Седми васељенски сабор

Κανόνες τῆς ἐν Νικαίᾳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Ζ´ Συνόδου

Никеја, 787. · сазивач: царица Ирина и цар Константин VI · 22 канона · Седми васељенски сабор (Никеја, 787) на мапи

Двадесет два правила са сабора који је обновио поштовање икона. Прво прима свако правило пре њега; остала обнављају оно што су иконоборачке године разориле, забрањујући рукоположење за новац и постављање епископа од стране световне власти, захтевајући мошти у свакој освештаној цркви, и уређујући манастире и њихову имовину.

Канон 1 Божанска правила се примају и потврђују

За оне који су добили свештени чин, наредбе канонских одредаба јесу и сведочанства и исправна дела; примајући их радо, певамо заједно с богоприказатељем Давидом Господу Богу, говорећи: На путу сведочанстава Твојих насладих се, као на сваком богатству; и: Заповедио си правду, сведочанства Твоја су заувек; уразуми ме и живећу. И: Заувек нам пророчки глас заповеда да чувамо сведочанства Божија и да живимо у њима, очигледно остајући непоколебани и непомерени, будући да и боговидац Мојсије тако говори: На њих се не сме додати, нити се од њих сме одузети. И божански апостол Петар, хвалећи се њима, узвикује: У шта желе анђели да завире. И Павле каже: Ако бисмо чак и ми, или анђео с неба, благовестили вам друго осим оног што смо вам благовестили, анатема да буде. Пошто су, дакле, ове ствари такве, и сведоче нам, ми се, радујући се њима, као да је неко нашао много плена, радо загрљавамо божанска правила, и целокупну њихову наредбу држимо непоколебану, оних правила која су изложена светим трубама Духа, свехваљеним Апостолима, и шест светих васељенских сабора, и оних који су се месно сабрали ради издавања таквих наредаба, и светих отаца наших. Јер сви они, обасјани једним истим Духом, одредише оно што је корисно. И оне које они предају анатеми, и ми анатемишемо; а оне свргнућу, и ми свргавамо; а оне одлучењу, и ми одлучујемо; а оне које предају епитимији, и ми их такође подвргавамо. Јер: Начин живота нека буде без среброљубља, задовољавајући се оним што имате; тако изричито узвикује онај који се вазнесе до трећег неба и чу неизрециве речи, Павле, божански апостол.

Τοῖς τὴν ἱερατικὴν λαχοῦσιν ἀξίαν, μαρτύριά τε καὶ κατορθώματα, αἱ τῶν κανονικῶν διατάξεών εἰσιν ὑποτυπώσεις· ἃς ἀσμένως δεχόμενοι, μετὰ τοῦ θεοφάντορος Δαβὶδ ᾄδομεν πρὸς τὸν δεσπότην Θεόν, λέγοντες· Ἐν τῇ ὁδῷ τῶν μαρτυρίων σου ἐτέρφθην, ὡς ἐπὶ παντὶ πλούτῳ· καὶ, Ἐνετείλω δικαιοσύνην, τὰ μαρτύριά σου εἰς τὸν αἰῶνα· συνέτισόν με καὶ ζήσομαι. Καί, Εἰς τὸν αἰῶνα ἡ προφητικὴ φωνὴ ἐντέλλεται ἡμῖν φυλάττειν τὰ μαρτύρια τοῦ Θεοῦ, καὶ ζῇν ἐν αὐτοῖς, δηλονότι ἀκράδαντα καὶ ἀσάλευτα διαμένοντα, ὅτι καὶ ὁ θεόπτης Μωϋσῆς οὕτω φησὶν· Ἐν αὐτοῖς οὐκ ἔστι προσθεῖναι, καὶ ἀπ᾿ αὐτῶν οὐκ ἔστιν ἀφελεῖν· Καὶ ὁ θεῖος Ἀπόστολος Πέτρος ἐν αὐτοῖς ἐγκαυχώμενος βοᾷ· Εἰς ἃ ἐπιθυμοῦσιν ἄγγελοι παρακύψαι. Καὶ ὁ Παῦλός φησιν· Κἂν ἡμεῖς, ἢ ἄγγελος ἐξ οὐρανοῦ εὐαγγελίζηται ὑμῖν, παρ᾿ ὃ εὐηγγελισάμεθα ὑμῖν, ἀνάθεμα ἔστω. Τούτων οὖν οὕτως ὄντων, καὶ διαμαρτυρουμένων ἡμῖν, ἀγαλλιώμενοι ἐπ᾿ αὐτοῖς, ὡς εἴ τις εὕροι σκῦλα πολλά, ἀσπασίως τοὺς θείους κανόνας ἐνστερνιζόμεθα, καὶ ὁλόκληρον τὴν αὐτῶν διαταγὴν καὶ ἀσάλευτον κρατύνομεν, τῶν ἐκτεθέντων ὑπὸ τῶν ἁγίων σαλπίγγων τοῦ Πνεύματος, τῶν πανευφήμων Ἀποστόλων, τῶν τε ἓξ ἁγίων οἰκουμενικῶν συνόδων, καὶ τῶν τοπικῶς συναθροισθεισῶν ἐπὶ ἐκδόσει τοιούτων διαταγμάτων, καὶ τῶν ἁγίων Πατέρων ἡμῶν· Ἐξ ἑνὸς γὰρ ἅπαντες καὶ τοῦ αὐτοῦ Πνεύματος αὐγασθέντες, ὥρισαν τὰ συμφέροντα. Καὶ οὓς μὲν τῷ ἀναθέματι παραπέμπουσι, καὶ ἡμεῖς ἀναθεματίζομεν· οὓς δὲ τῇ καθαιρέσει, καὶ ἡμεῖς καθαιροῦμεν· οὓς δὲ τῷ ἀφορισμῷ, καὶ ἡμεῖς ἀφορίζομεν· οὓς δὲ ἐπιτιμίῳ παραδιδόασι, καὶ ἡμεῖς ὡσαύτως ὑποβάλλομεν. Ἀφιλάργυρος γὰρ ὁ τρόπος, ἀρκούμενοι τοῖς παροῦσιν· ὁ ἀναβεβηκὼς εἰς τρίτον οὐρανόν, καὶ ἀκούσας ἄῤῥητα ῥήματα, Παῦλος ὁ θεῖος Ἀπόστολος διαῤῥήδην βοᾷ.

Канон 2 Изабрани епископ мора знати Псалтир и правила

Пошто се, певајући псалме, обавезујемо Богу: Размишљаћу о наредбама Твојим, нећу заборавити речи Твоје; ово је спасоносно да чувају сви хришћани, а нарочито они који су обучени у свештени чин. Стога одређујемо да сваки онај ко треба да буде произведен у степен епископства свакако зна Псалтир, да би тиме могао и цео клир под собом тако поучавати да се увежба. А нека буде поуздано испитан од стране митрополита, да ли жели читати испитивачки, а не узгредно, свете каноне, и свето Јеванђеље, и књигу божанског Апостола, и све божанско Писмо; и да живи по божанским заповестима, и да учи народ под собом. Јер суштина наше јерархије јесу богопредана словеса, то јест истинско познање божанских Писама, као што је велики Дионисије изјавио. Ако пак оклева, и не радује се тако да чини и учи, нека не буде рукоположен. Јер је Бог пророчки рекао: Ти си одбацио познање, и ја ћу одбацити тебе да ми не свештенодејствујеш.

Ἐπειδή περ ψάλλοντες συντασσόμεθα τῷ Θεῷ· Ἐν τοῖς δικαιώμασί σου μελετήσω, οὐκ ἐπιλήσομαι τῶν λόγων σου· πάντας μὲν Χριστιανοὺς τοῦτο φυλάττειν σωτήριον, κατ᾿ ἐξαίρετον δέ, τοὺς τὴν ἱερατικὴν ἀμπεχομένους ἀξίαν. Ὅθεν ὁρίζομεν, πάντα τὸν προάγεσθαι μέλλοντα εἰς τὸν τῆς ἐπισκοπῆς βαθμόν, πάντως τὸν Ψαλτῆρα γινώσκειν, ἵνα, ὡς ἐκ τούτου, καὶ πάντα τὸν κατ᾿ αὐτὸν κλῆρον οὕτω νουθετῇ μυεῖσθαι. Ἀνακρίνεσθαι δὲ ἀσφαλῶς ὑπὸ τοῦ μητροπολίτου, εἰ προθύμως ἔχει ἀναγινώσκειν ἐρευνητικῶς, καὶ οὐ παροδευτικῶς, τούς τε ἱεροὺς κανόνας, καὶ τὸ ἅγιον Εὐαγγέλιον, τήν τε τοῦ θείου Ἀποστόλου βίβλον, καὶ πᾶσαν τὴν θείαν Γραφήν· καὶ κατὰ τὰ θεῖα ἐντάλματα ἀναστρέφεσθαι, καὶ διδάσκειν τὸν κατ᾿ αὐτὸν λαόν. Οὐσία γὰρ τῆς καθ᾿ ἡμᾶς ἱεραρχίας ἐστὶ τὰ θεοπαράδοτα λόγια, ἤγουν ἡ τῶν θείων Γραφῶν ἀληθινὴ ἐπιστήμη, καθὼς ὁ μέγας ἀπεφήνατο Διονύσιος. Εἰ δὲ ἀμφισβητοίη, καὶ μὴ ἀσμενίζοι οὕτω ποιεῖν τε καὶ διδάσκειν, μὴ χειροτονείσθω. Ἔφη γὰρ προφητικῶς ὁ Θεός· Σὺ ἐπίγνωσιν ἀπώσω, κἀγὼ ἀπώσομαί σε τοῦ μὴ ἱερατεύειν μοι.

