишен свештеничког достојанства; ако ли је лаик или монах, да буде одлучен.

Ἐπειδή περ ἔν τισι χώραις μεμαθήκαμεν, ἐν τῷ τρισαγίῳ ὕμνῳ, ἐν προσθήκης μέρει ἐκφωνεῖσθαι μετὰ τό, Ἅγιος ἀθάνατος, τό, Ὁ σταυρωθεὶς δι᾿ ἡμᾶς, ἐλέησον ἡμᾶς· τοῦτό τε ὑπὸ τῶν πάλαι ἁγίων Πατέρων, ὡς τῆς εὐσεβείας ἀλλότριον, ἐκ τοῦ τοιούτου ἀπηλάθη ὕμνου, σὺν τῷ τὴν τοιαύτην φωνὴν καινουργήσαντι παρανόμῳ αἱρετικῷ· καὶ ἡμεῖς κυροῦντες τὰ παρὰ τῶν ἁγίων Πατέρων ἡμῶν πρὶν εὐσεβῶς θεσμοθετηθέντα, ἀναθεματίζομεν τοὺς ἔτι μετὰ τὸν παρόντα ὅρον παραδεχομένους τὴν τοιαύτην φωνὴν ἐπ᾿ ἐκκλησίαις, ἢ ἄλλως πως τῷ τρισαγίῳ ὕμνῳ συνάπτοντας. Καὶ εἰ μὲν ἱερατικός ἐστιν ὁ παραβάτης τῶν ὁρισθέντων, ἀπογυμνοῦσθαι τοῦτον τῆς ἱερατικῆς ἀξίας προστάσσομεν· εἰ δὲ λαϊκός, ἢ μοναχός, ἀφορίζεσθαι.

Канон 82 Христос да се слика у људском лику, а не као јагње

На неким сликама часних икона исцртано је јагње, које показује прст Претечев, а које је примљено као образ благодати, унапред нам законом наговештавајући истинитог Јагњета, Христа Бога нашега. Прихватајући, дакле, древне образе и сенке предате Цркви, као симболе и наговештаје истине, претпостављамо благодат и истину, примивши је као испуњење закона. Да би се, дакле, савршено приказало и у сликарским делима, пред очима свих, одређујемо да се од сада, уместо древног јагњета, и на иконама подиже лик Јагњета које узима грех света, Христа Бога нашега, у људском обличју; преко којега сазнајемо висину понижења Бога Логоса, и водимо се сећањем на живот Његов по телу, на страдање Његово и спасоносну смрт, и на искупљење света које одатле произиђе.

Ἔν τισι τῶν σεπτῶν εἰκόνων γραφαῖς, ἀμνὸς δακτύλῳ τοῦ Προδρόμου δεικνύμενος ἐγχαράττεται, ὃς εἰς τύπον παρελήφθη τῆς χάριτος, τὸν ἀληθινὸν ἡμῖν διὰ νόμου προϋποφαίνων ἀμνὸν Χριστὸν τὸν Θεὸν ἡμῶν. Τοὺς οὖν παλαιοὺς τύπους, καὶ τὰς σκιάς, ὡς τῆς ἀληθείας σύμβολά τε καὶ προχαράγματα, τῇ ἐκκλησίᾳ παραδεδομένους κατασπαζόμενοι, τὴν χάριν προτιμῶμεν, καὶ τὴν ἀλήθειαν, ὡς πλήρωμα νόμου ταύτην ὑποδεξάμενοι. Ὡς ἂν οὖν τὸ τέλειον κἀν ταῖς χρωματουργίαις, ἐν ταῖς ἁπάντων ὄψεσιν ὑπογράφηται, τὸν τοῦ αἴροντος, τὴν ἁμαρτίαν τοῦ κόσμου ἀμνοῦ, Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν, κατὰ τὸν ἀνθρώπινον χαρακτῆρα καὶ ἐν ταῖς εἰκόσιν ἀπὸ τοῦ νῦν, ἀντὶ τοῦ παλαιοῦ ἀμνοῦ, ἀναστηλοῦσθαι ὁρίζομεν· δι᾿ αὐτοῦ τὸ τῆς ταπεινώσεως ὕψος τοῦ Θεοῦ Λόγου κατανοοῦντες, καὶ πρὸς μνήμην τῆς ἐν σαρκὶ πολιτείας, τοῦ τε πάθους αὐτοῦ καὶ τοῦ σωτηρίου θανάτου, χειραγωγούμενοι, καὶ τῆς ἐντεῦθεν γενομένης τῷ κόσμῳ ἀπολυτρώσεως.

Канон 83 Причешће да се не даје мртвима

Нико нека не даје причешће телима преминулих. Јер је написано: „Узмите, једите“; а тела мртвих не могу ни узети, ни јести.

Μηδεὶς τοῖς σώμασι τῶν τελευτησάντων τῆς εὐχαριστίας μεταδιδότω. Γέγραπται γάρ· Λάβετε, φάγετε· τὰ δὲ τῶν νεκρῶν σώματα, οὐδὲ λαβεῖν δύναται, οὐδὲ φαγεῖν.

Канон 84 Одојчад сумњивог крштења да се крсте

Следећи канонске установе Отаца, одређујемо и о одојчади: кад год се не нађу поуздани сведоци који кажу да су она несумњиво крштена, а ни она сама, због узраста, нису у стању да подесно одговоре о тајноводству које им је предато, треба их без икакве препреке крстити; да их таква сумња не би лишила таквог очишћења освећења.

