Педесетница и рођење Цркве

Педесет дана после Васкрсења, на јеврејски празник седмица, Дух Свети сишао је на апостоле у Јерусалиму као хук силног ветра и као огњени језици, и они су говорили тако да су их поклоници из сваког народа чули на свом језику. Црква у томе види поништење Вавилона: када је Вишњи помешао језике, разделио је народе, пева кондак празника, а када је раздао огњене језике, све је позвао у јединство. Свети апостол Петар проповедао је да се испунило Јоилово пророштво, и тога дана крстило се око три хиљаде људи. Заједницу која је затим настала Дела апостолска описују једном реченицом коју Црква никада није престала да наводи: „бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама“ (Дап. 2, 42). На икони апостоли седе у полукругу, међу њима и Свети апостол Павле, иако тада још није био позван, а испод њих, у тамном луку, седи стари цар који држи дванаест свитака: свет, који чека да му се проповеда.