Канон 3 Избор клирика од стране световних владара је ништаван

Сваки избор учињен од стране владара, епископа, или презвитера, или ђакона, нека остане неважећи, по правилу које каже: Ако неки епископ, послуживши се световним владарима, преко њих постане господар цркве, да се свргне, и да се одлучи, и сви који су с њим у општењу. Јер онај ко треба да буде произведен у епископство мора бити изабран гласовима епископа, као што су одредили свети оци у Никеји у правилу које каже: Приличи да се епископ поставља највише од стране свих који су у области; ако би то пак било тешко, било због хитне нужде, било због дужине пута, нека се сакупе бар тројица на једном месту (а одсутни нека такође гласају и сагласе се преко писама), тада нека се врши хиротонија. А потврду онога што је учињено нека даје у свакој области митрополит.

Πᾶσαν ψῆφον γινομένην παρὰ ἀρχόντων, ἐπισκόπου, ἢ πρεσβυτέρου, ἢ διακόνου, ἄκυρον μένειν, κατὰ τὸν κανόνα τὸν λέγοντα· Εἴ τις ἐπίσκοπος, κοσμικοῖς ἄρχουσι χρησάμενος, δι᾿ αὐτῶν ἐγκρατὴς ἐκκλησίας γένηται, καθαιρείσθω, καὶ ἀφοριζέσθω, καὶ οἱ κοινωνοῦντες αὐτῷ πάντες. Δεῖ γὰρ τὸν μέλλοντα προβιβάζεσθαι εἰς ἐπισκοπήν, ὑπὸ ἐπισκόπων ψηφίζεσθαι· καθὼς παρὰ τῶν ἁγίων Πατέρων τῶν ἐν Νικαίᾳ ὥρισται ἐν τῷ κανόνι τῷ λέγοντι· Ἐπίσκοπον προσήκει, μάλιστα μὲν ὑπὸ πάντων τῶν ἐν τῇ ἐπαρχίᾳ καθίστασθαι· εἰ δὲ δυσχερὲς εἴη τὸ τοιοῦτο, ἢ διὰ κατεπείγουσαν ἀνάγκην, ἢ διὰ μῆκος ὁδοῦ, ἐξάπαντος τρεῖς ἐπὶ τὸ αὐτὸ συναγομένους· (συμψήφων γινομένων καὶ τῶν ἀπόντων, καὶ συντιθεμένων διὰ γραμμάτων), τότε τὴν χειροτονίαν ποιεῖσθαι. Τὸ δὲ κῦρος τῶν γινομένων, δίδοσθαι καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν τῷ μητροπολίτῃ.

Канон 4 Епископ не сме изнуђивати новац од свог клира

Гласник истине, Павле, божански апостол, полажући као правило за презвитере Ефеске, а још више за цео свештенички сабор, тако је слободно говорио, рекавши: Ничије сребро, или злато, или одело нисам пожелео; свима сам вам показао да тако радећи треба помагати немоћнима, сматрајући блаженим више давати него примати. Стога и ми, поучени од њега, одређујемо да епископ никако не смишља, ради срамног добитка, изговарајући изговоре у гресима, да тражи злато, или сребро, или неку другу ствар од епископа, или клирика, или монаха који су под њим. Јер апостол каже: Неправедни неће наследити царство Божије; и: Не треба деца да сакупљају благо родитељима, него родитељи деци. Ако се, дакле, неко нађе да, ради тражења злата или неке друге ствари, или због неке своје страсти, спречава службу и одлучује некога од клирика који су под њим, или затвара часни храм тако да се у њему не врше службе Божије, и своје безумље усмерава против онога што нема осећаја, тај је уистину без осећаја, и биће подвргнут истом страдању, и његов труд ће се вратити на његову главу, као на преступника заповести Божије и апостолских наредаба. Јер заповеда и Петар, врховни врх Апостола: Пасите стадо Божије које је међу вама, надгледајући не присилно, него добровољно, по Богу; не ради срамног добитка, него радо; не као да господарите над уделима који су вам додељени, него будући узори стаду; и када се јави Пастироначелник, примићете невенљиви венац славе.

Ὁ κῆρυξ τῆς ἀληθείας Παῦλος, ὁ θεῖος Ἀπόστολος, οἱονεὶ κανόνα τιθεὶς τοῖς Ἐφεσίων πρεσβυτέροις, μᾶλλον δὲ καὶ παντὶ ἱερατικῷ πληρώματι, οὕτως ἐπαῤῥησιάσθη, εἰπών· Ἀργυρίου, ἢ χρυσίου, ἢ ἱματισμοῦ, οὐδενὸς ἐπεθύμησα· πάντα ὑπέδειξα ὑμῖν, ὅτι οὕτω κοπιῶντας δεῖ ἀντιλαμβάνεσθαι τῶν ἀσθενούντων, μακάριον ἡγουμένους τὸ διδόναι, ἢ λαμβάνειν. Διὸ καὶ ἡμεῖς μαθητευθέντες παρ᾿ αὐτοῦ, ὁρίζομεν, μηδόλως αἰσχροκερδῶς ἐπινοεῖσθαι ἐπίσκοπον, προφασιζόμενον προφάσεις ἐν ἁμαρτίαις, ἀπαιτεῖν χρυσόν, ἢ ἄργυρον, ἢ ἕτερον εἶδος τοὺς ὑπ᾿ αὐτὸν τελοῦντας ἐπισκόπους, ἢ κληρικούς, ἢ μοναχούς. Φησὶ γὰρ ὁ Ἀπόστολος· Ἄδικοι βασιλείαν Θεοῦ οὐ κληρονομήσουσι· καί, Οὐκ ὀφείλει τὰ τέκνα τοῖς γονεῦσι θησαυρίζειν, ἀλλ᾿ οἱ γονεῖς τοῖς τέκνοις. Εἴ τις οὖν δι᾿ ἀπαίτησιν χρυσοῦ, ἢ ἑτέρου τινὸς εἴδους, εἴτε διά τινα ἰδίαν ἐμπάθειαν, εὑρεθείη ἀπείργων τῆς λειτουργίας, καὶ ἀφορίζων τινὰ τῶν ὑπ᾿ αὐτὸν κληρικῶν, ἢ σεπτὸν ναὸν κλείων, ὡς μὴ γίνεσθαι ἐν αὐτῷ τὰς τοῦ Θεοῦ λειτουργίας, καὶ εἰς ἀναίσθητον τὴν ἑαυτοῦ μανίαν ἐπιπέμπων, ἀναίσθητος ὄντως ἐστί, καὶ τῇ ταυτοπαθείᾳ ὑποκείσεται, καὶ ἐπιστρέψει ὁ πόνος αὐτοῦ ἐπὶ τὴν κεφαλὴν αὐτοῦ, ὡς παραβάτης ἐντολῆς Θεοῦ, καὶ τῶν Ἀποστολικῶν διατάξεων. Παραγγέλλει γὰρ καὶ Πέτρος, ἡ κορυφαία τῶν Ἀποστόλων ἀκρότης, Ποιμαίνετε τὸ ἐν ὑμῖν ποίμνιον τοῦ Θεοῦ, ἐπισκοποῦντες μὴ ἀναγκαστῶς, ἀλλ᾿ ἑκουσίως, κατὰ Θεόν· μὴ αἰσχροκερδῶς, ἀλλὰ προθύμως· μὴ ὡς κατακυριεύοντες τῶν κλήρων, ἀλλὰ τύποι γινόμενοι τοῦ ποιμνίου· καὶ φανερωθέντος τοῦ Ἀρχιποίμενος, κομιεῖσθε τὸν ἀμαράντινον τῆς δόξης στέφανον.

