Свети великомученик Артемије († 362)

Војсковођа Константина Великог, који га је учинио патрицијем, и његовог сина Констанција, под којим је заповедао у Египту: један папирус из 360. године наводи Флавија Артемија као дукса Египта. Године 357. Констанције га је послао у Патру по мошти апостола Андреја, а спис о његовом страдању додаје и мошти Луке и Тимотеја, које су све положене у цркву Светих апостола у Цариграду. Када је Јулијан, који се вратио боговима, гонио Цркву, Артемије је отишао к њему у Антиохију, у лице му исповедио Христа и изобличио га, и 362. године био је мучен и посечен. Ђакониса Ариста пренела је његово тело у Цариград, где се његов гроб прочуо по исцељењима: збирка од четрдесет пет његових чуда, записаних крајем VII века, говори углавном о мушкарцима исцељеним од киле, и њему се за помоћ у тој болести обраћају и данас. Спомен: 20. октобар.