Канон 4 Епископ не сме изнуђивати новац од свог клира

Κανόνες τῆς ἐν Νικαίᾳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Ζ´ Συνόδου

Седми васељенски сабор · Никеја, 787. · сазивач: царица Ирина и цар Константин VI · Седми васељенски сабор (Никеја, 787) на мапи

Гласник истине, Павле, божански апостол, полажући као правило за презвитере Ефеске, а још више за цео свештенички сабор, тако је слободно говорио, рекавши: Ничије сребро, или злато, или одело нисам пожелео; свима сам вам показао да тако радећи треба помагати немоћнима, сматрајући блаженим више давати него примати. Стога и ми, поучени од њега, одређујемо да епископ никако не смишља, ради срамног добитка, изговарајући изговоре у гресима, да тражи злато, или сребро, или неку другу ствар од епископа, или клирика, или монаха који су под њим. Јер апостол каже: Неправедни неће наследити царство Божије; и: Не треба деца да сакупљају благо родитељима, него родитељи деци. Ако се, дакле, неко нађе да, ради тражења злата или неке друге ствари, или због неке своје страсти, спречава службу и одлучује некога од клирика који су под њим, или затвара часни храм тако да се у њему не врше службе Божије, и своје безумље усмерава против онога што нема осећаја, тај је уистину без осећаја, и биће подвргнут истом страдању, и његов труд ће се вратити на његову главу, као на преступника заповести Божије и апостолских наредаба. Јер заповеда и Петар, врховни врх Апостола: Пасите стадо Божије које је међу вама, надгледајући не присилно, него добровољно, по Богу; не ради срамног добитка, него радо; не као да господарите над уделима који су вам додељени, него будући узори стаду; и када се јави Пастироначелник, примићете невенљиви венац славе.

Ὁ κῆρυξ τῆς ἀληθείας Παῦλος, ὁ θεῖος Ἀπόστολος, οἱονεὶ κανόνα τιθεὶς τοῖς Ἐφεσίων πρεσβυτέροις, μᾶλλον δὲ καὶ παντὶ ἱερατικῷ πληρώματι, οὕτως ἐπαῤῥησιάσθη, εἰπών· Ἀργυρίου, ἢ χρυσίου, ἢ ἱματισμοῦ, οὐδενὸς ἐπεθύμησα· πάντα ὑπέδειξα ὑμῖν, ὅτι οὕτω κοπιῶντας δεῖ ἀντιλαμβάνεσθαι τῶν ἀσθενούντων, μακάριον ἡγουμένους τὸ διδόναι, ἢ λαμβάνειν. Διὸ καὶ ἡμεῖς μαθητευθέντες παρ᾿ αὐτοῦ, ὁρίζομεν, μηδόλως αἰσχροκερδῶς ἐπινοεῖσθαι ἐπίσκοπον, προφασιζόμενον προφάσεις ἐν ἁμαρτίαις, ἀπαιτεῖν χρυσόν, ἢ ἄργυρον, ἢ ἕτερον εἶδος τοὺς ὑπ᾿ αὐτὸν τελοῦντας ἐπισκόπους, ἢ κληρικούς, ἢ μοναχούς. Φησὶ γὰρ ὁ Ἀπόστολος· Ἄδικοι βασιλείαν Θεοῦ οὐ κληρονομήσουσι· καί, Οὐκ ὀφείλει τὰ τέκνα τοῖς γονεῦσι θησαυρίζειν, ἀλλ᾿ οἱ γονεῖς τοῖς τέκνοις. Εἴ τις οὖν δι᾿ ἀπαίτησιν χρυσοῦ, ἢ ἑτέρου τινὸς εἴδους, εἴτε διά τινα ἰδίαν ἐμπάθειαν, εὑρεθείη ἀπείργων τῆς λειτουργίας, καὶ ἀφορίζων τινὰ τῶν ὑπ᾿ αὐτὸν κληρικῶν, ἢ σεπτὸν ναὸν κλείων, ὡς μὴ γίνεσθαι ἐν αὐτῷ τὰς τοῦ Θεοῦ λειτουργίας, καὶ εἰς ἀναίσθητον τὴν ἑαυτοῦ μανίαν ἐπιπέμπων, ἀναίσθητος ὄντως ἐστί, καὶ τῇ ταυτοπαθείᾳ ὑποκείσεται, καὶ ἐπιστρέψει ὁ πόνος αὐτοῦ ἐπὶ τὴν κεφαλὴν αὐτοῦ, ὡς παραβάτης ἐντολῆς Θεοῦ, καὶ τῶν Ἀποστολικῶν διατάξεων. Παραγγέλλει γὰρ καὶ Πέτρος, ἡ κορυφαία τῶν Ἀποστόλων ἀκρότης, Ποιμαίνετε τὸ ἐν ὑμῖν ποίμνιον τοῦ Θεοῦ, ἐπισκοποῦντες μὴ ἀναγκαστῶς, ἀλλ᾿ ἑκουσίως, κατὰ Θεόν· μὴ αἰσχροκερδῶς, ἀλλὰ προθύμως· μὴ ὡς κατακυριεύοντες τῶν κλήρων, ἀλλὰ τύποι γινόμενοι τοῦ ποιμνίου· καὶ φανερωθέντος τοῦ Ἀρχιποίμενος, κομιεῖσθε τὸν ἀμαράντινον τῆς δόξης στέφανον.

Седми васељенски сабор, канони

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.