Канон 5 Против симоније и оних који се њоме хвале

Грех је на смрт, кад неки, грешећи, остају неисправљени. А горе од овога, ако, поред тога, тврдоврати, устају против побожности и истине, претпостављајући Мамону послушности Богу, и не држе се његових канонских одредаба. У њима нема Господа Бога, осим ако се можда, понизивши се, отрезне од сопственог пада; јер треба радије да приступе Богу, и са скрушеним срцем да траже опроштење овог греха и праштање, а не да се гизде незаконитим давањем. Јер близу је Господ онима који су скрушени срцем. Оне, дакле, који се хвале да су кроз давање злата постављени у Цркви, и који полажу своју наду у тај зли обичај, који отуђује од Бога и од сваког свештенства, и који због тога, безобразним лицем и неприкривеним устима, срамотним речима обесвећују оне који су ради врлине живота изабрани од Светог Духа, и постављени без давања злата: они који то чине нека прво приме најнижи степен свога сопственог чина. Ако пак устрају, нека буду исправљени епитимијом. Ако се пак покаже да је неко ово учинио приликом хиротоније, нека буде поступљено по апостолском правилу које каже: Ако неки епископ новцем стекне ово достојанство, или презвитер, или ђакон, да се свргне и он и онај који га је рукоположио, и да се потпуно одсеку и од општења, као што сам ја, Петар, одсекао Симона врача. Тако исто и по другом правилу наших преподобних отаца у Халкидону, које каже: Ако неки епископ врши хиротонију за новац, и сведе на продају благодат која се не продаје, и рукоположи за новац епископа, или хорепископа, или презвитера, или ђакона, или некога од оних који су убројани у клир, или постави за новац економа, или екдика, или парамонара, или уопште некога ко припада правилу, ради сопственог срамног добитка, онај ко је ово покушао, кад буде доказан, нека буде у опасности за сопствени степен; а онај ко је рукоположен нека нимало не има користи од хиротоније или постављења учињеног трговином, него нека буде туђ достојанству или служби коју је стекао за новац. Ако се пак покаже да је неко и посредовао у таквим срамним и незаконитим добицима, нека и он, ако је клирик, отпадне од сопственог степена; ако је пак мирјанин, или монах, да се одлучи.

Ἁμαρτία πρὸς θάνατόν ἐστιν, ὅταν τινὲς ἁμαρτάνοντες, ἀδιόρθωτοι μένωσι. Τὸ δὲ τούτου χεῖρον, ἐὰν καὶ τραχηλιῶντες κατεξανίστανται τῆς εὐσεβείας, καὶ τῆς ἀληθείας, προτιμώμενοι τὸν Μαμωνᾶν τῆς τοῦ Θεοῦ ὑπακοῆς, καὶ τῶν κανονικῶν αὐτοῦ διατάξεων μὴ ἀντεχόμενοι. Ἐν τούτοις οὐκ ἔστι Κύριος ὁ Θεός, εἰ μήπου ταπεινωθέντες, τοῦ ἰδίου σφάλματος ἀνανήψωσι· χρὴ γὰρ μᾶλλον αὐτοὺς προσέρχεσθαι τῷ Θεῷ, καὶ μετὰ συντετριμμένης καρδίας τὴν ἄφεσιν τούτου τοῦ ἁμαρτήματος, καὶ τὴν συγχώρησιν αἰτεῖσθαι, οὐχὶ ἐναβρύνεσθαι τῇ ἀθέσμῳ δόσει. Ἐγγὺς γὰρ Κύριος τοῖς συντετριμμένοις τῇ καρδίᾳ. Τοὺς οὖν ἐγκαυχωμένους, διὰ δόσεως χρυσίου τετάχθαι ἐν ἐκκλησίᾳ, καὶ ταύτῃ τῇ πονηρᾷ συνηθείᾳ ἐπελπίζοντας, τῇ ἀλλοτριούσῃ ἀπὸ τοῦ Θεοῦ, καὶ ἐκ πάσης ἱερωσύνης, καὶ ἐκ τούτου ἀναιδεῖ προσώπῳ, καὶ ἀπερικαλύπτῳ στόματι, ὀνειδιστικοῖς λόγοις τοὺς δι᾿ ἀρετὴν βίου ὑπὸ τοῦ ἁγίου Πνεύματος ἐκλεγέντας, καὶ καταταγέντας ἐκτὸς δόσεως χρυσίου, ἀτιμάζοντας, πρῶτα μὲν τοῦτο ποιοῦντας, τὸν ἔσχατον βαθμὸν λαμβάνειν τοῦ οἰκείου τάγματος. Εἰ δ᾿ ἐπιμένοιεν, δι᾿ ἐπιτιμίου διορθοῦσθαι. Εἰ δέ τις ἐπὶ χειροτονίᾳ φανείη ποτὲ τοῦτο πεποιηκώς, γινέσθω κατὰ τὸν ἀποστολικὸν κανόνα, τὸν λέγοντα· Εἴ τις ἐπίσκοπος διὰ χρημάτων τῆς ἀξίας ταύτης ἐγκρατὴς γένηται, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, καθαιρείσθω καὶ αὐτός, καὶ ὁ χειροτονήσας, καὶ ἐκκοπτέσθωσαν παντάπασιν ἐκ τῆς κοινωνίας, ὡς Σίμων ὁ μάγος ὑπ᾿ ἐμοῦ Πέτρου. Ὡσαύτως καὶ κατὰ τὸν δεύτερον κανόνα τῶν ἐν Χαλκηδόνι ὁσίων Πατέρων ἡμῶν, τὸν λέγοντα· Εἴ τις ἐπίσκοπος ἐπὶ χρήμασι χειροτονίαν ποιήσοιτο, καὶ εἰς πρᾶσιν καταγάγοι τὴν ἄπρατον χάριν, καὶ χειροτονήσοι ἐπὶ χρήμασιν ἐπίσκοπον, ἢ χωρεπίσκοπον, ἢ πρεσβύτερον, ἢ διάκονον, ἤ τινα τῶν ἐν τῷ κλήρῳ καταριθμουμένων, ἢ προβάλλοιτο ἐπὶ χρήμασιν οἰκονόμον, ἢ ἔκδικον, ἢ παραμονάριον, ἢ ὅλως τινὰ τοῦ κανόνος, ἢ δι᾿ αἰσχροκέρδειαν οἰκείαν, ὁ τοῦτο ἐπιχειρήσας ἐλεγχθείς, κινδυνευέτω εἰς τὸν οἰκεῖον βαθμόν· καὶ ὁ χειροτονούμενος μηδὲν ἐκ τῆς κατ᾿ ἐμπορίαν ὠφελείσθω χειροτονίας, ἢ προβολῆς, ἀλλ᾿ ἔστω ἀλλότριος τῆς ἀξίας, ἢ τοῦ φροντίσματος, οὗπερ ἐπὶ χρήμασιν ἔτυχεν. Εἰ δέ τις καὶ μεσιτεύων φανείη τοῖς οὕτως αἰσχροῖς καὶ ἀθεμίτοις λήμμασι, καὶ οὗτος, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, τοῦ οἰκείου ἐκπιπτέτω βαθμοῦ· εἰ δὲ λαϊκός, ἢ μοναχός, ἀφοριζέσθω.

Канон 6 Областни сабор се одржава сваке године

Пошто постоји правило које каже: Два пута у години у свакој области треба да буду, кроз сабрање епископа, канонска испитивања; због невоље и недостатка средстава за путовање оних који се сабирају, свети оци шестог сабора су одредили да се то по сваком начину и изговору врши једном у години, и да се исправља оно што је погрешно. Ово правило, дакле, и ми обнављамо; и ако се неки владар нађе да то спречава, да се одлучи. Ако пак неко од митрополита занемари да се ово чини, осим нужде, и силе, и неког разложног изговора, нека буде подвргнут каноничним епитимијама. А кад се сабор одржава ради канонских и еванђелских ствари, треба сабраним епископима да буде брига и старање о чувању божанских и животворних заповести Божијих. Јер у чувању њих је велика награда; јер заповест је светиљка, а закон светлост, и пут живота је обличавање и поука; и: Заповест Господња је далекосјајна, просвећује очи. А митрополит нема слободу да од онога што епископ доноси са собом тражи или животињу или неку другу ствар. Јер ако се докаже да је ово учинио, платиће четвороструко.

