Молитва за упокојене

Црква се моли за своје мртве, и то од почетка: упокојени се помињу на свакој Литургији, за њих се на проскомидији ваде честице, а заупокојена богослужења, парастос и помен, служе се трећег, деветог и четрдесетог дана и о годишњици. Кувано жито, кољиво, освећује се и једе, јер зрно мора да падне у земљу и да умре. Православље тврди да ове молитве помажу упокојенима, али не објашњава како: одбија да опише механизам, место очишћења или тарифу задовољења, и држи да стање упокојених није коначно одређено пре Страшног суда.