Τοῖς κανονικοῖς τῶν Πατέρων θεσμοῖς κατακολουθοῦντες, ὁρίζομεν καὶ περὶ τῶν νηπίων· ὁσάκις μὴ εὑρίσκωνται βέβαιοι μάρτυρες, οἱ ταῦτα ἀναμφιβόλως βαπτισθέντα εἶναι λέγοντες, καὶ οὐδὲ αὐτὰ διὰ τὴν ἡλικίαν περὶ τῆς παραδοθείσης αὐτοῖς μυσταγωγίας ἀποκρίνασθαι ἐπιτηδείως ἔχωσι, χωρίς τινος προσκόμματος ὀφείλειν ταῦτα βαπτίζεσθαι· μή ποτε ὁ τοιοῦτος δισταγμὸς ἀποστερήσῃ αὐτὰ τῆς τοιαύτης τοῦ ἁγιασμοῦ καθάρσεως.

Канон 85 Робови ослобођени пред три сведока

Да се на двојици или тројици сведока потврђује свака реч, примили смо из Писма. Одређујемо, дакле, да робови које ослобађају њихови сопствени господари уживају ту част пред три сведока, који ће својим присуством придати пуноважност слободи и сами пружити веродостојност ономе што је учињено.

Ἐπὶ δύο, ἢ τριῶν μαρτύρων βεβαιοῦσθαι πᾶν ῥῆμα, γραφικῶς παρελάβομεν. Τοὺς οὖν ὑπὸ τῶν οἰκείων δεσποτῶν ἐλευθερουμένους δούλους, ἐπὶ τρισὶ μάρτυσι τῆς τοιαύτης τιμῆς ἀπολαύειν διοριζόμεθα οἳ τὸ κῦρος παρόντες τῇ ἐλευθερίᾳ προσοίσουσι, καὶ τὸ πιστὸν ἐξ ἑαυτῶν τοῖς γενομένοις παρέξουσιν.

Канон 86 Они који издржавају блуднице

Оне који, на пропаст душа, скупљају и издржавају блуднице, ако су клирици, одређујемо да буду одлучени и свргнути; ако су лаици, да буду одлучени.

Τοὺς ἐπὶ ψυχῶν ὀλίσθῳ πόρνας ἐπισυνάγοντας, καὶ ἐκτρέφοντας, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, ἀφορίζεσθαι, καὶ καθαιρεῖσθαι ὁρίζομεν· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀφορίζεσθαι.

Канон 87 Жена која напусти мужа, и поновни брак

Она која је оставила мужа прељубочиница је, ако је отишла другоме, по светом и божанском Василију, који је ово најбоље извео из пророштва Јеремијиног: да, „Ако жена постане жена другог мужа, неће се вратити своме мужу, него ће, оскврњена, бити оскврњена“ [Јер 3, 1]; и опет: „Ко држи прељубочиницу, безуман је и безбожан.“ Ако се, дакле, покаже да се без разлога удаљила од мужа, он је достојан опроштаја, а она покора. И опроштај ће му бити дат за то да буде у општењу с Црквом. Онај пак који оставља жену законито с њим сједињену, и узима другу, по пресуди Господњој потпада под суд прељубе. А наши Оци су канонски одредили да такви буду годину дана међу онима који плачу, две године међу онима који слушају, три године међу онима који падају ничице, а седме године да стану с вернима, и тако да буду удостојени приноса, ако се заиста покају са сузама.

Ἡ τὸν ἄνδρα καταλιποῦσα μοιχαλίς ἐστιν, εἰ ἐπ᾿ ἄλλον ἦλθε, κατὰ τὸν ἱερὸν καὶ θεῖον Βασίλειον, ἐκ τῆς Ἱερεμίου προφητείας ἄριστα τοῦτο ἀναλεξάμενον· ὅτι, Ἐὰν γένηται γυνὴ ἀνδρὶ ἑτέρῳ, οὐκ ἐπιστρέψει πρὸς τὸν ἄνδρα αὐτῆς, ἀλλὰ μιαινομένη μιανθήσεται· καὶ πάλιν· Ὁ ἔχων μοιχαλίδα, ἄφρων καὶ ἀσεβής. Εἰ οὖν φανῇ τοῦ ἀνδρὸς ἀλόγως ἀναχωρήσασα, ὁ μὲν συγγνώμης ἐστὶν ἄξιος, ἡ δὲ ἐπιτιμίων. Ἡ δὲ συγγνώμη τούτῳ πρὸς τὸ κοινωνεῖν τῇ ἐκκλησίᾳ δοθήσεται. Ὁ μέντοι καταλιμπάνων τὴν νομίμως συναφθεῖσαν αὐτῷ γυναῖκα, καὶ ἑτέραν ἀγόμενος, κατὰ τὴν τοῦ Κυρίου ἀπόφασιν, τῷ τῆς μοιχείας ὑπόκειται κρίματι. Κεκανόνισται δὲ παρὰ τῶν Πατέρων ἡμῶν, τοὺς τοιούτους ἐνιαυτὸν προσκλαίειν, διετίαν ἐπακροᾶσθαι, τριετίαν ὑποπίπτειν, καὶ τῷ ἑβδόμῳ συνίστασθαι τοῖς πιστοῖς, καὶ οὕτω τῆς προσφορᾶς καταξιοῦσθαι, ἐὰν δὴ μετὰ δακρύων μετανοήσωσιν.