Ἐπειδή περ κανών ἐστιν, ὁ λέγων· Δὶς τοῦ ἕτους καθ᾿ ἑκάστην ἐπαρχίαν χρῆναι γίνεσθαι διὰ συναθροίσεως ἐπισκόπων τὰς κανονικὰς συζητήσεις· διὰ τὴν συντριβὴν καὶ τὸ ἐνδεῶς ἔχειν πρὸς ὁδοιπορίαν τοὺς συναθροιζομένους, ὥρισαν οἱ τῆς ἕκτης συνόδου ὅσιοι Πατέρες, ἐξ ἅπαντος τρόπου καὶ προφάσεως, ἅπαξ τοῦ ἐνιαυτοῦ γίνεσθαι, καὶ τὰ ἐσφαλμένα διορθοῦσθαι. Τοῦτον οὖν τὸν κανόνα καὶ ἡμεῖς ἀνανεοῦμεν· καὶ εἴ τις εὑρεθῇ ἄρχων τοῦτο κωλύων, ἀφοριζέσθω. Εἰ δέ τις ἐκ τῶν μητροπολιτῶν ἀμελήσοι τοῦτο γίνεσθαι, ἐκτὸς ἀνάγκης, καὶ βίας, καί τινος εὐλόγου προφάσεως, τοῖς κανονικοῖς ἐπιτιμίοις ὑποκείσθω· Τῆς δὲ συνόδου γενομένης περὶ κανονικῶν καὶ εὐαγγελικῶν πραγμάτων, δεῖ τοῖς συναθροισθεῖσιν ἐπισκόποις ἐν μελέτῃ καὶ φροντίδι γίνεσθαι τοῦ φυλάττεσθαι τὰς θείας καὶ ζωοποιοὺς ἐντολὰς τοῦ Θεοῦ. Ἐν γὰρ τῷ φυλάττεσθαι αὐτὰς ἀνταπόδοσις πολλή· ὅτι καὶ λύχνος ἡ ἐντολή· νόμος δέ, φῶς, καὶ ὁδὸς ζωῆς ἔλεγχος καὶ παιδεία· καί, Ἡ ἐντολὴ Κυρίου τηλαυγὴς φωτίζουσα ὀφθαλμούς. Μὴ ἔχειν δὲ ἄδειαν τὸν μητροπολίτην, ἐξ ὧν ἐπιφέρεται ὁ ἐπίσκοπος μετ᾿ αὐτοῦ, ἢ κτῆνος, ἢ ἕτερον εἶδος ἀπαιτεῖν. Εἰ γὰρ τοῦτο ἐλεγχθῇ πεποιηκώς, ἀποτίσει τετραπλάσιον.

Канон 7 Ниједна црква се не освештава без светих моштију

Рекао је Павле, божански апостол: Неких људи греси су унапред јасни; а неких и после следе. Кад, дакле, греси претходе, следе им и други греси. Тако су безбожној јереси хришћаноклеветника пратиле и друге безбожности. Јер као што су одузели од Цркве поглед на часне иконе, тако су напустили и неке друге обичаје, које треба обновити и тако их држати по писаном и неписаном законодавству. Дакле, колико год часних храмова је освештано без светих моштију мученика, одређујемо да се у њима изврши полагање моштију уз уобичајену молитву. А онај ко без светих моштију освештава храм, да се свргне, као онај који је преступио црквена предања.

Ἔφη Παῦλος ὁ θεῖος Ἀπόστολος· Τινῶν ἀνθρώπων αἱ ἁμαρτίαι πρόδηλοί εἰσι· τισὶ δὲ καὶ ἐπακολουθοῦσιν. Ἁμαρτιῶν οὖν προκαταλαμβανουσῶν, καὶ ἕτεραι ἁμαρτίαι ἕπονται ταύταις. Τῇ οὖν ἀσεβεῖ αἱρέσει τῶν χριστιανοκατηγόρων καὶ ἄλλα ἀσεβήματα συνηκολούθησαν. Ὥσπερ γὰρ τὴν τῶν σεπτῶν εἰκόνων ἀφείλοντο ὄψιν ἐκ τῆς ἐκκλησίας, καὶ ἕτερά τινα ἔθη παραλελοίπασιν, ἃ χρὴ ἀνανεωθῆναι, καὶ κατὰ τὴν ἔγγραφον καὶ ἄγραφον θεσμοθεσίαν οὕτω κρατεῖν. Ὅσοι οὖν σεπτοὶ ναοὶ καθιερώθησαν ἐκτὸς ἁγίων λειψάνων μαρτύρων, ὁρίζομεν ἐν αὐτοῖς κατάθεσιν γίνεσθαι λειψάνων μετὰ τῆς συνήθους εὐχῆς. Ὁ δὲ ἄνευ ἁγίων λειψάνων καθιερῶν ναόν, καθαιρείσθω, ὡς παραβεβηκὼς τὰς ἐκκλησιαστικὰς παραδόσεις.

Канон 8 Јевреји који се лажно приказују као хришћани се не примају

Пошто су неки, залутавши из вере Јевреја, помислили да могу ругати се Христу Богу нашем, лажно се приказујући хришћанима, а њега потајно одричући, и потајно светкујући суботу, и чинећи друге јеврејске ствари, одређујемо да се ови не примају ни у општење, ни у молитву, ни у цркву, него да јавно буду Јевреји по својој вери, и да ни децу своју не крштавају, нити да купују или стичу роба. Ако се пак неко од њих обрати искреном вером, и исповеди свим срцем, јавно осуђујући њихове обичаје и дела, тако да и други буду обличени и исправљени, њега примити, и крстити, и децу његову, и осигурати да се одрекну јеврејских обичаја; ако пак нису тако расположени, никако их не примати.

Ἐπειδὴ πλανώμενοί τινες ἐκ τῆς τῶν Ἑβραίων θρησκείας, μυκτηρίζειν ἔδοξαν Χριστὸν τὸν Θεὸν ἡμῶν, προσποιούμενοι μὲν χριστιανίζειν, αὐτὸν δὲ ἀρνούμενοι κρύβδην, καὶ λαθραίως σαββατίζοντες, καὶ ἕτερα Ἰουδαϊκὰ ποιοῦντες· ὁρίζομεν τούτους, μήτε εἰς κοινωνίαν, μήτε εἰς εὐχήν, μήτε εἰς ἐκκλησίαν δέχεσθαι, ἀλλὰ φανερῶς εἶναι κατὰ τὴν ἑαυτῶν θρησκείαν Ἑβραίους, καὶ μήτε τοὺς παῖδας αὐτῶν βαπτίζειν, μήτε δοῦλον ὠνεῖσθαι, ἢ κτᾶσθαι. Εἰ δὲ ἐξ εἰλικρινοῦς πίστεως ἐπιστρέψει τις αὐτῶν, καὶ ὁμολογήσει ἐξ ὅλης καρδίας, θριαμβεύων τὰ κατ᾿ αὐτοὺς ἔθη καὶ πράγματα, πρὸς τὸ καὶ ἄλλους ἐλεγχθῆναι καὶ διορθώσασθαι, τοῦτον προσδέχεσθαι, καὶ βαπτίζειν, καὶ τοὺς παῖδας αὐτοῦ, καὶ ἀσφαλίζεσθαι αὐτοὺς ἀποστῆναι τῶν Ἑβραϊκῶν ἐπιτηδευμάτων· εἰ δὲ μὴ οὕτως ἔχοιεν, μηδαμῶς αὐτοὺς προσδέχεσθαι.

Канон 9 Списи против икона морају бити предати

Све дечије играчке и безумна вакханска бесновања, лажне списе, који су сачињени против часних икона, треба предати епископу Цариграда, да буду одложени заједно с осталим јеретичким књигама. Ако се пак неко нађе да ово крије: ако је епископ, или презвитер, или ђакон, да се свргне; ако је пак мирјанин, или монах, да се одлучи.

Πάντα τὰ μειρακιώδη ἀθύρματα, καὶ μανιώδη βακχεύματα, τὰ ψευδοσυγγράμματα, τὰ κατὰ τῶν σεπτῶν εἰκόνων γινόμενα δέον δοθῆναι τῷ ἐπισκόπῳ Κωνσταντινουπόλεως, ἵνα ἀποτεθῶσι μετὰ τῶν λοιπῶν αἱρετικῶν βιβλίων. Εἰ δέ τις εὑρεθείη ταῦτα κρύπτων· εἰ μὲν ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἢ μοναχός, ἀφοριζέσθω.

Канон 10 Клирици не смеју напуштати своју епархију ради службе владарима

Пошто неки клирици, изигравајући канонску одредбу, напуштају своју епархију и трче у другу епархију, а највећим делом у овај богочувани и царски град, и служе код владара, вршећи службе у њиховим молитвеним домовима: њих није допуштено примати, без пристанка сопственог епископа и епископа Цариграда, ни у какву кућу, или цркву. Ако пак неко ово учини, устрајавајући, да се свргне. А онима који ово чине са знањем поменутих свештеника није допуштено да преузимају световне и животне бриге, будући да им је то забрањено чинити од стране божанских правила. Ако се пак неко затекне да држи бригу оних који се зову домоуправитељи, или нека престане, или да се свргне. Него нека радије иде на поучавање деце и домаћих слугу, читајући им божанска Писма; јер је зато и добио свештенство у наследство.

