Свети канони Труло Канон 7
Канон 7 Ђакон не сме седети испред презвитера
Κανόνες τῆς ἐν Τρούλλῳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Πενθέκτης Συνόδου
Сабор у Трули · Цариград, 691–692. · сазивач: цар Јустинијан II · Пето-шести сабор (Трулски, 692) на мапи
Пошто смо сазнали да у неким црквама има ђакона који имају црквене службе, те да се неки од њих, служећи се дрскошћу и самовољом, седе испред презвитера, одређујемо да ђакон, макар се налазио у достојанству, то јест у некој црквеној служби ма које врсте, такав нека не седи испред презвитера; осим ако, заступајући лице свог патријарха или митрополита, дође у други град поводом неке ствари; тада ће, наиме, бити почаствован као заменик места оног архијереја. Ако ли се неко усуди, служећи се тиранском дрскошћу, ово учинити, такав, спуштен са свога степена, нека буде последњи од свих у чину у који је уписан у својој цркви, пошто нас Господ наш саветује да се не радујемо првим местима, по учењу које стоји у светом еванђелисти Луки, као учење положено од самог Господа нашег и Бога. Јер је говорио онима позваним овакву причу: Кад те неко позове на свадбу, не седај на прво место, да не би неко часнији од тебе био позван, па да, кад дође онај који је позвао и тебе и њега, каже ти: Дај овоме место; и тада ћеш са стидом почети заузимати последње место. Него, кад будеш позван, седи на последње место, да би, кад дође онај који те позвао, рекао ти: Пријатељу, помери се више; тада ће ти бити част пред онима који седе с тобом. Јер сваки који себе узвишује, биће понижен, а који себе понижава, биће узвишен. Исто ово нека се чува и код осталих светих чинова, пошто знамо да су духовна достојанства боља од световних.
Ἐπειδὴ μεμαθήκαμεν ἔν τισι τῶν ἐκκλησιῶν διακόνους τυγχάνειν, ὀφφίκια ἐκκλησιαστικὰ ἔχοντας, ἐντεῦθέν τέ τινας αὐτῶν αὐθαδείᾳ καὶ αὐτονομίᾳ κεχρημένους πρὸ τῶν πρεσβυτέρων καθέζεσθαι, ὁρίζομεν, ὥστε τὸν διάκονον, κἂν ἐν ἀξιώματι, τουτέστιν ἐν ὀφφικίῳ τῷ οἱῳδήποτε ἐκκλησιαστικῷ τυγχάνῃ, τὸν τοιοῦτον μὴ πρὸ τοῦ πρεσβυτέρου καθέζεσθαι· ἐκτός, εἰ μὴ τὸ πρόσωπον ἐπέχων τοῦ οἰκείου πατριάρχου, ἢ μητροπολίτου, ἐν ἑτέρᾳ πόλει παραγένηται ἐπί τινι κεφαλαίῳ· τότε γάρ, ὡς τὸν ἐκείνου τόπον ἀναπληρῶν, τιμηθήσεται. Εἰ δέ τις τοιοῦτο τολμήσοι, τυραννικῷ χρώμενος θράσει, διαπράξασθαι, ὁ τοιοῦτος, ἐκ τοῦ οἰκείου καταβιβασθεὶς βαθμοῦ, ἔσχατος πάντων γινέσθω τοῦ, ἐν ᾧ περ καταλέγεται, τάγματος ἐν τῇ κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίᾳ, τοῦ Κυρίου ἡμῶν παραινοῦντος, μὴ χαίρειν ταῖς πρωτοκλισίαις, κατὰ τὴν ἐν τῷ ἁγίῳ εὐαγγελιστῇ Λουκᾷ, ὡς ἐξ αὐτοῦ τοῦ Κυρίου ἡμῶν καὶ Θεοῦ κειμένην διδασκαλίαν. Ἔλεγε γὰρ πρὸς τοὺς κεκλημένους παραβολὴν τοιάνδε· Ὅταν κληθῇς ὑπό τινος εἰς γάμους, μὴ κατακλιθῇς εἰς τὴν πρωτοκλισίαν, μήποτε ἐντιμότερός σου ᾗ κεκλημένος ὑπ᾿ αὐτοῦ, καὶ ἐλθὼν ὁ σὲ καὶ αὐτὸν καλέσας, ἐρεῖ σοι· Δὸς τούτῳ τόπον· καὶ τότε ἄρξῃ μετ᾿ αἰσχύνης τὸν ἔσχατον τόπον κατέχειν. Ἀλλ᾿ ὅταν κληθῇς, ἀνάπεσε εἰς τὸν ἔσχατον τόπον· ἵνα, ὅταν ἔλθῃ ὁ κεκληκώς, εἴπῃ σοι· Φίλε, προσανάβηθι ἀνώτερον· τότε ἔσται σοι δόξα ἐνώπιον τῶν συνανακειμένων σοι· ὅτι πᾶς ὁ ὑψῶν ἑαυτὸν ταπεινωθήσεται, ὁ δὲ ταπεινῶν ἑαυτὸν ὑψωθήσεται. Τὸ αὐτὸ δὲ φυλαχθήσεται καὶ ἐπὶ τῶν λοιπῶν ἱερῶν ταγμάτων· ἐπειδὴ τῶν κατὰ κόσμον ἀξιωμάτων κρείττονα τὰ πνευματικὰ ἐπιστάμεθα.
Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.