Канон 88 Да се животиње не уводе у цркву

Нико нека не уводи никакву животињу унутар светог храма, осим ако неки путник, кад га снађе највећа нужда, немајући колибу ни коначиште, коначи у таквом храму. Јер, ако се животиња не унесе унутра, она ће понекад угинути; а он ће, губитком свог товарног живинчета, и тиме што неће имати средство да крене на пут, бити изложен опасности смрти. Јер смо поучени да је субота начињена ради човека; тако да треба у свему претпоставити спасење и неповређеност човека. Ако ли се неко затекне да без нужде, као што је речено, уводи животињу у свето место, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Μηδεὶς ἔνδον ἱεροῦ ναοῦ κτῆνος τὸ οἱονοῦν εἰσαγέτω· ἐκτὸς εἰμή τις ὁδοιπορῶν, μεγίστης καταλαβούσης ἀνάγκης, οἰκίσκου καὶ καταγωγῆς ἀπορῶν, ἐν τῷ τοιούτῳ καταλύσει ναῷ. Διὰ γὰρ τὸ μὴ τὸ κτῆνος ἔνδον εἰσενεχθῆναι, αὐτὸ μέν, ἔστιν ὅτε, διαφθαρήσεται· ὁ δέ, τῇ τοῦ ὑποζυγίου ἀποβολῇ, καὶ τῷ ἐντεῦθεν ἀπόρως ἔχειν τῆς ἐπὶ τὴν ὁδοιπορίαν ὁρμῆς, θανάτου κινδύνῳ παραδοθήσεται· τὸ γὰρ σάββατον διὰ τὸν ἄνθρωπον γενέσθαι ἐκδιδασκόμεθα· ὥστε διὰ πάντων προτιμητέαν ἡγεῖσθαι τὴν τοῦ ἀνθρώπου σωτηρίαν τε καὶ ἀπάθειαν. Εἰ δέ τις φωραθείη χωρὶς ἀνάγκης, ὡς εἴρηται, κτῆνος εἰσάγων ἐν ἱερῷ, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 89 Прекид поста у ноћи Велике суботе

Верни, проводећи дане спасоносног страдања у посту и молитви и умиљењу срца, треба да прекину пост око средњих часова ноћи Велике суботе, пошто божански Јеванђелисти Матеј и Лука указују на позни час ноћи, један речима „Увече по суботи“ [Мт 28, 1], а други речима „у дубоку зору“ [Лк 24, 1].

Τὰς τοῦ σωτηρίου πάθους ἡμέρας, ἐν νηστείᾳ, καὶ προσευχῇ, καὶ κατανύξει καρδίας ἐπιτελοῦντας, χρὴ τοὺς πιστοὺς περὶ μέσας τῆς περὶ τὸ μέγα σάββατον νυκτὸς ὥρας ἀπονηστίζεσθαι, τῶν θείων Εὐαγγελιστῶν Ματθαίου καὶ Λουκᾶ, τοῦ μέν, διὰ τοῦ, Ὀψὲ σαββάτων ῥήματος· τοῦ δέ, διὰ τοῦ Ὄρθρου βαθέος, τὴν βραδύτητα τῆς νυκτὸς ὑπογραφόντων.

Канон 90 Да се не клечи од вечерња суботе до вечерња недеље

Примили смо канонски од наших богоносних Отаца да недељом не савијамо колено, поштујући васкрсење Христово. Да, дакле, не бисмо били у незнању о тачности овог правила, чинимо јасним верним да, после вечерњег уласка свештених лица у олтар у суботу, по обичају који преовлађује, нико не сме савити колено све до следеће, недељне вечери, кад, после уласка на вечерњу светлост, поново савијамо колена и тако приносимо молитве Господу. Јер, сматрајући ноћ после суботе претечом васкрсења нашег Спаситеља, отуда духовно почињемо песме, приводећи празник из таме у светлост, тако да отуда, у целој ноћи и дану, прослављамо васкрсење.

Ταῖς Κυριακαῖς μὴ γόνυ κλίνειν ἐκ τῶν θεοφόρων ἡμῶν Πατέρων κανονικῶς παρελάβομεν, τὴν τοῦ Χριστοῦ τιμῶντες ἀνάστασιν. Ὡς ἂν οὖν μὴ ἀγνοῶμεν τὸ σαφὲς τῆς τούτου παρατηρήσεως, δῆλον τοῖς πιστοῖς καθιστῶμεν, ὥστε μετὰ τὴν ἐν τῷ σαββάτῳ ἑσπερινὴν τῶν ἱερωμένων πρὸς τὸ θυσιαστήριον εἴσοδον, κατὰ τὸ κρατοῦν ἔθος, μηδένα γόνυ κλίνειν μέχρι τῆς ἐφεξῆς κατὰ τὴν Κυριακὴν ἑσπέρας· καθ᾿ ἣν μετὰ τὴν ἐν τῷ λυχνικῷ εἴσοδον αὖθις τὰ γόνατα κάμπτοντες, οὕτω τὰς εὐχὰς τῷ Κυρίῳ προσάγομεν. Τῆς γὰρ τοῦ Σωτῆρος ἡμῶν ἐγέρσεως πρόδρομον τὴν μετὰ τὸ σάββατον νύκτα παραλαμβάνοντες, τῶν ὕμνων ἐντεῦθεν πνευματικῶς ἀπαρχόμεθα, εἰς φῶς ἐκ σκότους τὴν ἑορτὴν καταλήγοντες, ὡς ἐν ὁλοκλήρῳ ἐντεῦθεν νυκτὶ καὶ ἡμέρᾳ πανηγυρίζειν ἡμᾶς τὴν ἀνάστασιν.