Ἐπειδή τινες τῶν κληρικῶν, παραλογιζόμενοι τὴν κανονικὴν διάταξιν, ἀπολιπόντες τὴν ἑαυτῶν παροικίαν εἰς ἑτέραν παροικίαν ἐκτρέχουσι, κατὰ τὸ πλεῖστον δὲ ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ καὶ βασιλίδι πόλει, καὶ εἰς ἄρχοντας προσεδρεύουσιν, ἐν τοῖς αὐτῶν εὐκτηρίοις τὰς λειτουργίας ποιοῦντες, τούτους, χωρὶς τοῦ ἰδίου ἐπισκόπου καὶ τοῦ Κωνσταντινουπόλεως, οὐκ ἔξεστι δεχθῆναι ἐν οἱῳδήποτε οἴκῳ, ἢ ἐκκλησίᾳ· εἰ δέ τις τοῦτο ποιήσει, ἐπιμένων, καθαιρείσθω. Ὅσοι δὲ μετ᾿ εἰδήσεως τῶν προλεχθέντων ἱερέων τοῦτο ποιοῦσιν, οὐκ ἔξεστιν αὐτοῖς, κοσμικὰς καὶ βιωτικὰς φροντίδας ἀναλαμβάνεσθαι, ὡς κεκωλυμένοις τοῦτο ποιεῖν παρὰ τῶν θείων κανόνων. Εἰ δέ τις φωραθείη τῶν λεγομένων μειζοτέρων τὴν φροντίδα ἐπέχων, ἢ παυσάσθω, ἢ καθαιρείσθω. Μᾶλλον μὲν οὖν ἴτω πρὸς διδασκαλίαν τῶν τε παίδων καὶ τῶν οἰκετῶν, ἐπαναγινώσκων αὐτοῖς τὰς θείας Γραφάς· εἰς τοῦτο γὰρ καὶ τὴν ἱερωσύνην ἐκληρώσατο.

Канон 11 Свака црква и манастир морају имати економа

Будући сви дужни да чувамо божанска правила, и оно које каже да у свакој цркви треба да буду економи, свим начином треба то ненарушено да сачувамо. И ако сваки митрополит у својој цркви поставља економа, добро би било; ако пак не, епископ Цариграда има слободу да, по сопственом ауторитету, произведе економа у тој митрополитовој цркви. Тако исто и митрополити, ако епископи под њима не бирају да поставе економе у својим црквама. Исто ово треба чувати и у случају манастира.

Ὑπόχρεοι ὄντες πάντες τοὺς θείους κανόνας φυλάττειν, καὶ τὸν λέγοντα, οἰκονόμους εἶναι ἐν ἑκάστῃ ἐκκλησίᾳ, παντὶ τρόπῳ ἀπαράτρωτον διατηρεῖν ὀφείλομεν. Καὶ εἰ μὲν ἕκαστος μητροπολίτης ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ αὐτοῦ καθιστᾷ οἰκονόμον, καλῶς ἂν ἔχοι· εἰ δὲ μή γε, ἐξ αὐθεντίας ἰδίας τῷ Κωνσταντινουπόλεως ἐπισκόπῳ ἄδειά ἐστι προχειρίζεσθαι οἰκονόμον ἐν τῇ αὐτοῦ ἐκκλησίᾳ. Ὡσαύτως καὶ τοῖς μητροπολίταις, εἰ οἱ ὑπ᾿ αὐτοὺς ἐπίσκοποι οὐ προαιροῦνται οἰκονόμους ἐγκαταστῆσαι ἐν ταῖς ἑαυτῶν ἐκκλησίαις· τὸ αὐτὸ δὲ φυλάττεσθαι καὶ ἐπὶ τῶν μοναστηρίων.

Канон 12 Црквена и манастирска земља се не отуђује

Ако се неки епископ, или игуман, нађе да од непокретних добара епископског дома, или манастира, отуђује у руке владара, или предаје другом лицу, нека предаја буде неважећа, по правилу светих Апостола које каже: Нека епископ има старање о свим црквеним стварима, и нека њима управља као пред очима Божијим; а да му није допуштено да нешто од тога присвоји себи, или да ствари Божије поклања сопственим рођацима; ако су пак сиромашни, нека им даје као сиромашнима, али под тим изговором да не распродаје црквене ствари. Ако би се пак изговарали да поље наноси штету и да нема никакве користи, ни тако нека не предају место месним владарима, него клирицима или земљорадницима. Ако би пак употребили злу лукавост, и владар откупи поље од клирика или земљорадника, и тако нека продаја буде неважећа, и нека се врати епископском дому, или манастиру; а епископ, или игуман, који ово чини, нека буде отеран: епископ из епископског дома, а игуман из манастира; као они који зло расипају оно што нису сакупили.

Εἴ τις ἐπίσκοπος εὑρεθείη, ἢ ἡγούμενος, ἐκ τῶν αὐτουργίων τοῦ ἐπισκοπείου, ἢ τοῦ μοναστηρίου, ἐκποιούμενος εἰς ἀρχοντικὴν χεῖρα, ἢ ἑτέρῳ προσώπῳ ἐκδιδούς, ἄκυρον εἶναι τὴν ἔκδοσιν, κατὰ τὸν κανόνα τῶν ἁγίων Ἀποστόλων, τὸν λέγοντα· Πάντων τῶν ἐκκλησιαστικῶν πραγμάτων ὁ ἐπίσκοπος ἐχέτω τὴν φροντίδα, καὶ διοικείτω αὐτὰ ὡς Θεοῦ ἐφορῶντος· μὴ ἐξεῖναι δὲ αὐτῷ σφετερίζεσθαί τι ἐξ αὐτῶν, ἢ συγγενέσιν ἰδίοις τὰ τοῦ Θεοῦ χαρίζεσθαι· εἰ δὲ πένητες εἶεν, ἐπιχορηγείτω ὡς πένησιν, ἀλλὰ μὴ προφάσει τούτων τὰ τῆς ἐκκλησίας ἀπεμπολείτω. Εἰ δὲ προφασίζοιντο ζημίαν ἐμποιεῖν, καὶ μηδὲν πρὸς ὄνησιν τυγχάνειν τὸν ἀγρόν, μηδ᾿ οὕτω τοῖς κατὰ τόπον ἄρχουσιν ἐκδιδόναι τὸν τόπον, ἀλλὰ κληρικοῖς ἢ γεωργοῖς. Εἰ δὲ πανουργίᾳ πονηρᾷ χρήσοιντο, καὶ ἐκ τοῦ κληρικοῦ ἢ τοῦ γεωργοῦ ὠνήσηται ἄρχων τὸν ἀγρόν, καὶ οὕτως ἄκυρον εἶναι τὴν πρᾶσιν, καὶ ἀποκαθίστασθαι τῷ ἐπισκοπείῳ, ἢ τῷ μοναστηρίῳ· καὶ ὁ ἐπίσκοπος, ἢ ὁ ἡγούμενος, τοῦτο ποιῶν, ἐκδιωχθήτω· ὁ μὲν ἐπίσκοπος τοῦ ἐπισκοπείου, ὁ δὲ ἡγούμενος τοῦ μοναστηρίου· ὡς διασκορπίζοντες κακῶς, ἃ οὐ συνήγαγον.

Канон 13 Заплењени епископски домови и манастири морају бити враћени

Пошто су, услед несреће која се догодила црквама због наших грехова, неки часни домови били отети од стране неких људи, и епископски домови, и манастири, и постали заједничка преноћишта: ако они који их држе бирају да их врате, тако да буду обновљени по старом, добро је и лепо; ако пак не, ако су из свештеничког реда, заповедамо да се они свргну; ако су пак монаси, или мирјани, да се одлуче; као осуђени од Оца, и Сина, и Светога Духа; и нека буду постављени тамо где црв не умире и огањ се не гаси; јер се противе гласу Господњем, који каже: Не чините дом Оца мога домом трговине.

Ἐπειδὴ διὰ τὴν γενομένην κατὰ τὰς ἁμαρτίας ἡμῶν συμφορὰν ἐν ταῖς ἐκκλησίαις, καθηρπάγησάν τινες εὐαγεῖς οἶκοι ὑπό τινων ἀνδρῶν, ἐπισκοπεῖά τε, καὶ μοναστήρια, καὶ ἐγένοντο κοινὰ καταγώγια· εἰ μὲν οἱ διακρατοῦντες ταῦτα, προαιροῦνται ἀποδιδόναι, ἵνα κατὰ τὸ ἀρχαῖον ἀποκατασταθῶσιν, εὖ καὶ καλῶς ἔχει· εἰ δὲ μή γε, εἰ μὲν τοῦ καταλόγου τοῦ ἱερατικοῦ εἰσι, τούτους καθαιρεῖσθαι προστάσσομεν· εἰ δὲ μοναχοί, ἢ λαϊκοί, ἀφορίζεσθαι· ὡς ὄντας κατακρίτους ἀπὸ τοῦ Πατρός, καὶ τοῦ Υἱοῦ, καὶ τοῦ Ἁγίου Πνεύματος· καὶ τετάχθωσαν, ὅπου ὁ σκώληξ οὐ τελευτᾷ, καὶ τὸ πῦρ οὐ σβέννυται· ὅτι τῇ τοῦ Κυρίου φωνῇ ἐναντιοῦνται, τῇ λεγούσῃ· Μὴ ποιεῖτε τὸν οἶκον τοῦ Πατρός μου οἶκον ἐμπορίου.

Канон 14 Читање с амвона без хиротесије није допуштено

Да ред влада у свештенству, свима је очигледно. И да се са тачношћу чувају вршења свештенства, то је Богу угодно. Пошто, дакле, видимо да неки од детињства примају постриг клира без хиротесије, а још нису примили хиротесију од епископа, и читају у сабрању с амвона, а то чине неканонски, наређујемо да се убудуће ово не чини; исто нека се чува и у случају монаха. А хиротесију чтеца дозвољено је вршити сваком игуману у сопственом манастиру и само у њему, ако је самом игуману положена хиротесија од епископа за председништво игумана, а он је, наравно, презвитер. Тако исто, по древном обичају, хорепископи морају постављати чтеце уз дозволу епископа.

