Првенство и папске претензије

Православље признаје првенство части: први престо председава, сазива и њему се упућују жалбе, али не управља другим Црквама. Сваки епископ је у пуноћи епископ и Црква је цела у сваком помесном евхаристијском сабрању, па је власт саборна, а васељенске саборе примила је цела Црква, уместо да их је потврдио један епископ. Оно што Православље не прихвата јесу универзална непосредна јурисдикција и лична непогрешивост, које је дефинисао Први ватикански сабор 1870. године. Оци су камен из Мт. 16, 18 тумачили као Петрово исповедање, један васељенски сабор осудио је једног папу због јереси, а канони који Риму дају његово место дају му га ради части града, што је аргумент о поретку, а не о служби.