Канон 91 Побачај се кажњава покором за убиство

Жене које дају лекове што изазивају побачај, и оне које примају отрове што убијају плод, подвргавамо покори убице.

Τὰς τὰ ἀμβλωθρίδια διδούσας φάρμακα, καὶ τὰς δεχομένας τὰ ἐμβρυοκτόνα δηλητήρια, τῷ τοῦ φονέως ἐπιτιμίῳ καθυποβάλλομεν.

Канон 92 Отмица жена под именом брака

Оне који отимају жене под именом брака, или оне који сарађују или помажу отимачима, свети сабор је одредио: ако су клирици, да отпадну из свог степена; ако су лаици, да буду анатемисани.

Τοὺς ἁρπάζοντας γυναῖκας ἐπ᾿ ὀνόματι συνοικεσίου, ἢ συμπράττοντας, ἢ συναιρομένους τοῖς ἁρπάζουσιν, ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, ἐκπίπτειν τοῦ οἰκείου βαθμοῦ· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀναθεματίζεσθαι.

Канон 93 Жене несталих мужева које се преудају

Она која, пошто је муж отишао и нестао, пре него што се увери у његову смрт, живи с другим, чини прељубу. Исто тако и жене војника, које су се удале док су мужеви били нестали, потпадају под исто правило; као и оне које, због одсуства мужа, нису сачекале његов повратак. Ипак, овде ствар допушта извесно опроштење, јер претпоставка више склања ка смрти. А она која се, у незнању, удала за онога кога је привремено оставила његова жена, а затим је отпуштена јер се претходна вратила к њему, учинила је блуд, али у незнању; неће, дакле, бити спречена да се уда; боље је, ипак, ако остане тако. Ако ли се пак војник једном врати, чију је жену, због његовог дугог одсуства, узео за себе други муж, овај, ако тако жели, нека поново узме своју жену, при чему се даје опроштење и њој за незнање, и мужу који ју је примио у свој дом другим браком.

Ἡ ἀναχωρήσαντος τοῦ ἀνδρός, καὶ ἀφανοῦς ὄντος, πρὸ τοῦ πεισθῆναι περὶ τοῦ θανάτου αὐτοῦ, ἑτέρῳ συνοικοῦσα, μοιχᾶται. Ὡσαύτως καὶ στρατιώτιδες, αἱ, τῶν ἀνδρῶν ἀφανῶν ὄντων, γαμηθεῖσαι, τῷ αὐτῷ ὑπόκεινται λόγῳ· ὥσπερ καὶ αἱ διὰ τὴν ἀποδημίαν τοῦ ἀνδρὸς μὴ ἀναμείνασαι τὴν ἐπάνοδον. Πλὴν ἔχει τινὰ συγγνώμην τὸ πρᾶγμα ἐνταῦθα, διὰ τὸ μᾶλλον πρὸς θάνατον εἶναι τὴν ὑπόνοιαν. Ἡ δὲ τῷ καταλειφθέντι πρὸς καιρὸν παρὰ τῆς γυναικός, κατ᾿ ἄγνοιαν γημαμένη, εἶτα ἀφεθεῖσα, διὰ τὸ ἐπανελθεῖν πρὸς αὐτὸν τὴν προτέραν, ἐπόρνευσε μέν, ἐν ἀγνοίᾳ δέ· γάμου οὖν οὐκ εἰρχθήσεται· κάλλιον δέ, ἐὰν μείνῃ οὕτως. Εἰ δέ γε ὁ στρατιώτης ἐπανέλθοι χρόνῳ ποτέ, οὗ ἡ γυνὴ διὰ τὴν ἐπὶ πολὺ ἐκείνου ἀπόλειψιν ἑτέρῳ συνήφθη ἀνδρί, οὗτος, εἰ προαιρεῖται, τὴν οἰκείαν αὖθις ἀπολαβέτω γυναῖκα, συγγνώμης αὐτῇ ἐπὶ τῇ ἀγνοίᾳ διδομένης, καὶ τῷ ταύτην εἰσοικισαμένῳ κατὰ δεύτερον γάμον ἀνδρί.

Канон 94 Заклињање незнабожачким заклетвама

Оне који се заклињу незнабожачким заклетвама, правило подвргава покорама; и ми за њих одређујемо одлучење.

Τοὺς ὀμνύοντας ὅρκους ἑλληνικούς, ὁ Κανὼν ἐπιτιμίοις καθυποβάλλει· καὶ ἡμεῖς τούτους ἀφορισμὸν ὁρίζομεν.

