Канон 16 Клиру нису допуштена раскошна одела ни мириси

Κανόνες τῆς ἐν Νικαίᾳ Ἁγίας καὶ Οἰκουμενικῆς Ζ´ Συνόδου

Седми васељенски сабор · Никеја, 787. · сазивач: царица Ирина и цар Константин VI · Седми васељенски сабор (Никеја, 787) на мапи

Свака сујетност и телесно кићење су туђи свештеничком реду и стању. Оне, дакле, епископе, или клирике, који себе украшавају блиставим и упадљивим оделима, треба исправити; ако пак устрају, нека буду предати епитимији; тако исто и оне који себе мажу мирисима. А пошто је корен горчине, изникавши, постао скврна за саборну Цркву, јерес хришћаноклеветника, и они који су је прихватили не само да су се загнушали иконичних представа, него су одбацили и сваку побожност, негодујући на оне који живе достојанствено и побожно; и на њима се испунило написано: Мрско је грешнику богопоштовање; ако се, дакле, нађу неки да се подсмевају онима који носе просту и достојанствену одећу, нека буду исправљени епитимијом. Јер од најдревнијих времена сваки свештени муж је живео у скромном и достојанственом одевању. Јер све оно што се не узима ради потребе, него ради украшавања, носи оптужбу таштине, као што рече велики Василије. Него нити су се облачили у извезено одело од свилених тканина, нити су додавали никакве другобојне ивице на крајевима хаљина. Јер су чули из богогласних уста да они који носе меке ствари, у домовима су царским.

Πᾶσα βλακεία, καὶ κόσμησις σωματική, ἀλλότριαί εἰσι τῆς ἱερατικῆς τάξεως, καὶ καταστάσεως. Τοὺς οὖν ἑαυτοὺς κοσμοῦντας ἐπισκόπους, ἢ κληρικούς, δι᾿ ἐσθήτων λαμπρῶν καὶ περιφανῶν, τούτους διορθοῦσθαι χρή· εἰ δ᾿ ἐπιμένοιεν, ἐπιτιμίῳ παραδίδοσθαι· ὡσαύτως καὶ τοὺς τὰ μύρα χριομένους. Ἐπεὶ δὲ ῥίζα πικρίας ἄνω φύουσα, μίασμα γέγονε τῇ καθολικῇ ἐκκλησίᾳ, ἡ τῶν χριστιανοκατηγόρων αἵρεσις, καὶ οἱ ταύτην δεξάμενοι, οὐ μόνον τὰς εἰκονικὰς ἀναζωγραφήσεις ἐβδελύξαντο, ἀλλὰ καὶ πᾶσαν εὐλάβειαν ἀπώσαντο, τοῖς σεμνῶς καὶ εὐσεβῶς βιοῦσι προσοχθίζοντες· καὶ πεπλήρωται ἐπ᾿ αὐτοῖς τὸ γεγραμμένον· Βδέλυγμα ἁμαρτωλῷ θεοσέβεια· εἰ εὑρεθῶσι τοίνυν τινὲς ἐγγελῶντες τοῖς τὴν εὐτελῆ καὶ σεμνὴν ἀμφίεσιν περικειμένοις, δι᾿ ἐπιτιμίου διορθούσθωσαν. Ἐκ γὰρ τῶν ἄνωθεν χρόνων, πᾶς ἱερατικὸς ἀνὴρ μετὰ μετρίας καὶ σεμνῆς ἀμφιάσεως ἐπολιτεύετο. Πᾶν γὰρ ὃ μὴ διὰ χρείαν, ἀλλὰ διὰ καλλωπισμὸν παραλαμβάνεται, περπερείας ἔχει κατηγορίαν, ὡς ὁ μέγας ἔφη Βασίλειος· ἀλλ᾿ οὐδὲ ἐκ σηρικῶν ὑφασμάτων πεποικιλμένην ἐσθῆτα ἐνεδέδυντο, οὐδέ τινα προσετίθεσαν ἑτερόχροα ἐπιβλήματα ἐν τοῖς ἄκροις τῶν ἱματίων. Ἤκουσαν γὰρ ἐκ τῆς θεοφθόγγου γλώσσης, ὅτι οἱ τὰ μαλακὰ φοροῦντες ἐν τοῖς οἴκοις τῶν βασιλέων εἰσίν.

Седми васељенски сабор, канони

Превод: сопствени, начињен за овај сајт са грчког текста поред њега. Грчки: текст Пидалиона, у транскрипцији са users.uoa.gr/~nektar, овде исправљен. О овим текстовима.