Ὅτι τάξις ἐμπολιτεύεται τῇ ἱερωσύνῃ, πᾶσιν ἀρίδηλόν ἐστι. Καὶ τὸ σὺν ἀκριβείᾳ διατηρεῖν τὰς τῆς ἱερωσύνης ἐγχειρήσεις, Θεῷ εὐάρεστον. Ἐπεὶ οὖν ὁρῶμεν ἐκτὸς χειροθεσίας νηπιόθεν τὴν κουρὰν τοῦ κλήρου λαμβάνοντάς τινας, μήπω δὲ παρ᾿ ἐπισκόπων χειροθεσίαν λαβόντας, καὶ ἀναγινώσκοντας ἐν τῇ συνάξει ἐπ᾿ ἄμβωνος, ἀκανονίστως δὲ τοῦτο ποιοῦντας, ἐπιτρέπομεν ἀπὸ τοῦ παρόντος τοῦτο μὴ γίνεσθαι· τὸ αὐτὸ δὲ φυλάττεσθαι καὶ ἐπὶ μοναχῶν. Ἀναγνώστου δὲ χειροθεσίαν, ἄδειά ἐστιν ἐν ἰδίῳ μοναστηρίῳ καὶ μόνῳ, ἑκάστῳ ἡγουμένῳ ποιεῖν, εἰ αὐτῷ τῷ ἡγουμένῳ ἐπετέθη χειροθεσία παρ᾿ ἐπισκόπου πρὸς προεδρίαν ἡγουμένου, δηλονότι ὄντος αὐτοῦ πρεσβυτέρου. Ὡσαύτως καὶ κατὰ τὸ ἀρχαῖον ἔθος, τοὺς χωρεπισκόπους κατ᾿ ἐπιτροπὴν τοῦ ἐπισκόπου δεῖ προχειρίζεσθαι ἀναγνώστας.

Канон 15 Клирик не служи у две цркве

Убудуће клирик нека се не уврштава у две цркве; јер је то својствено трговини и срамном добитку, и туђе црквеном обичају. Јер смо чули из самог гласа Господњег да: Нико не може служити двојици господара; јер ће или једног мрзети, а другог волети, или ће једном приањати, а другог презирати. Нека, дакле, сваки, по апостолском гласу, у чему је позван, у томе остане, и служи у једној цркви. Јер оно што се чини ради срамног добитка у црквеним стварима, то је туђе Богу. А за потребу овог живота постоје разна занимања. Од њих, дакле, ако неко хоће, нека прибавља потребно за тело; јер је апостол рекао: Мојим потребама, и онима који су били са мном, служиле су ове руке. И ово важи у овом богочуваном граду; а у спољашњим сеоским местима, због недостатка људи, нека буде допуштено.

Κληρικὸς ἀπὸ τοῦ παρόντος μὴ καταταττέσθω ἐν δυσὶν ἐκκλησίαις· ἐμπορίας γὰρ καὶ αἰσχροκερδείας τοῦτο ἴδιον, καὶ ἀλλότριον ἐκκλησιαστικῆς συνηθείας. Ἠκούσαμεν γὰρ ἐξ αὐτῆς τῆς Κυριακῆς φωνῆς, ὅτι, Οὐ δύναταί τις δυσὶ κυρίοις δουλεύειν· ἢ γὰρ τὸν ἕνα μισήσει, καὶ τὸν ἕτερον ἀγαπήσει, ἢ τοῦ ἑνὸς ἀνθέξεται, καὶ τοῦ ἑτέρου καταφρονήσει. Ἕκαστος οὖν, κατὰ τὴν ἀποστολικὴν φωνήν, ἐν ᾧ ἐκλήθη, ἐν τούτῳ ὀφείλει μένειν, καὶ προσεδρεύειν ἐν μιᾷ ἐκκλησίᾳ. Τὰ γὰρ δι᾿ αἰσχροκέρδειαν γινόμενα ἐπὶ τῶν ἐκκλησιαστικῶν πραγμάτων, ἀλλότρια τοῦ Θεοῦ καθεστήκασι. Πρὸς δὲ τὴν τοῦ βίου τούτου χρείαν, ἐπιτηδεύματά εἰσι διάφορα. Ἐξ αὐτῶν οὖν, εἴ τις βούλοιτο, τὰ χρειώδη τοῦ σώματος ποριζέσθω· ἔφη γὰρ ὁ Ἀπόστολος, Ταῖς χρείαις μου, καὶ τοῖς οὖσι μετ᾿ ἐμοῦ, ὑπηρέτησαν αἱ χεῖρες αὖται. Καὶ ταῦτα μὲν ἐν ταύτῃ τῇ θεοφυλάκτῳ πόλει· ἐν δὲ τοῖς ἔξω χωρίοις, διὰ τὴν ἔλλειψιν τῶν ἀνθρώπων, παραχωρείσθω.

Канон 16 Клиру нису допуштена раскошна одела ни мириси

Свака сујетност и телесно кићење су туђи свештеничком реду и стању. Оне, дакле, епископе, или клирике, који себе украшавају блиставим и упадљивим оделима, треба исправити; ако пак устрају, нека буду предати епитимији; тако исто и оне који себе мажу мирисима. А пошто је корен горчине, изникавши, постао скврна за саборну Цркву, јерес хришћаноклеветника, и они који су је прихватили не само да су се загнушали иконичних представа, него су одбацили и сваку побожност, негодујући на оне који живе достојанствено и побожно; и на њима се испунило написано: Мрско је грешнику богопоштовање; ако се, дакле, нађу неки да се подсмевају онима који носе просту и достојанствену одећу, нека буду исправљени епитимијом. Јер од најдревнијих времена сваки свештени муж је живео у скромном и достојанственом одевању. Јер све оно што се не узима ради потребе, него ради украшавања, носи оптужбу таштине, као што рече велики Василије. Него нити су се облачили у извезено одело од свилених тканина, нити су додавали никакве другобојне ивице на крајевима хаљина. Јер су чули из богогласних уста да они који носе меке ствари, у домовима су царским.

Πᾶσα βλακεία, καὶ κόσμησις σωματική, ἀλλότριαί εἰσι τῆς ἱερατικῆς τάξεως, καὶ καταστάσεως. Τοὺς οὖν ἑαυτοὺς κοσμοῦντας ἐπισκόπους, ἢ κληρικούς, δι᾿ ἐσθήτων λαμπρῶν καὶ περιφανῶν, τούτους διορθοῦσθαι χρή· εἰ δ᾿ ἐπιμένοιεν, ἐπιτιμίῳ παραδίδοσθαι· ὡσαύτως καὶ τοὺς τὰ μύρα χριομένους. Ἐπεὶ δὲ ῥίζα πικρίας ἄνω φύουσα, μίασμα γέγονε τῇ καθολικῇ ἐκκλησίᾳ, ἡ τῶν χριστιανοκατηγόρων αἵρεσις, καὶ οἱ ταύτην δεξάμενοι, οὐ μόνον τὰς εἰκονικὰς ἀναζωγραφήσεις ἐβδελύξαντο, ἀλλὰ καὶ πᾶσαν εὐλάβειαν ἀπώσαντο, τοῖς σεμνῶς καὶ εὐσεβῶς βιοῦσι προσοχθίζοντες· καὶ πεπλήρωται ἐπ᾿ αὐτοῖς τὸ γεγραμμένον· Βδέλυγμα ἁμαρτωλῷ θεοσέβεια· εἰ εὑρεθῶσι τοίνυν τινὲς ἐγγελῶντες τοῖς τὴν εὐτελῆ καὶ σεμνὴν ἀμφίεσιν περικειμένοις, δι᾿ ἐπιτιμίου διορθούσθωσαν. Ἐκ γὰρ τῶν ἄνωθεν χρόνων, πᾶς ἱερατικὸς ἀνὴρ μετὰ μετρίας καὶ σεμνῆς ἀμφιάσεως ἐπολιτεύετο. Πᾶν γὰρ ὃ μὴ διὰ χρείαν, ἀλλὰ διὰ καλλωπισμὸν παραλαμβάνεται, περπερείας ἔχει κατηγορίαν, ὡς ὁ μέγας ἔφη Βασίλειος· ἀλλ᾿ οὐδὲ ἐκ σηρικῶν ὑφασμάτων πεποικιλμένην ἐσθῆτα ἐνεδέδυντο, οὐδέ τινα προσετίθεσαν ἑτερόχροα ἐπιβλήματα ἐν τοῖς ἄκροις τῶν ἱματίων. Ἤκουσαν γὰρ ἐκ τῆς θεοφθόγγου γλώσσης, ὅτι οἱ τὰ μαλακὰ φοροῦντες ἐν τοῖς οἴκοις τῶν βασιλέων εἰσίν.

