Свети канони Труло Канон 64
Канон 64 Лаик не сме јавно да учи
Κανόνες τῆς ἐν Τρούλλῳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Πενθέκτης Συνόδου
Сабор у Трули · Цариград, 691–692. · сазивач: цар Јустинијан II · Пето-шести сабор (Трулски, 692) на мапи
Да лаик не треба јавно да води беседу или да учи, стичући тиме за себе достојанство учитеља, него да се повинује поретку предатом од Господа, и да отвара ухо онима који су примили благодат учитељске речи, и да се од њих поучава божанским стварима. Јер је у једној Цркви Бог начинио различите удове, по речи Апостола; коју Григорије Богослов, тумачећи, јасно излаже, говорећи: „Овај поредак, браћо, поштујмо, овај чувајмо. Нека један буде слух, други језик, други рука, а други нешто друго; нека један поучава, а други учи.“ И мало затим: „И онај који учи, у послушности; и онај који даје, у радости; и онај који служи, у готовости; да не будемо сви језик, најготовије оруђе; не сви апостоли, не сви пророци, да не тумачимо сви.“ И после неколико речи: „Зашто себе чиниш пастиром, а овца си? Зашто постајеш глава, а ти си нога? Зашто покушаваш да будеш војсковођа, постављен међу војнике?“ И на другом месту: Премудрост заповеда: „Не буди брз у речима; не пружај се поред богатог, будући сиромах, нити тражи да будеш мудрији од мудрих.“ Ако ли се неко затекне да нарушава ово правило, нека се одлучи на четрдесет дана.
Ὅτι οὐ χρὴ δημοσίᾳ λαϊκόν, λόγον κινεῖν ἢ διδάσκειν, ἀξίωμα ἑαυτῷ διδασκαλικὸν ἐντεῦθεν περιποιούμενον, ἀλλ᾿ εἴκειν τῇ παραδοθείσῃ παρὰ τοῦ Κυρίου διατάξει, καὶ τὸ οὖς τοῖς τὴν χάριν τοῦ διδασκαλικοῦ λαβοῦσι λόγου διανοίγειν, καὶ τὰ θεῖα παρ᾿ αὐτῶν ἐκδιδάσκεσθαι. Ἐν γὰρ τῇ μιᾷ ἐκκλησίᾳ διάφορα μέλη πεποίηκεν ὁ Θεός, κατὰ τὴν τοῦ Ἀποστόλου φωνήν· ἣν ὁ Θεολόγος ἑρμηνεύων Γρηγόριος, σαφῶς τὴν ἐν τούτοις τάξιν παρίστησι φάσκων· Ταύτην αἰδοίμεθα τὴν τάξιν, ἀδελφοί, ταύτην φυλάττοιμεν. Ὁ μὲν ἔστω τις ἀκοή· ὁ δέ, γλῶσσα· ὁ δέ, χείρ· ὁ δέ, ἄλλο τι· ὁ μέν, διδασκέτω· ὁ δέ, μανθανέτω· καὶ μετὰ βραχέα· Καὶ ὁ μανθάνων ἐν εὐπειθείᾳ· καὶ ὁ χορηγῶν ἐν ἱλαρότητι· καὶ ὁ ὑπουργῶν ἐν προθυμίᾳ, μὴ πάντες ὧμεν γλῶσσα, τὸ ἑτοιμότατον· μὴ πάντες Ἀπόστολοι· μὴ πάντες προφῆται· μὴ πάντες διερμηνεύωμεν· καὶ μετά τινα· Τί σεαυτὸν ποιεῖς ποιμένα, πρόβατον ὤν; τί γίνῃ κεφαλή, ποῦς τυγχάνων; τί στρατηγεῖν ἐπιχειρεῖς, τεταγμένος ἐν στρατιώταις; καὶ ἑτέρωθι· Ἡ σοφία διακελεύεται. Μὴ ἴσθι ταχὺς ἐν λόγοις· μὴ συμπαρεκτείνου πένης ὢν πλουσίῳ, μηδὲ ζήτει τῶν σοφῶν εἶναι σοφώτερος. Εἰ δέ τις ἁλῷ τὸν παρόντα παρασαλεύων κανόνα, ἐπὶ ἡμέρας τεσσαράκοντα ἀφοριζέσθω.
Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.