Канон 95 Како се примају они који се враћају из јереси

Оне који се од јеретика прикључују Православљу и делу оних који се спасавају, примамо по поретку и обичају изложеном ниже. Аријанце, и Македонијанце, и Новатијанце, који себе називају Чистима и Левима, и Четрнаестодневнике, то јест Тетрадите, и Аполинаристе, примамо када дају писмене изјаве и анатемишу сваку јерес која не мисли онако како мисли света саборна и апостолска Црква Божја, и печате се, то јест помазују се најпре светим миром на чело, и очи, и ноздрве, и уста, и уши; и, печатећи их, говоримо: „Печат дара Духа Светога.“ А о онима који су били Павлијанисти и потом побегли у саборну Цркву, установљено је правило да буду обавезно поново крштени. Евномијане пак, које крштавају једним урањањем, и Монтанисте, које овде називају Фригијцима, и Савелијане, који исповедају да су исто Син и Отац, и који чине и нека друга тешка дела, и све остале јереси (пошто их је овде много, нарочито оних који долазе из земље Галата), све оне од њих који желе да се прикључе Православљу примамо као незнабошце: и првог дана чинимо их хришћанима; другог, оглашенима; затим трећег дана их заклињемо, дувајући три пута у лице и у уши; и тако их оглашавамо, и чинимо да проведу време у цркви и слушају Писма; и тада их крштавамо. И Манихејце такође, и Валентинијанце, и Маркионисте, и оне који долазе из сличних јереси, примамо као незнабошце и поново крштавамо. Несторијане пак, и Евтихијане, и Севиријане, и оне из сличних јереси, треба да дају писмене изјаве и да анатемишу своју јерес, и Несторија, и Евтиха, и Диоскора, и Севира, и остале поглаваре таквих јереси, и оне који мисле као они, и све поменуте јереси, и тако да учествују у светом причешћу.

Τοὺς προστιθεμένους τῇ ὀρθοδοξίᾳ, καὶ τῇ μερίδι τῶν σῳζομένων ἀπὸ αἱρετικῶν, δεχόμεθα κατὰ τὴν ὑποτεταγμένην ἀκολουθίαν τε καὶ συνήθειαν. Ἀρειανοὺς μὲν καὶ Μακεδονιανούς, καὶ Ναυατιανούς, τοὺς λέγοντας ἑαυτοὺς Καθαροὺς καὶ Ἀριστερούς, καὶ τοὺς Τεσσαρακαιδεκατίτας, ἤγουν Τετραδίτας, καὶ Ἀπολλιναριστάς, δεχόμεθα, διδόντας λιβέλλους, καὶ ἀναθεματίζοντας πᾶσαν αἵρεσιν μὴ φρονοῦσαν, ὡς φρονεῖ ἡ ἁγία τοῦ Θεοῦ καθολικὴ καὶ ἀποστολικὴ ἐκκλησία, σφραγιζομένους, ἤτοι χριομένους πρῶτον τῷ ἁγίῳ μύρῳ, τὸ μέτωπον, καὶ τοὺς ὀφθαλμούς, καὶ τὰς ῥίνας, καὶ τὸ στόμα, καὶ τὰ ὦτα, καί, σφραγίζοντες αὐτούς, λέγομεν· Σφραγὶς δωρεᾶς Πνεύματος ἁγίου. Περὶ δὲ τῶν παυλιανισάντων, εἶτα προσφυγόντων τῇ καθολικῇ ἐκκλησίᾳ, ὅρος ἐκτέθειται, ἀναβαπτίζεσθαι αὐτοὺς ἐξάπαντος. Εὐνομιανοὺς μέντοι, τοὺς εἰς μίαν κατάδυσιν βαπτιζομένους, καὶ Μοντανιστάς, τοὺς ἐνταῦθα λεγομένους Φρύγας, καὶ Σαβελλιανούς, τοὺς υἱοπατορίαν δοξάζοντας, καὶ ἕτερά τινα χαλεπὰ ποιοῦντας, καὶ πάσας τὰς ἄλλας αἱρέσεις, ἐπεὶ πολλοί εἰσιν ἐνταῦθα, μάλιστα οἱ ἀπὸ τῶν Γαλατῶν χώρας ἐρχόμενοι, πάντας τοὺς ἀπ᾿ αὐτῶν θέλοντας προστίθεσθαι τῇ ὀρθοδοξίᾳ, ὡς Ἕλληνας δεχόμεθα· καὶ τὴν πρώτην ἡμέραν ποιοῦμεν αὐτοὺς Χριστιανούς· τὴν δὲ δευτέραν, κατηχουμένους· εἶτα τὴν τρίτην, ἐξορκίζομεν μετὰ τοῦ ἐμφυσᾷν τρίτον εἰς τὸ πρόσωπον, καὶ εἰς τὰ ὦτα, καὶ οὕτω κατηχοῦμεν αὐτούς, καὶ ποιοῦμεν χρονίζειν ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ, καὶ ἀκροᾶσθαι τῶν Γραφῶν, καὶ τότε αὐτοὺς βαπτίζομεν. Καὶ τοὺς Μανιχαίους δέ, καὶ τοὺς Οὐαλεντινιανούς, καὶ Μαρκιωνιστάς, καὶ τοὺς ἐκ τῶν ὁμοίων αἱρέσεων προσερχομένους, ὡς Ἕλληνας δεχόμενοι, ἀναβαπτίζομεν· Νεστοριανοὺς δέ, καὶ Εὐτυχιανιστάς, καὶ Σεβηριανούς, καὶ τοὺς ἐκ τῶν ὁμοίων αἱρέσεων χρὴ ποιεῖν λιβέλλους, καὶ ἀναθεματίζειν τὴν αἵρεσιν αὐτῶν, καὶ Νεστόριον, καὶ Εὐτυχέα, καὶ Διόσκορον, καὶ Σεβῆρον· καὶ τοὺς λοιποὺς ἐξάρχους τῶν τοιούτων αἱρέσεων, καὶ τοὺς φρονοῦντας τὰ αὐτῶν, καὶ πάσας τὰς προαναφερομένας αἱρέσεις, καὶ οὕτω μεταλαμβάνειν τῆς ἁγίας κοινωνίας.