Канон 17 Молитвени дом се не подиже без средстава за завршетак

Неки од монаха, напустивши своје манастире, као желећи да владају и одбијајући да се покоравају, подухватају се да граде молитвене домове, немајући потребно за завршетак. Ако се, дакле, неко подухвати ово да чини, нека буде спречен од стране месног епископа; ако пак има потребно за завршетак, нека се оно што је наумио доведе до краја. И исто ово нека се чува и у случају мирјана, и клирика.

Τινὲς τῶν μοναχῶν καταλιπόντες τὰ ἑαυτῶν μοναστήρια, ὡς ἐφιέμενοι τοῦ ἄρχειν, καὶ τὸ ὑπακούειν ἀπαναινόμενοι, ἐγχειροῦσι κτίζειν εὐκτηρίους οἴκους, τὰ πρὸς ἀπαρτισμὸν μὴ ἔχοντες. Εἴ τις οὖν τοῦτο ἐπιχειρήσοι ποιεῖν, κωλυέσθω ὑπὸ τοῦ κατὰ τόπον ἐπισκόπου· εἰ δὲ τὰ πρὸς ἀπαρτισμὸν ἔχοι, τὰ βεβουλευμένα αὐτῷ εἰς πέρας ἀγέσθωσαν. Τὸ αὐτὸ δὲ φυλαττέσθω καὶ ἐπὶ λαϊκῶν, καὶ κληρικῶν.

Канон 18 Жене не бораве у епископским домовима ни манастирима

Будите без саблазни и онима споља, каже божански апостол. А то да жене бораве у епископским домовима, или манастирима, узрок је сваке саблазни. Ако се, дакле, неко затекне да држи робињу, или слободну жену у епископском дому, или у манастиру, ради вршења неке службе, нека буде подвргнут епитимији; ако пак устраје, да се свргне. Ако би се пак десило да на приградским имањима буду жене, а епископ, или игуман, пожели да тамо путује, док је епископ, или игуман, присутан, нека жена никако у то време не подузме вршење неке службе, него нека се одвоји на друго место, док се епископ не врати натраг, ради беспрекорности.

Ἀπρόσκοποι γίνεσθε καὶ τοῖς ἔξωθεν, φησὶν ὁ θεῖος Ἀπόστολος· Τὸ δὲ γυναῖκας ἐνδιαιτᾶσθαι ἐν ἐπισκοπείοις, ἢ μοναστηρίοις, παντὸς προσκόμματος αἴτιον. Εἴ τις οὖν δούλην, ἢ ἐλευθέραν ἐν ἐπισκοπείῳ κτώμενος φωραθείη, ἢ ἐν μοναστηρίῳ, πρὸς ἐγχείρησιν διακονίας τινός, ἐπιτιμάσθω· ἐπιμένων δέ, καθαιρείσθω. Εἰ δὲ καὶ τύχοι ἐν προαστείοις γυναῖκας εἶναι, καὶ θελήσοι ἐπίσκοπος, ἢ ἡγούμενος, πορείαν τὴν ἐκεῖσε ποιήσασθαι, παρόντος ἐπισκόπου, ἢ ἡγουμένου, μηδόλως ἐγχείρησιν διακονίας ποιείσθω κατ᾿ ἐκεῖνον τὸν καιρὸν γυνή, ἀλλ᾿ ἰδιαζέτω ἐν ἑτέρῳ τόπῳ, ἕως ἂν τὴν ἐπαναχώρησιν ποιήσηται ὁ ἐπίσκοπος, διὰ τὸ ἀνεπίληπτον.

Канон 19 Никаква плата за пријем у клир или манастир

Толико се раширила скврна среброљубља међу вођама цркава, да су и неки од оних који се зову побожним, и мужи и жене, заборавивши заповест Господњу, били преварени, и ради злата чине пријеме оних који приступају свештеничком чину и монашком животу. И бива да, коме је почетак неодобрен, и цело је одбачено, као што каже велики Василије; јер није допуштено служити и Богу и мамони. Ако се, дакле, неко нађе да ово чини: ако је епископ, или игуман, или неко из свештеничког реда, или нека престане, или да се свргне, по другом правилу светог сабора у Халкидону; ако је пак игуманија, нека буде отерана из манастира, и предана другом манастиру на потчињеност; тако исто и игуман који нема хиротонију презвитера. А о ономе што родитељи предају деци својој по обичају мираза, или о њиховим сопственим стварима, које се приносе, при чему они који их приносе исповедају да су ово посвећено Богу, одредили смо да, било да остане, било да изађе, оне остају у манастиру по његовом обећању, осим ако кривица не буде на настојатељу.

Τοσοῦτον κατενεμήθη τῆς φιλαργυρίας τὸ μῦσος εἰς τοὺς ἡγήτορας τῶν ἐκκλησιῶν, ὥστε καί τινας τῶν λεγομένων εὐλαβῶν ἀνδρῶν τε καὶ γυναικῶν, ἐπιλαθομένους τῆς ἐντολῆς τοῦ Κυρίου, ἐξαπατηθῆναι, καὶ διὰ χρυσίου τὰς εἰσδοχὰς τῶν προσερχομένων τῷ ἱερατικῷ τάγματι, καὶ τῷ μονήρει βίῳ, ποιεῖσθαι. Καὶ γίνεται, ὧν ἡ ἀρχὴ ἀδόκιμος, καὶ τὸ πᾶν ἀπόβλητον, ὥς φησιν ὁ μέγας Βασίλειος· Οὐδὲ γὰρ Θεῷ, καὶ μαμωνᾷ δουλεύειν ἔξεστιν. Εἴ τις οὖν εὑρεθῇ τοῦτο ποιῶν, εἰ μὲν ἐπίσκοπός ἐστιν, ἢ ἡγούμενος, ἤ τις τοῦ ἱερατικοῦ, ἢ παυσάσθω, ἢ καθαιρείσθω, κατὰ τὸν δεύτερον κανόνα τῆς ἐν Χαλκηδόνι ἁγίας συνόδου. Εἰ δὲ ἡγουμένη, ἐκδιωχθήτω τοῦ μοναστηρίου, καὶ παραδοθήτω ἐν ἑτέρῳ μοναστηρίῳ πρὸς ὑποταγήν. Ὡσαύτως καὶ ἡγούμενος, μὴ ἔχων χειροτονίαν πρεσβυτέρου. Ἐπὶ δὲ τῶν παρὰ γονέων παραδεδομένων δίκην προικῴων τοῖς τέκνοις, ἢ ἰδιοκτήτων αὐτῶν πραγμάτων, προσαγομένων, ὁμολογούντων τῶν προσαγόντων ταῦτα εἶναι ἀφιερωμένα τῷ Θεῷ, ὡρίσαμεν, κἄν τε μείνῃ, κἄν τε ἐξέλθῃ, μένειν αὐτὰ ἐν τῷ μοναστηρίῳ, κατὰ τὴν ὑπόσχεσιν αὐτοῦ, εἰ μὴ εἴη αἰτία τοῦ προεστῶτος.

Канон 20 Нова двострука монаштва се не оснивају

Убудуће одређујемо да се не подиже двоструки манастир, зато што то постаје саблазан и спотицање за многе. Ако пак неки бирају да се, заједно са сродницима, одрекну света и следе монашки живот, мушкарци треба да иду у мушки манастир, а жене да улазе у женски манастир; јер је тиме Бог благонаклон. А они који су до сада двоструки, нека се и даље држе по правилу светог оца нашег Василија, и по његовој наредби, нека буду тако уређени: Нека монаси и монахиње не бораве у једном манастиру; јер прељуба се меша у заједничко становање. Нека монах нема слободу да насамо разговара с монахињом, ни монахиња с монахом; нити нека монах спава у женском манастиру; нити нека монахиња једе с њим насамо. И кад се потребне ствари живота преносе из мушког дела к канонисама, нека их прима игуманија женског манастира изван капије, заједно с неком старом монахињом. Ако се пак деси да монах жели видети неку сродницу, нека са њом разговара у присуству игуманије, кратким и малим речима, и нека се брзо од ње удаљи.

