Свети равноапостолни Кирило и Методије (IX век)

Два брата из Солуна, који су одрасли говорећи словенски, као што се говорило по селима око града. Константина, учењака, и Методија, некадашњег управитеља области који се замонашио, послали су 863. године цар и патријарх Фотије у Велику Моравску, на молбу њеног кнеза, који је тражио учитеље што би проповедали на народном језику. Константин је саставио азбуку, глагољицу, и браћа су превела Јеванђеља и богослужења. Немачко свештенство приговарало је да се Богу може служити само на јеврејском, грчком и латинском, а браћа су спор изнела у Рим и добила га. Константин је тамо умро 869. године, пошто је у монаштву примио име Кирило; Методије, кога су баварски епископи годинама држали у тамници, довршио је дело. Њихови ученици, прогнани, пренели су га у Бугарску, где је у спомен на Кирила настала ћирилица. Спомен: 11. мај.