Канон 96 Против кићења косе ради завођења

Они који су кроз крштење обукли Христа, обећали су да ће подражавати Његов живот по телу. Оне, дакле, који уређују и украшавају косу на глави довитљивим плетењем, на штету оних који их гледају, и тиме постављају мамац непостојаним душама, лечимо очински прикладном покором, васпитавајући их и учећи их да живе трезвено, да би, оставивши обману и таштину које долазе од материје, непрестано усмеравали ум ка непропадљивом и блаженом животу, и у страху чували чисто владање, и приближавали се Богу, колико је достижно, чистотом живота, и красили унутрашњег човека више него спољашњег врлинама и добрим и беспрекорним обичајима; тако да у себи не носе никакав остатак покварности противника. Ако ли неко живи противно овом правилу, нека буде одлучен.

Οἱ τὸν Χριστὸν διὰ τοῦ βαπτίσματος ἐνδυσάμενοι, τὴν ἐν σαρκὶ αὐτοῦ πολιτείαν μιμεῖσθαι καθωμολόγησαν. Τοὺς οὖν τὰς ἐν τῇ κεφαλῇ τρίχας πρὸς λύμην τῶν ὁρώντων ἐν ἐπινοίαις ἐμπλοκῆς εὐθετίζοντας, καὶ διασκευάζοντας, καὶ δέλεαρ προτιθέντας ἐντεῦθεν ταῖς ἀστηρίκτοις ψυχαῖς, ἐπιτιμίῳ προσφόρῳ πατρικῶς θεραπεύομεν, παιδαγωγοῦντες αὐτούς, καὶ σωφρόνως βιοῦν ἐκδιδάσκοντες, πρὸς τὸ ἀφέντας τὴν ἐκ τῆς ὕλης ἀπάτην καὶ ματαιότητα, πρὸς τὴν ἀνώλεθρον καὶ μακαρίαν ζωὴν τὸν νοῦν μετάγειν διηνεκῶς, καὶ ἐν φόβῳ ἁγνὴν ἔχειν ἀναστροφήν, καὶ Θεῷ πλησιάζειν, κατὰ τὸ ἐφικτόν, διὰ τῆς ἐν βίῳ καθάρσεως, καὶ τὸν ἔνδον, ἢ τὸν ἔξω ἄνθρωπον μᾶλλον κοσμεῖν ἀρεταῖς καὶ χρηστοῖς καὶ ἀμώμοις τοῖς ἤθεσιν· ὥστε μηδὲν λείψανον φέρειν ἐν ἑαυτοῖς τῆς τοῦ ἐναντίου σκαιότητος. Εἰ δέ τις παρὰ τὸν παρόντα κανόνα διαγίνοιτο, ἀφοριζέσθω.

Канон 97 Да се не живи са женом у светим местима

Оне који или живе са женом, или на други начин без разлике чине свете просторе заједничким, и односе се према њима с презиром, и тако у њима остају, заповедамо да буду истерани чак и из простора за оглашене у часним храмовима. Ако ли неко то не поштује, ако је клирик, нека се свргне; ако је лаик, нека се одлучи.

Τοὺς ἢ γαμετῇ συνοικοῦντας, ἢ ἄλλως ἀδιακρίτως τοὺς ἱεροὺς τόπους κοινοποιοῦντας, καὶ καταφρονητικῶς περὶ αὐτοὺς ἔχοντας, καὶ οὕτως ἐν αὐτοῖς καταμένοντας, καὶ ἐκ τῶν ἐν τοῖς σεβασμίοις ναοῖς κατηχουμένων ἐξωθεῖσθαι προστάσσομεν. Εἰ δέ τις μὴ τοῦτο παραφυλάξοι, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.

Канон 98 Брак с туђом вереницом је прељуба

Онај ко узме у брачну заједницу жену верену с другим, док је још жив онај ко ју је верио, нека потпадне под оптужбу прељубе.

Ὁ ἑτέρῳ μνηστευθεῖσαν γυναῖκα, ἔτι τοῦ μνηστευσαμένου ζῶντος, πρὸς γάμου κοινωνίαν ἀγόμενος, τῷ τῆς μοιχείας ὑποκείσθω ἐγκλήματι.

Канон 99 Да се не кува месо на жртвеницима за свештенике

И ово смо сазнали да се чини у земљи Јермена: да неки, кувајући комаде меса унутар светих жртвеника, приносе их, делећи уделе свештеницима на јудејски начин. Стога, чувајући Цркву неукаљаном, одређујемо да ниједном од свештеника не буде дозвољено да прима одвојене комаде меса од оних који их приносе, него нека се задовоље оним чиме је задовољан приносилац, при чему се такав принос чини изван цркве. Ако ли неко то не чини тако, нека буде одлучен.