Ἀπὸ τοῦ παρόντος ὁρίζομεν, μὴ γίνεσθαι διπλοῦν μοναστήριον, ὅτι σκάνδαλον καὶ πρόσκομμα τοῖς πολλοῖς γίνεται τοῦτο. Εἰ δέ τινες μετὰ συγγενῶν προαιροῦνται ἀποτάξασθαι, καὶ τῷ μονήρει βίῳ κατακολουθεῖν, τοὺς μὲν ἄνδρας δεῖ ἀπιέναι εἰς ἀνδρῷον μοναστήριον, τὰς δὲ γυναῖκας εἰσιέναι ἐν γυναικείῳ μοναστηρίῳ· ἐπὶ τούτῳ γὰρ εὐαρεστεῖται ὁ Θεός. Τὰ δὲ ὄντα ἕως τοῦ νῦν διπλᾶ κρατείτωσαν, κατὰ τὸν κανόνα τοῦ ἁγίου Πατρὸς ἡμῶν Βασιλείου, καὶ κατὰ τὴν διαταγὴν αὐτοῦ, οὕτω διατυπούσθωσαν· Μὴ διαιτάσθωσαν δὲ ἐν ἑνὶ μοναστηρίῳ μοναχοί, καὶ μονάστριαι· μοιχεία γὰρ μεσολαβεῖ τὴν συνδιαίτησιν. Μὴ ἐχέτω μοναχὸς παῤῥησίαν πρὸς μονάστριαν, ἢ μονάστρια πρὸς μοναχόν, ἰδίᾳ προσομιλεῖν· μηδὲ κοιταζέσθω μοναχὸς ἐν γυναικείῳ μοναστηρίῳ· μηδὲ συνεσθιέτω μονάστρια κατὰ μόνας. Καὶ ὅτε τὰ ἀναγκαῖα τοῦ βίου παρὰ τοῦ ἀνδρῴου μέρους πρὸς τὰς κανονικὰς ἀποκομίζονται, ἔξωθεν τῆς πύλης ταῦτα λαμβανέτω ἡ ἡγουμένη τοῦ γυναικείου μοναστηρίου, μετὰ γραός τινος μοναστρίας. Εἰ δὲ συμβῇ, συγγενῆ τινὰ ἐθέλειν θεάσασθαι μοναχόν, ἐπὶ παρουσίᾳ τῆς ἡγουμένης, ταύτῃ προσομιλείτω διὰ μικρῶν καὶ βραχέων λόγων, καὶ συντόμως ἐξ αὐτῆς ὑπαναχωρείτω.

Канон 21 Монах не прелази у други манастир

Не треба монах, или монахиња, да напушта свој манастир и одлази у други. Ако се пак ово деси, нужно је пружити му гостопримство; али није пристојно да буде примљен без пристанка свог игумана.

Οὐ δεῖ μοναχόν, ἢ μονάστριαν, καταλιμπάνειν τὴν οἰκείαν μονήν, καὶ ἐν ἑτέρᾳ ἀπέρχεσθαι. Εἰ δὲ συμβῇ τοῦτο, ξενοδοχεῖσθαι αὐτόν, ἀναγκαῖον· προσλαμβάνεσθαι δὲ ἄνευ γνώμης τοῦ ἡγουμένου αὐτοῦ, οὐ προσήκει.

Канон 22 О заједничкој трпези са женама, за мирјане, монахе и клирике

Све посветити Богу, и не бити поробљен сопственим жељама, велика је ствар. Јер, било да једете, било да пијете, каже божански апостол, све чините на славу Божију. А Христос Бог наш, у својим Јеванђељима, заповедио је да се отсецају почеци грехова; јер код њега се не кажњава само прељуба, него је осуђено и покретање помисли ка подухвату прељубе, како он каже: Ко погледа жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме. Поучени, дакле, овим, дужни смо да рушимо помисли. Јер, ако је и све допуштено, ипак све не користи, како нас учи апостолски глас. Нужно је, дакле, сваком човеку да једе да би живео. И онима чији је живот брачни, и деце, и мирјанског стања, заједничко јело мушкараца и жена спада међу ствари ван прекора, само ако приносе благодарност ономе који даје храну; не са неким позоришним обичајима, то јест сатанским песмама, и гуслама, и блудничким извијањима, против чега долази пророчка клетва, која овако каже: Тешко онима који уз гусле и псалтир пију вино, а на дела Господња не гледају, и дела руку његових не разматрају. И ако икада буду такви међу хришћанима, нека буду исправљени; ако пак не, нека над њима важи оно што су канонски изложили они пре нас. А онима чији је живот тих и усамљенички, онај који се обавезао Господу Богу да понесе усамљенички јарам, седеће насамо и ћутаће. Али ни онима који су изабрали свештенички живот никако није допуштено да насамо једу са женама, осим можда с неким богобојажљивим и побожним мужевима и женама, да би и само заједничко трпезовање водило духовном напредовању. И исто нека чини и у случају рођака. Ако би се пак опет десило на путу да монах, или свештени муж, нема са собом ствари нужне потребе, и жели, ради нужде, да одседне било у гостионици, било у нечијој кући, нека има слободу то учинити, пошто нужда притиска, само са побожношћу.

Θεῷ μὲν τὸ πᾶν ἀνατίθεσθαι, καὶ οὐ τοῖς ἰδίοις θελήμασι δουλοῦσθαι, μέγα χρῆμα τυγχάνει. Εἴτε γὰρ ἐσθίετε, εἴτε πίνετε, ὁ θεῖος Ἀπόστολός φησι, πάντα εἰς δόξαν Θεοῦ ποιεῖτε. Χριστὸς δὲ ὁ Θεὸς ἡμῶν, ἐν τοῖς Εὐαγγελίοις αὐτοῦ, τὰς ἀρχὰς τῶν ἁμαρτημάτων ἐκκόπτειν προστέταχεν· οὐ γὰρ ἡ μοιχεία μόνον παρ᾿ αὐτοῦ κολάζεται, ἀλλὰ καὶ ἡ κίνησις τοῦ λογισμοῦ πρὸς τὴν τῆς μοιχείας ἐγχείρησιν κατακέκριται· λέγοντος αὐτοῦ· Ὁ ἐμβλέψας γυναῖκα πρὸς τὸ ἐπιθυμῆσαι αὐτῆς, ἤδη ἐμοίχευσεν αὐτὴν ἐν τῇ καρδίᾳ αὐτοῦ. Ἔνθεν οὖν μαθητευθέντες, λογισμοὺς ὀφείλομεν καθαιρεῖν. Εἰ γὰρ καὶ πάντα ἔξεστιν, ἀλλ᾿ οὐ πάντα συμφέρει, ὡς ἐξ ἀποστολικῆς φωνῆς διδασκόμεθα. Ἐπανάγκες οὖν ἐστι παντὶ ἀνδρὶ διὰ τὸ ζῇν ἐσθίειν. Καὶ οἷς μὲν ὁ βίος ἐστὶ γάμου, καὶ τέκνων, καὶ λαϊκῆς διαθέσεως, ἀναμὶξ ἐσθίειν ἄνδρας καὶ γυναῖκας, τῶν ἀδιαβλήτων ἐστί, μόνον τῷ διδόντι τροφὴν τὴν εὐχαριστίαν προσάγοντας· μὴ μετά τινων θυμελικῶν ἐπιτηδευμάτων, εἴτουν σατανικῶν ᾀσμάτων, κιθαρῶν τε, καὶ πορνικῶν λυγισμάτων, οἷς ἐπέρχεται ἡ προφητικὴ ἀρά, οὑτωσὶ λέγουσα· Οὐαὶ οἱ μετὰ κιθάρας, καὶ ψαλτηρίου, τὸν οἶνον πίνοντες, τὰ δὲ ἔργα Κυρίου οὐκ ἐμβλέπουσι, καὶ τὰ ἔργα τῶν χειρῶν αὐτοῦ οὐ κατανοοῦσι. Καὶ εἴπου ποτὲ εἶεν τοιοῦτοι ἐν τοῖς Χριστιανοῖς, διορθούσθωσαν· εἰ δὲ μή γε, κρατείτωσαν ἐπ᾿ αὐτοῖς τὰ παρὰ τῶν πρὸ ἡμῶν κανονικῶς ἐκτεθέντα. Οἷς δὲ ὁ βίος ἐστὶν ἡσύχιος καὶ μονότροπος, ὁ συνταξάμενος Κυρίῳ τῷ Θεῷ ζυγὸν μονήρη ἆραι, καθίσεται κατὰ μόνας καὶ σιωπήσει. Ἀλλὰ μὴν καὶ τοῖς ἱερατικὸν ἐκλεξαμένοις βίον, οὐδόλως ἔξεστι κατ᾿ ἰδίαν γυναιξὶ συνεσθίειν, εἰ μή που μετά τινων θεοφόβων καὶ εὐλαβῶν ἀνδρῶν, καὶ γυναικῶν· ἵνα καὶ αὐτὴ ἡ συνεστίασις πρὸς κατόρθωσιν πνευματικὴν ἀπάγῃ. Καὶ ἐπὶ συγγενῶν δὲ τὸ αὐτὸ ποιείτω. Εἰ δὲ καὶ αὖθις ἐν ὁδοιπορίᾳ συμβῇ τὰ τῆς ἀναγκαίας χρείας μὴ ἐπιφέρεσθαι μοναχόν, ἢ ἱερατικὸν ἄνδρα, καὶ διὰ τὸ ἀναγκαῖον καταλῦσαι βούλεται, εἴτε ἐν πανδοχείῳ, εἴτε ἐν οἴκῳ τινός, ἄδειαν ἔχειν αὐτὸν τοῦτο ποιεῖν, ὡς τῆς χρείας κατεπειγούσης, μόνον μετ᾿ εὐλαβείας.

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.