Вечерње (вечерња служба)

Вечерње богослужење и почетак црквеног дана, који почиње заласком сунца, као и дани у Књизи Постања: „И би вече и би јутро“ (1. Мој. 1, 5). Почиње Псалмом 103, псалмом о стварању, који се по грчкој пракси чита, а на руском свеноћном бденију говори или пева док свештеник кади цео храм, и преко велике јектеније и катизме из Псалтира прелази на псалме паљења светиљки, „Господе, завапих Теби“ и „Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те“ (Пс. 140, 1–2), између чијих се стихова певају стихире дана. Затим се врши вход са кадионицом и следи једна од најстаријих песама које Црква још пева, „Светлости тиха“, коју су хришћани певали при паљењу светиљки пре времена Светог Василија. О празницима затим следе три читања из Старог Завета. Служба се завршава молитвом Светог Симеона Богопримца, „Сада отпушташ слугу Твога, Господе, по речи Твојој у миру“ (Лк. 2, 29), тропаром дана и отпустом. Велико вечерње служи се уочи недеља и празника, а по руској пракси спаја се са јутрењем у свеноћно бденије.