Монаштво
Облици монаштва
Начини на које се живи монашки живот, сви старији од ма ког правила које их описује. Општежиће (киновија) је заједница у којој је све заједничко, трпеза, рад и молитва, под игуманом, какву је у Египту основао Преподобни Пахомије Велики, каквој је Свети Василије Велики дао правила, а Преподобни Теодор Студит византијски облик. Лавра, какву је Преподобни Сава Освећени подигао у Јудејској пустињи, распоређује своје монахе по келијама око храма и окупља их крајем седмице. Скит је насеље малих кућа око средишњег храма; келија је једна кућа са својим старцем и једним или двојицом ученика; а пустињак живи сам, као што неки и данас живе у стенама на јужном крају Свете Горе. Идиоритмијски начин живота, у коме је сваки монах имао сопствени новац и сопствену трпезу, раширио се на Светој Гори у позном средњем веку и тамо је престао 1992. године, када се и последња таква обитељ вратила општежићу.
Извори
- St. Basil the Great, Longer and Shorter Rules Подвижничка дела, за позајмљивање
- St. John Cassian, Conferences and Institutes NPNF
- St. Theodore the Studite, The Small Catechesis
Везе
- Атос (Света Гора)
- Монашки постриг
- Монаштво
- Преподобни Данило Столпник (409–493)
- Преподобни Маркел, игуман манастира неспавајућих († 485)
- Преподобни Пахомије Велики
- Преподобни Сава Освећени
- Преподобни Теодор Студит (759–826)
- Преподобни Теодосије Велики, начелник општежића
- Свети благоверни кнез Александар Невски
- Свети Василије Велики (330–379)