Канон 5 Против симоније и оних који се њоме хвале

Κανόνες τῆς ἐν Νικαίᾳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Ζ´ Συνόδου

Седми васељенски сабор · Никеја, 787. · сазивач: царица Ирина и цар Константин VI · Седми васељенски сабор (Никеја, 787) на мапи

Грех је на смрт, кад неки, грешећи, остају неисправљени. А горе од овога, ако, поред тога, тврдоврати, устају против побожности и истине, претпостављајући Мамону послушности Богу, и не држе се његових канонских одредаба. У њима нема Господа Бога, осим ако се можда, понизивши се, отрезне од сопственог пада; јер треба радије да приступе Богу, и са скрушеним срцем да траже опроштење овог греха и праштање, а не да се гизде незаконитим давањем. Јер близу је Господ онима који су скрушени срцем. Оне, дакле, који се хвале да су кроз давање злата постављени у Цркви, и који полажу своју наду у тај зли обичај, који отуђује од Бога и од сваког свештенства, и који због тога, безобразним лицем и неприкривеним устима, срамотним речима обесвећују оне који су ради врлине живота изабрани од Светог Духа, и постављени без давања злата: они који то чине нека прво приме најнижи степен свога сопственог чина. Ако пак устрају, нека буду исправљени епитимијом. Ако се пак покаже да је неко ово учинио приликом хиротоније, нека буде поступљено по апостолском правилу које каже: Ако неки епископ новцем стекне ово достојанство, или презвитер, или ђакон, да се свргне и он и онај који га је рукоположио, и да се потпуно одсеку и од општења, као што сам ја, Петар, одсекао Симона врача. Тако исто и по другом правилу наших преподобних отаца у Халкидону, које каже: Ако неки епископ врши хиротонију за новац, и сведе на продају благодат која се не продаје, и рукоположи за новац епископа, или хорепископа, или презвитера, или ђакона, или некога од оних који су убројани у клир, или постави за новац економа, или екдика, или парамонара, или уопште некога ко припада правилу, ради сопственог срамног добитка, онај ко је ово покушао, кад буде доказан, нека буде у опасности за сопствени степен; а онај ко је рукоположен нека нимало не има користи од хиротоније или постављења учињеног трговином, него нека буде туђ достојанству или служби коју је стекао за новац. Ако се пак покаже да је неко и посредовао у таквим срамним и незаконитим добицима, нека и он, ако је клирик, отпадне од сопственог степена; ако је пак мирјанин, или монах, да се одлучи.

Ἁμαρτία πρὸς θάνατόν ἐστιν, ὅταν τινὲς ἁμαρτάνοντες, ἀδιόρθωτοι μένωσι. Τὸ δὲ τούτου χεῖρον, ἐὰν καὶ τραχηλιῶντες κατεξανίστανται τῆς εὐσεβείας, καὶ τῆς ἀληθείας, προτιμώμενοι τὸν Μαμωνᾶν τῆς τοῦ Θεοῦ ὑπακοῆς, καὶ τῶν κανονικῶν αὐτοῦ διατάξεων μὴ ἀντεχόμενοι. Ἐν τούτοις οὐκ ἔστι Κύριος ὁ Θεός, εἰ μήπου ταπεινωθέντες, τοῦ ἰδίου σφάλματος ἀνανήψωσι· χρὴ γὰρ μᾶλλον αὐτοὺς προσέρχεσθαι τῷ Θεῷ, καὶ μετὰ συντετριμμένης καρδίας τὴν ἄφεσιν τούτου τοῦ ἁμαρτήματος, καὶ τὴν συγχώρησιν αἰτεῖσθαι, οὐχὶ ἐναβρύνεσθαι τῇ ἀθέσμῳ δόσει. Ἐγγὺς γὰρ Κύριος τοῖς συντετριμμένοις τῇ καρδίᾳ. Τοὺς οὖν ἐγκαυχωμένους, διὰ δόσεως χρυσίου τετάχθαι ἐν ἐκκλησίᾳ, καὶ ταύτῃ τῇ πονηρᾷ συνηθείᾳ ἐπελπίζοντας, τῇ ἀλλοτριούσῃ ἀπὸ τοῦ Θεοῦ, καὶ ἐκ πάσης ἱερωσύνης, καὶ ἐκ τούτου ἀναιδεῖ προσώπῳ, καὶ ἀπερικαλύπτῳ στόματι, ὀνειδιστικοῖς λόγοις τοὺς δι᾿ ἀρετὴν βίου ὑπὸ τοῦ ἁγίου Πνεύματος ἐκλεγέντας, καὶ καταταγέντας ἐκτὸς δόσεως χρυσίου, ἀτιμάζοντας, πρῶτα μὲν τοῦτο ποιοῦντας, τὸν ἔσχατον βαθμὸν λαμβάνειν τοῦ οἰκείου τάγματος. Εἰ δ᾿ ἐπιμένοιεν, δι᾿ ἐπιτιμίου διορθοῦσθαι. Εἰ δέ τις ἐπὶ χειροτονίᾳ φανείη ποτὲ τοῦτο πεποιηκώς, γινέσθω κατὰ τὸν ἀποστολικὸν κανόνα, τὸν λέγοντα· Εἴ τις ἐπίσκοπος διὰ χρημάτων τῆς ἀξίας ταύτης ἐγκρατὴς γένηται, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, καθαιρείσθω καὶ αὐτός, καὶ ὁ χειροτονήσας, καὶ ἐκκοπτέσθωσαν παντάπασιν ἐκ τῆς κοινωνίας, ὡς Σίμων ὁ μάγος ὑπ᾿ ἐμοῦ Πέτρου. Ὡσαύτως καὶ κατὰ τὸν δεύτερον κανόνα τῶν ἐν Χαλκηδόνι ὁσίων Πατέρων ἡμῶν, τὸν λέγοντα· Εἴ τις ἐπίσκοπος ἐπὶ χρήμασι χειροτονίαν ποιήσοιτο, καὶ εἰς πρᾶσιν καταγάγοι τὴν ἄπρατον χάριν, καὶ χειροτονήσοι ἐπὶ χρήμασιν ἐπίσκοπον, ἢ χωρεπίσκοπον, ἢ πρεσβύτερον, ἢ διάκονον, ἤ τινα τῶν ἐν τῷ κλήρῳ καταριθμουμένων, ἢ προβάλλοιτο ἐπὶ χρήμασιν οἰκονόμον, ἢ ἔκδικον, ἢ παραμονάριον, ἢ ὅλως τινὰ τοῦ κανόνος, ἢ δι᾿ αἰσχροκέρδειαν οἰκείαν, ὁ τοῦτο ἐπιχειρήσας ἐλεγχθείς, κινδυνευέτω εἰς τὸν οἰκεῖον βαθμόν· καὶ ὁ χειροτονούμενος μηδὲν ἐκ τῆς κατ᾿ ἐμπορίαν ὠφελείσθω χειροτονίας, ἢ προβολῆς, ἀλλ᾿ ἔστω ἀλλότριος τῆς ἀξίας, ἢ τοῦ φροντίσματος, οὗπερ ἐπὶ χρήμασιν ἔτυχεν. Εἰ δέ τις καὶ μεσιτεύων φανείη τοῖς οὕτως αἰσχροῖς καὶ ἀθεμίτοις λήμμασι, καὶ οὗτος, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, τοῦ οἰκείου ἐκπιπτέτω βαθμοῦ· εἰ δὲ λαϊκός, ἢ μοναχός, ἀφοριζέσθω.

Седми васељенски сабор, канони

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.