Анафора (Узношење)

Велика евхаристијска молитва, од „Горе имајмо срца“ до „Амин“ који закључује помињања после призивања Духа. То је једна молитва, а не низ молитава, и она по реду садржи цео ток вере: благодарење Оцу, анђелску песму, казивање о стварању и паду, Оваплоћење, Тајну вечеру, крст, гроб, васкрсење, вазнесење и други долазак, све изречено у прошлом времену, па и долазак, јер Црква памти унапред. Затим приношење, затим епиклеза, затим спомен светих, живих и упокојених. Литургија Светог Василија чува много дужи и старији облик анафоре од оног који се чује на већини недељних Литургија.