Крштење Кијевске Русије (988)

Кијевски кнез Владимир, незнабожац чији зао глас летописи нимало не ублажавају, послао је људе да испитају вере. Извештај који су донели из Велике цркве у Цариграду јесте онај који сви памте: нису знали да ли су на небу или на земљи, јер на земљи нема такве лепоте, и нису умели да је опишу, него су знали само да Бог онде пребива међу људима. Крстио се у Херсону, оженио се царевом сестром, бацио идоле у Дњепар и дао да се у њему крсти Кијев. Оно што је уследило није била грчка колонија: словенска писменост била је већ створена, па је тамошња Црква од почетка читала и појала на свом језику, и зато је Православље у Русији пустило корен као нешто своје, домаће.