Καὶ τοῦτο δὲ ἐν τῇ Ἀρμενίων χώρᾳ γίνεσθαι μεμαθήκαμεν· ὥς τινες ἔνδον ἐν τοῖς ἱεροῖς θυσιαστηρίοις μέλη κρεῶν ἔψοντες, προσάγουσιν, ἀφαιρέματα τοῖς ἱερεῦσιν Ἰουδαϊκῶς ἀπονέμοντες. Ὅθεν τὸ τῆς ἐκκλησίας φυλάττοντες ἀκηλίδωτον, ὁρίζομεν, μὴ ἐξεῖναί τινι τῶν ἱερέων ἀφωρισμένα κρεῶν μέλη παρὰ τῶν προσαγόντων λαμβάνειν, ἀλλ᾿ οἷς ἀρεσθῇ ὁ προσάγων, τούτοις ἀρκείσθωσαν, ἔξω τῆς ἐκκλησίας τῆς τοιαύτης γινομένης προσαγωγῆς. Εἰ δέ τις μὴ τοῦτο οὕτω ποιῇ, ἀφοριζέσθω.

Канон 100 Да нема слика које кваре ум

„Очи твоје нека право гледају“, и „Са свом пажњом чувај срце своје“, заповеда Премудрост; јер чула тела лако уводе у душу оно што је њихово. Заповедамо, дакле, да се слике које опчињавају вид, било на даскама, било на други начин изложене, а које кваре ум и подстичу га на распаљивање срамних наслада, никако не сликају од сада, ни на који начин. Ако ли неко покуша то да чини, нека буде одлучен.

Οἱ ὀφθαλμοί σου ὀρθὰ βλεπέτωσαν· καί, Πάσῃ φυλακῇ τήρει σὴν καρδίαν, ἡ Σοφία διακελεύεται· ῥᾳδίως γὰρ τὰ ἑαυτῶν ἐπὶ τὴν ψυχὴν αἱ τοῦ σώματος αἰσθήσεις εἰσκρίνουσι. Τὰς οὖν τὴν ὅρασιν καταγοητευούσας γραφάς, εἴτε ἐν πίναξιν, εἴτε ἄλλως πως ἀνατεθειμένας, καὶ τὸν νοῦν διαφθειρούσας, καὶ κινούσας πρὸς τὰ τῶν αἰσχρῶν ἡδονῶν ὑπεκκαύματα, οὐδαμῶς ἀπὸ τοῦ νῦν οἱῳδήποτε τρόπῳ προστάσσομεν ἐγχαράττεσθαι· εἰ δέ τις τοῦτο πράττειν ἐπιχειρήσοι, ἀφοριζέσθω.

Канон 101 Причешће се прима у руке, а не у судове

Божански Апостол гласно назива човека, сазданог по обличју Божјем, телом Христовим и храмом. Онај, дакле, ко, стојећи изнад свег чулног створења, кроз спасоносно Страдање достигне небеско достојанство, једући и пијући Христа, непрестано се преобликује за вечни живот, освећујући се душом и телом причешћем божанске благодати; тако да, ако неко жели да учествује у пречистом телу у време сабрања, и да постане једно с њим причешћем, нека, обликујући своје руке у виду крста, тако приступи и прими причешће благодати. Јер оне који праве неке судове од злата или другог материјала, уместо руке, за примање божанског дара, и преко њих бивају удостојени пречистог причешћа, никако не прихватамо, јер претпостављају неживу и потчињену материју обличју Божјем. Ако ли се неко затекне да даје пречисто причешће онима који доносе такве судове, нека буде одлучен, и он и онај ко их доноси.

Σῶμα Χριστοῦ, καὶ ναόν, τὸν κατ᾿ εἰκόνα Θεοῦ κτισθέντα ἄνθρωπον, ὁ θεῖος Ἀπόστολος μεγαλοφώνως ἀποκαλεῖ. Πάσης οὖν αἰσθητῆς κτίσεως ὑπερκείμενος ὁ τῷ σωτηρίῳ πάθει τοῦ οὐρανίου τυχῶν ἀξιώματος, ἐσθίων καὶ πίνων Χριστόν, πρὸς ζωὴν διὰ παντὸς μεθαρμόζεται τὴν ἀΐδιον, ψυχὴν καὶ σῶμα τῇ μεθέξει τῆς θείας ἁγιαζόμενος χάριτος· ὥστε, εἴ τις τοῦ ἀχράντου σώματος μετασχεῖν ἐν τῷ τῆς συνάξεως βουληθείη καιρῷ, καὶ ἓν πρὸς αὐτὸ τῇ μετουσίᾳ γενέσθαι, τὰς χεῖρας σχηματίζων εἰς τύπον σταυροῦ, οὕτω προσίτω καὶ δεχέσθω τὴν κοινωνίαν τῆς χάριτος. Τοὺς γὰρ ἐκ χρυσοῦ, ἢ ἄλλης ὕλης, ἀντὶ χειρός, τινὰ δοχεῖα κατασκευάζοντας πρὸς τὴν τοῦ θείου δώρου ὑποδοχήν, καὶ δι᾿ αὐτῶν τῆς ἀχράντου κοινωνίας ἀξιουμένους, οὐδαμῶς προσιέμεθα, ὡς προτιμῶντας τῆς τοῦ Θεοῦ εἰκόνος τὴν ἄψυχον ὕλην καὶ ὑποχείριον. Εἰ δέ τις ἁλῷ τῆς ἀχράντου κοινωνίας μεταδιδοὺς τοῖς τὰ τοιαῦτα δοχεῖα προσφέρουσι, καὶ αὐτὸς ἀφοριζέσθω, καὶ ὁ ταῦτα ἐπιφερόμενος.

