Устројство Цркве и јурисдикције
Првенство и папске претензије
Православље признаје првенство части: први престо председава, сазива и њему се упућују жалбе, али не управља другим Црквама. Сваки епископ је у пуноћи епископ и Црква је цела у сваком помесном евхаристијском сабрању, па је власт саборна, а васељенске саборе примила је цела Црква, уместо да их је потврдио један епископ. Оно што Православље не прихвата јесу универзална непосредна јурисдикција и лична непогрешивост, које је дефинисао Први ватикански сабор 1870. године. Оци су камен из Мт. 16, 18 тумачили као Петрово исповедање, један васељенски сабор осудио је једног папу због јереси, а канони који Риму дају његово место дају му га ради части града, што је аргумент о поретку, а не о служби.
Извори
- St. John Chrysostom, Homily 54 on Matthew (on Matthew 16:18) беседа
- Canon 28, Fourth Ecumenical Council (Chalcedon, 451) канон, на грчком и енглеском
- Sixth Ecumenical Council (681), condemnation of Pope Honorius Акта, NPNF
- St. Photius the Great, Encyclical to the Eastern Patriarchs (867)
Везе
- Брестовска унија (1596)
- Васељенска Цариградска Патријаршија
- Велики раскол (1054)
- Еклисиологија (учење о Цркви)
- Епиклеза (призивање Светога Духа)
- Пентархија
- Свети благоверни кнез Александар Невски
- Свети Јован Златоусти (око 349–407)
- Свети Лав Велики, папа римски
- Свети Фотије Велики (око 810–893)
- Шести васељенски сабор (Цариград, 680–681)