Канон 102 Покора прилагођена греху и грешнику

Они који су од Бога примили власт да развезују и да везују треба да разматрају природу греха и спремност грешника за обраћење, и тако да примене лечење прилагођено болести, да не би, употребивши неумереност у једном или другом правцу, промашио спасење онога ко је болестан. Јер болест греха није једноставна, него разнолика и многообразна, и пушта многе изданке штете, из којих се зло далеко шири и напредује, све док се не заустави силом онога ко лечи. Стога онај ко показује умеће лечења у Духу треба најпре да испита расположење грешника, и да осмотри да ли се склања ка здрављу, или, напротив, својим начинима призива болест на себе, и како се у међувремену стара о свом владању; и да ли се не бори против лекара, и не увећава рану душе применом лекова који јој се стављају; и тако да одмери милост по заслузи. Јер сва брига Бога и онога коме је поверено пастирско вођство јесте да врати заблуделу овцу и да излечи ону коју је ранила змија, и да је ни не гурне низ провалије очајања, нити да попусти узду ка распуштености и презиру живота; него, на један или други начин, било кроз строже и опоре лекове, било кроз благе и нежније, да се успротиви страсти и да се бори за зарастање ране, испитујући плодове покајања и мудро управљајући човеком који је позван на горњу светлу одежду. Треба, дакле, да знамо обоје, и оно што припада акривији, и оно што припада обичају; и да, код оних који не прихватају највећу строгост, следимо предати образац, као што нас учи свети Василије.

Δεῖ δὲ τοὺς ἐξουσίαν λύειν καὶ δεσμεῖν παρὰ Θεοῦ λαβόντας, σκοπεῖν τὴν τῆς ἁμαρτίας ποιότητα, καὶ τὴν τοῦ ἡμαρτηκότος πρὸς ἐπιστροφὴν ἑτοιμότητα, καὶ οὕτω κατάλληλον τὴν θεραπείαν προσάγειν τῷ ἀῤῥωστήματι, ἵνα μή, τῇ ἀμετρίᾳ καθ᾿ ἑκάτερον χρώμενος, ἀποσφαλείη πρὸς τὴν σωτηρίαν τοῦ κάμνοντος. Οὐ γὰρ ἁπλῆ τῆς ἁμαρτίας ἡ νόσος, ἀλλὰ ποικίλη καὶ πολυειδής, καὶ πολλὰς τῆς βλάβης τὰς παραφυάδας βλαστάνουσα, ἐξ ὧν τὸ κακὸν ἐπὶ πολὺ διαχεῖται, καὶ πρόσω βαίνει, μέχρις ἂν σταίη τῇ δυνάμει τοῦ θεραπεύοντος. Ὥστε τὸν τὴν ἰατρικὴν ἐν Πνεύματι ἐπιστήμην ἐπιδεικνύμενον, πρότερον χρὴ τὴν τοῦ ἡμαρτηκότος διάθεσιν ἐπισκέπτεσθαι, καὶ εἴτε πρὸς τὴν ὑγείαν νεύει, ἢ τοὐναντίον, διὰ τῶν οἰκείων τρόπων προσκαλεῖται καθ᾿ ἑαυτοῦ τὸ ἀῤῥώστημα, ἐφορᾷν, ὅπως τε τῆς ἐν τῷ μεταξὺ προνοεῖται ἀναστροφῆς, καὶ εἰ μὴ τῷ τεχνίτῃ ἀντιπαλαίει, καὶ τὸ τῆς ψυχῆς ἕλκος διὰ τῆς τῶν ἐπιτιθεμένων φαρμάκων αὐξάνει προσαγωγῆς, καὶ οὕτω τὸν ἔλεον κατ᾿ ἀξίαν ἐπιμετρεῖν. Πᾶς γὰρ λόγος Θεῷ καὶ τῷ τὴν ποιμαντικὴν ἐγχειρισθέντι ἡγεμονίαν, τὸ πλανώμενον πρόβατον ἐπαναγαγεῖν, καὶ τρωθὲν ὑπὸ τοῦ ὄφεως ἐξιάσασθαι, καὶ μήτε κατὰ κρημνῶν ὠθῆσαι τῆς ἀπογνώσεως, μήτε τὸν χαλινὸν ὑπενδοῦναι πρὸς τὴν τοῦ βίου ἔκλυσίν τε καὶ καταφρόνησιν· ἀλλ᾿ ἑνί γε τρόπῳ πάντως, εἴτε διὰ τῶν αὐστηροτέρων τε καὶ στυφόντων, εἴτε διὰ τῶν ἀπαλωτέρων τε καὶ πρᾳοτέρων φαρμάκων, κατὰ τοῦ πάθους στῆναι, καὶ πρὸς συνούλωσιν τοῦ ἕλκους ἀνταγωνίσασθαι, τοὺς τῆς μετανοίας καρποὺς δοκιμάζοντι, καὶ οἰκονομοῦντι σοφῶς τὸν πρὸς τὴν ἄνω λαμπροφορίαν καλούμενον ἄνθρωπον. Ἀμφότερα τοίνυν εἰδέναι ἡμᾶς χρή, καὶ τὰ τῆς ἀκριβείας, καὶ τὰ τῆς συνηθείας· ἕπεσθαι δέ, ἐπὶ τῶν μὴ καταδεξαμένων τὴν ἀκρότητα, τῷ παραδοθέντι τύπῳ, καθὼς ὁ ἱερὸς ἡμᾶς ἐκδιδάσκει Βασίλειος.

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.